Теодоровић: На Косову нам не треба замрзнути конфликт већ прихватање реалности

Академик Матија Бећковић је, с друге стране, изјавио да Србија која би признала Републику Косово не би била Србија

Када би Косово било враћено Србији, грађани Србије би морали да знају да би једна трећина посланика у парламенту били Албанци са Косова, као и потпредседник Владе и неколико министара, изјавио је Фонету академик Душан Теодоровић, који се противи замрзнутом конфликту и позива да се прихвати реалност.

У серијалу разговора Косинус Теодоровић упозорава да би разграничење поново отворило Пандорину кутију на Балкану и покренуло питање Републике Српске, а можда би се јавили и захтеви из Санџака. „Била би то компликована и сложена ситуација“, проценио је Теодоровић и нагласио да сви, ипак, желе да буду чланови Европске уније, у којој важе слободан проток људи, идеја и капитала.

Рекао да је сагласан са одржавањем међународне конференције о Косову, на којој би, у присуству чланица Савета безбедности УН и великих сила, били разматрани и положај мањина и очување културних и историјских споменика, али и чланства Косова у УН.

БЕЋКОВИЋ: СРБИЈА БЕЗ КОСОВА НЕ БИ БИЛА СРБИЈА
Академик Матија Бећковић је, с друге стране, изјавио Фонету да Србија која би признала Косово Републику не би била Србија и то Косово би имало разлога да не призна ту и такву Србију.

„Србија која би се одрекла Дечана и Грачанице нема никаквог разлога да се не одрекне и Жиче и Студенице“, указао је Бећковић у серијалу разговора Косинус. Говорећи о Косову, он је предочио да је цела Србија исписана графитом „ниједна душа те се није одрекла“. Србија се не може разграничити сама са самом, напоменуо је Бећковић и оценио да косовско питање не би требало да буде јединствен случај у свету.

Косово није једино, такви примери су и Кипар, Каталонија, Корзика, Тирол, Трансилванија, илустровао је он и упозорио да се од Србије тражи да „буде ругло међу народима и да учини нешто што није урадио ниједан народ на свету“.

Уверен је и да се иза целог косовског питања и приче о границама, заправо, крије идеја велике Албаније, која није фактички призната, али већ постоји. У овом тренутку замрзнути конфликт је врста компромиса, сматра Бећковић и скреће пажњу на то да се од чланица ЕУ, које имају сличан проблем, не тражи да тај замрзнути конфликт одмрзну.