Текст амбасадора ЕУ држава у Београду: Знамо да украјински народ може да рачуна на Србију
фото: stanjestvari.com
Европска унија зна да може да рачуна на гостопримство и саосећајност Србије према Украјинцима, навели су амбасадори ЕУ у Србији
Ауторски текст шефа Делегације Европске уније у Србији и шефова мисија држава чланица ЕУ у Србији за Недељник, преносимо у целини:
“Дом. Дом је велика реч и велика емоција. То је место на ком се осећате безбедно и угодно са људима које волите. Нико не напушта дом и постаје избеглица осим ако дом не постане неподношљиво место, опасно, па чак и смртоносно. А огроман број људи у Украјини се нашао управо у тој ситуацији. Треба да спакују пар ствари и потраже излаз да би побегли од руске војне навале. Више од 2,5 милиона људи је досад побегло од руске нелегалне инвазије. И свакога дана их је све више.
Из Украјине нам долазе слике људи који очајнички покушавају да се укрцају на воз који ће их одвести на неко безбедније место, у западну Украјину или даље у Европу. Жене, стари и деца, у стању страха, исцрпљености и потпуног очаја. Превелики број невиних је већ погинуо – због руског рата против Украјине. Све је више извештаја о деци без пратње која беже од рата.
Ових дана смо сведоци једне од најгорих избегличких криза у Европи од Другог светског рата. Хуманитарна криза која је искључиво проузрокована ничим изазваном руском инвазијом раздваја породице и протерује људе. То је катастрофа неподношљивих пропорција. Свет је већ имао довољно људи који су пропатили од рата и других катастрофа, природних или изазваних људском руком – Путин није морао да том списку дода нове милионе људи.
Преко границе, у Русији, иако у мањем броју, постоји још једна значајна група људи који се спремају да напусте своје домове, оних који се противе рату и који више не могу да поднесу систем руске владе. Неки страхују од последица нових опресивних закона који оштро санкционишу свако слање алтернативних порука о рату у Украјини: у Русији се грађани суочавају са до 15 година затвора за ширење информација о рату. Други страхују да ће бити послати у војску, да ратују у бесмисленом рату. Хиљадама демонстраната против рата је трагично ускраћен овај избор, јер су ухапшени док су спонтано изражавали своје мишљење на улицама. Наше мисли су са њима.
Инвазија на Украјину је резултат политичког система којим влада један човек, а не воља народа. Током демонстрација у Београду, многи Руси, Белоруси и Украјинци су марширали заједно са Србима против рата. Зато и ми желимо да изразимо најдубље жаљење због изолованих примера дискриминације, који су пријављени против руских држављана који живе у иностранству.
Читава међународна заједница треба да удружи снаге да прекине војну агресију Русије и заложи се за мир и мултилатерални поредак заснован на правилима. Инвазија се не тиче само Украјине, већ се тиче безбедности и стабилности света, за садашње и будуће генерације. Србија је део те међународне заједнице и држава кандидат за чланство у ЕУ.
Поздрављамо то што се Србија придружила 141 земљи и гласала за резолуцију Генералне скупштине УН, најоштрије осуђујући руску агресију на Украјину и захтевајући да Русија одмах прекине употребу силе против Украјине. Рачунамо на Србију да настави да се залаже за међународно право, за Украјину и против руске инвазије.
Државе чланице ЕУ су 4. марта усвојиле одлуку да људима који беже из Украјине – Украјинцима и свима којима је Украјина постала дом – одобри статус привремене заштите на годину дана, уз могућност обнове. Циљ је да се смањи притисак на националне системе азила и омогући расељенима да уживају хармонизована права широм ЕУ. Та права укључују боравак, приступ тржишту рада и становању, здравствену помоћ и приступ образовању за децу. Србија је такође показала своју посвећеност, назначивши да предузима неопходне кораке да се усклади са одлуком ЕУ да понуди такав статус Украјинцима који беже од конфликта.
Србија је такође део овог механизма солидарности од ког је имала користи у прошлости, првенствено у виду помоћи Србији у борби против ковида-19, или решавању мигрантске кризе од 2015. Европска унија и Србија су партнери у области хуманитарне помоћи избеглицама већ дуги низ година у различитим кризама.
Србија има дугогодишње искуство у прихвату избеглица, како током ратова деведесетих у бившој Југославији, тако и током мигрантске кризе 2015. Заједнички циљ ЕУ и Србије је био и јесте да обезбеде трајно стамбено решење за избеглице из бивше Југославије. Регионални стамбени програм за избеглице и интерно расељена лица из ратова деведесетих који финансира ЕУ обезбедио је досада нов кров над главом за 6.157 породица у Србији.
Србија је такође искористила своју експертизу да помогне мигрантима и избеглицама од 2015. Сведоци смо хвале вредног приступа према људима у невољи. Србија и ЕУ су поуздани партнери у управљању миграцијама, посвећени сарадњи и регионалној стабилности. Од 2015. ЕУ је подржала Србију са преко 130 милиона евра за унапређивање система управљања миграцијама и омогућила је Србији да обезбеди становање, образовање, здравствену негу и заштиту људима који су побегли из својих земаља.
И опет видимо добру вољу и солидарност народа Србије у светлу актуелне хуманитарне кризе изазване руским нападом на Украјину. С обзиром на српско искуство и резултате, уверени смо да ће Влада Србије преузети своју одговорност у стварању услова за прихват значајног броја избеглица из Украјине. Чињеница да Србија данас може да понуди исте стандарде као ЕУ када је реч о правном статусу и правима миграната и избеглица резултат је реформи система управљања миграцијама и азилом на којима је Србија радила протеклих година.
Зато знамо да можемо да рачунамо на Србију и да украјински народ који бежи од ратних страхота може да рачуна на гостопримство и саосећајност Србије. С наше стране, учинићемо све што можемо да подржимо Србију у подршци Украјинцима, јер Украјинци напуштају своје домове да би преживели.
Више од 500 милиона евра у хуманитарној помоћи
Европска унија је усвојила пакет хитне подршке од 500 милиона евра као одговор на хуманитарне последице рата у Украјини, укључујући обезбеђивање хране, воде, здравствене неге, смештаја, заштите и помоћи у покривању основних потреба људи погођених ратом, било да су у Украјини или да су побегли. Преко Механизма ЕУ за цивилну заштиту Украјина је такође затражила директну хуманитарну подршку, у виду медицинских материјала и опреме, санитета, кревета, смештаја, генератора и других потрепштина за хитну помоћ, и 29 европских земаља је већ одговорило на овај позив. Финансијска вредност ове помоћи се процењује на много изнад 100 милиона евра, са отприлике 85 милиона артикала робне помоћи која је тренутно на путу или је већ испоручена Украјини. Та помоћ се испоручује и директно Украјини и преко логистичких центара формираних у Пољској и Румунији. Још један центар ће се формирати у Словачкој.”
Потписују шеф Делегације Европске уније у Србији и шефови мисија држава чланица ЕУ у Србији
Њ. Е. г. Емануеле Жиофре, амбасадор Европске уније
Њ. Е. г. Пјер Кошар, амбасадор Француске
Њ. Е. г. Томаш Кухта, амбасадор Чешке
Њ. Е. гђа Аника Бен Давид, амбасадорка Шведске
Њ. Е. г. Раул Бартоломе Молина, амбасадор Шпаније
Њ. Е. г. Кyн Адам, амбасадор Белгије
Њ. Е. г. Атила Пинтер, амбасадор Мађарске
Њ. Е. г. Рафал Перл, амбасадор Пољске
Њ. Е. гђа Сузан Шајн, амбасадорка Данске
Њ. Е. г. Деметриос Теофилакту, амбасадор Кипра
Њ. Е. гђа Изулт Фицџералд, амбасадорка Ирске
Њ. Е. г. Витаутас Пинкус, амбасадор Литваније
Њ. Е. г. Јоргос Диакофотакис, амбасадор Грчке
Њ. Е. г. Карло Ло Кашо, амбасадор Италије
Њ. Е. г. Гиртс Јаунземс, отправник послова Летоније
Њ. Е. г. Филип Донкел, амбасадор Луксембурга
Њ. Е. г. Јуст Реинтјес, амбасадор Холандије
Њ. Е. г. Федор Росоха, амбасадор Словачке
Њ. Е. г. Гордон Паће Бонело, амбасадор Малте
Њ. Е. гђа Кристи Карелсон, амбасадорка Естоније
Њ. Е. г. Петко Дојков, амбасадор Бугарске
Њ. Е. г. Николаус Лутероти, амбасадор Аустрије
Њ. Е. гђа Силвија Давидоју, амбасадорка Румуније
Њ. Е. г. Кимо Лахдевирта, амбасадор Финске
Њ. Е. г. Хидајет Бишчевић, амбасадор Хрватске
Њ. Е. г. Томас Шиб, амбасадор Немачке
Њ. Е. гђа Виржинија Пина, амбасадорка Португалије
Њ. Е. г. Дамјан Бергант, амбасадор Словеније
Опрема: Стање ствари
