Недавна изјава папе Фрање да се „ради на посети Косову“, али да „то није дефинисано“, отворила је више питања о овој надасве осетљивој теми с обзиром на то да Света столица не признаје Косово, као и питање карактера те посете, али и последица које би произвела у односима како са Београдом тако и са СПЦ.
Тим поводом, некадашњи амбасадор Србије при Светој столици Дарко Танасковић каже за „Косово онлајн“ да уколико би папа Фрања, под одређеним околностима одлучио да посети Косово, да би то званично могла да буде једино пасторална посета, иако напомиње да такве папине посете имају неусумњиву политичку тежину.
Истовремено, Танасковић, изражава сумњу у погледу тога да ће, како каже, авион папе Фрање у догледно време слетети на приштински аеродром.
На питање каква би природа евентуалне папине посете КиМ могла да буде, Танасковић каже да је, колико је њему познато, папа Фрања је пре посете Португалији, у разговору са новинаром католичког листа „Нови живот“, на питање о својим предстојећим путовањима, рекао да неће посећивати велике европске државе, док претходно не посети мале, што је започео посетом Албанији (2014).
„У вези са могућим одласком на Косово, рекао је: ‘Радимо на посети Косову, али није одређено’. Неки медији су проширили и ‘прецизирали’ папину изјаву, у смислу ‘радимо на посети Косову, али то још није дефинитивно“. Папа је употребио придев „дефинито“, а не „дефинитиво“, што свакако није случајно. И у његовом матерњем шпанском, а и у италијанском језику, иако су ова два придева условно блиска по значењу, семантичка разлика међу њима је сасвим јасна. Такође, у насловима вести које садрже и ово поимињање Косова у неким штампаним и електронским медијима стоји ‘Папа би волео да посети Косово’. Са изјавама ватиканских званичника ваља бити крајње опрезан и одговоран, што се небројено пута потврдило у дипломатској пракси“, објаснио је Танасковић.
На основу лапидарне изјаве папе Фрање о томе да се „ради на Косову“, где од 2011. делује папски изасланик, наводно из разлога пасторалних, а не дипломатских потреба, објашњава он, не би требало закључити да ће ускоро доћи, па и да ће уопште у догледно време доћи, до понтифексове посете „Косову“.
„Наравно, не треба је ни потпуно искључити, јер је Косово заиста поменуто у контексту потенцијалних папиних дестинација. Уколико би папа Фрања ипак, под одређеним околностима, одлучио да походи нашу јужну покрајину, онда би то званично могла бити једино пасторална посета, иако и такве папине посете имају неусумњиву политичку тежину и носе поруку која није само духовне приороде.
Свакако нисам довољно обавештен о свим аспектима и димензијама садашње ситуације, али се ипак усуђујем да искажем скепсу у погледу тога да ће авион папе Фрање у догледно време слетети на приштински аеродром“, истакао је он.
На питање да ли би то била посета само религијског карактера, не и политичког, или је то у случају Ватикана неодвојиво, Танасковић каже да је својевремено предлагано да поглавар Римокатоличке цркве, с обзиром на нерасположење у СПЦ, дође у Југославију/Србију искључиво као државник, али у Ватикану таква могућност уопште није узимана у обзир.
„Руку на срце, и они који су код нас предлагали ову солуцију знали су да је такав формат посете практично неостварљив“, рекао је Танасковић.
Како каже, не поседује евиденцију папских путовања, али је готово сигуран да није папа Фрања, или неки поглавар Римокатоличке цркве пре њега, одлазио у посете ентитетима које Света столица није признала.
„Иначе, приликом посете Светој Столици 22. јуна, премијер приштинских институција Аљбин Курти јесте позвао папу Фрању да посети „Косово“, што је и био повод за актуализовање ове теме у јавности. Света Столица не признаје независност „Косова“, па тако ни после Куртијеве посете није издато службено саопштење. Приштински званичници посећивали су поглавара Римокатоличке цркве у више наврата (Хашим Тачи – 2016 и 2017, Рамуш Харадинај – 2018, Беџет Пацоли – 2019 и Вјоса Османи почетком ове године). Тачи је чак најављивао иманентну папину посету ‘Косову'“, рекао је Танасковић.
На питање може ли да се претпостави како би посета, уколико би до ње дошло, утицала на односе Београда и Свете столице, као и Српске православне цркве и Римокатоличке цркве, Танасковић оцењује да би утицала, без икакве сумње, крајње негативно и битно би уназадила данас стабилне и конструктивне међудржавне, билатералне односе између Србије и Свете Столице, осетљиве, али и уравнотежене међуцрквене односе између СПЦ и Католичке цркве, као и укупни православно-католички екуменски дијалог, до чијег стања је папи Фрањи веома стало.
„Тешко је видети довољно јаке разлоге, поготово у јеку велике украјинске кризе, због којих би папа све речено довео у питање зарад посете Аљбину Куртију и његовој дружини. Али, последње године су нас, кад је политика у питању, емпиријски увериле у исправност мудрости садржане у речима: никад не реци никад… Србија и СПЦ морају, онолико колико од њих зависи, проактивно деловати против непријатних изненађења“, закључио је он.