Дарко Танасковић је, гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, рекао да је пред нама Божић, који је најважнији хришћански празник, јер је реч о рођењу Исуса Христа, али да је најрадоснији празник Васкрс.

„Између Божића и Васкрсења прелази се један тежак пут, све до Великог четвртка и Великог петка, када су најтужнији дани и када се свеће гасе. Ако то пренесете на нашу судбину, судбину нашег народа и нашу индивидуалну судбину у овим годинама, ја мислим да је ту поука како треба имати тај онтолошки оптимизам – да треба веровати да ће свакако доћи бољи дани, а чинити све оно што стварно сматрамо да је исправно, а не оно што чинимо зато што мислимо да би требало радити из неког другог разлога“, поручује Танасковић.

„Тако важи и за нас – морамо да се боримо и као Србија и као српски народ и као појединци за оно у шта верујемо и сигуран сам да ће доћи у том смислу бољи дани“, додаје професор.

На питање како Срби дочекују овај празник и да ли су уједињени, Танасковић каже да морамо признати да нису потпуно уједињени.

„Уколико је саборност једна од најзначајнијих порука светосавља, онда њу баш у потпуности не испуњавамо и то у вези с неким најзначајнијим питањима нашег народа и наше судбине“, рекао је Танасковић.

О кандидатури Приштине за пријем у Унеско

Говорећи о могућој поновној кандидатури Приштине за пријем у Унеско, упркос обавези из Вашингтонског споразума да годину дана неће аплицирати за чланство у међународним организацијама, Танасковић каже да „знамо сви да они ништа до сада нису испунили од онога на шта су се обавезали и што су потписали, сем нешто мање значајно уколико би били натерани споља под неким великим притиском“.

„Зато не треба да изненађује ни тај Вашингтонски споразум, чија је судбина сада прилично неизвесна да би њих обавезивао на било шта. Ја мислим да уколико буду имали унутрашње снаге, с обзиром на ту ванредну политичку ситуацију у самој Приштини, они свакако имају план да покушају после шест година, од 2015. када су први пут покушали да се домогну Унеска, зато што је то један од њихових приоритета“, истиче Тансковић.

То се може очекивати ове године, наглашава Танасковић и додаје да је и косовска министарка културе то најавила.

На питање да ли је Приштини победа Бајдена дала ветар у леђа, Танасковић каже да је његова победа свима у региону који рачунају да су неки амерички савезници и штићеници дала ветар у леђа.

„Колико ће се то показати реалним, то ћемо тек да видимо. Међутим, мислим да ми у Србији имамо разлога за опрез и да морамо уложити све напоре да и са новом америчком администрацијом, без обзира на то што знамо одакле она потиче, али у међувремену се много тога променило, ипак успоставимо што боље радне односе“, наводи Танасковић.

„Дејтонски споразум за сада нема алтернативу“

После Бајденове победе, све су јачи захтеви за ревизију Дејтонског споразума. У једном интервјуу Танасковић каже да је можда снага Дејтонског споразума баш у томе што су све три стране незадовољне. Позива се на Хенрија Кисинџера да су највећи споразуми управо они у којима су све стране једнако незадовољне.

„У ситуацији у којој су заиста ставови толико супротстављени, као што је то случај са Косовом и Метохијом и Босном и Херцеговином, једино споразум да су подједнако незадовољне све стране може за извесно време бити одржив“, наглашава професор.

Истиче да Дејтонски споразум за сада нема алтернативу. „Без обзира на то колико има захтева са познатих страна да се он мења, једноставно Босна и Херцеговина не би опстала уколико би Дејтонски споразум, који није идеалан али је такав какав јесте, био суштински угрожен, а стално га помало угрожавају“, додаје Танасковић.

Одговарајући на питање можемо ли очекивати промене граница на Балкану, Танасковић каже да је то тешко и врло незахвално рећи.

„Мени се чини да до трајног решења на Балкану, у некој прилично магловитој будућности, не може доћи уколико се границе успостављене после Другог светског рата, а после тога мењане на један прилично произвољан начин и увек на штету једног народа, пре свега српског, а неки мисле и на њихов рачун, не буду промениле на начин који ће обезбедити трајнију стабилност. Ја у даљој перспективи очекујем промену граница на Балкану“, поручује Танасковић.