ТАНАСКОВИЋ: Математички мале шансе да Косово* уђе у Унеско

Шансе да Косово буде примљено у Унеско данас су и математички мање него пре две године, изјавио је данас бивши амбасадор Србије при тој организацији Дарко Танасковић.

У интервјуу за РТС, он је настојања косовских Албанаца да преузму српске светиње на Косову и Метохији оценио као одраз њихове идеје да створе „нови синтетички културни идентитет“ и истакао да они у континуитету врше такве провокације.

„То је и одраз њихове укупне идеје да створе неку врсту новог синтетичког културног идентитета такозване државе Косово. То није ништа ново, то ће се понављати, посебно сада када се у вези с КиМ интензивирају на свим нивоима, од економског до политичког, догађаји који нас уводе прво у изборе на КиМ, а после и у покушај решавања проблема Косова и Метохије, који је једна квадратура круга где је тешко видети било какво решење“, истакао је Танасковић.

Према његовим речима, косовски Албанци на три нивоа настоје да демонстрирају нешто што се може назвати посезањем за туђим културним наслеђем.

„Они рачунају на то да ако би били примљени у Унеско, онда према критеријумима Унеска, културно наслеђе на територији једне државе сматра се да припада територији те државе, и они на то рачунају. Друго, они желе и у имовинском смислу да присвоје то културно наслеђе, тако да је један нацрт закона о културном наслеђу у скупштини Косова повучен из процедуре јер су им њихови покровитељи рекли да то тако не може, а услов је тај закон да имају нешто више шансе за Унеско“, рекао је Танасковић.

Каже и да је трећи вид посезања отимање културног наслеђа у смислу културно-историјске припадности, где се настоји показати да је то албанско, а не српско у смисли културно-историјске припадности.

„То ће се сигурно наставити“, навео је Танасковић.

На питање да ли став неких албанских званичника да у време када су ти споменици настајали није било суверених народа, па се они могу сматрати свачијим, жели искључиво да провоцира Србију или такви аргументи могу да прођу код људи и институција у свету који о том наслеђу одлучују, Танасковић наводи да нико, нажалост, то много ни не разматра.

„Када ви немате физичку, административну контролу над једном територијом, о вашим интересима на тој територији неће нико водити рачуна, поготово ако су они који контролишу територију против вас“, навео је Танасковић.

Према његовим речима, такве изјаве су занимљиве јер показује унутрашњу логику њиховог закључивања.

„Они сматрају да нације у модерном смислу те речи нису постојале у средњем веку, што је свакако тачно, и да се према томе данас у складу са односом снага може редизајнирати та прошлост. Али, с друге стране, ми знамо да су народи постојали, и да се знају културне и духовне традиције. У том смислу, Хоџај прави грешку, јер ако узмемо Скендербега за пример, националног јунака Албанаца, он је то постао тек у 19. веку. Затим, албанска нација је формирана тек крајем 19. и почетком 20. века“, истакао је Танасковић.

То, каже, у озбиљним научним круговима не може да прође, али пропагандно може имати одређени ођек.

Обично се, каже, увек може више и боље у смислу заштите културно-историјских споменика.

„Али, ефективно на терену мало можете да урадите. Сећате се мартовског погрома 2004. године колика је била заштита представника међународне заједнице. Сада је то нешто боље и таква се ствар не би могла поновити из више разлога“, додао је Танасковић.

Може се, наводи, урадити нешто и у научној и културној јавности и преко дипломатије.

„Узмимо пример Унеска и публикацију која је недавно објављена нашег угледног археолога Марка Поповића и архитекте Бјелића о цркви Светог Николе, као катедралној цркви града Ново Брдо, које Албанци зову Артана. То је књига која је објављена на српском и енглеском која на изузетно компетентан научни начин показује све у вези са црквом у Новом Брду“, рекао је он.

Та публикација је врло мало позната и сигурно би морала бити представљена у седишту Унеска.

„Сва наша конзуларна представништва би морала да имају примерке те књиге и да је поделе. И то уопште није без ефекта, јер Албанци растурају много више пропагандног матерјала који нема научну основу“, истакао је Танасковић.

Он је оценио да су Косову шансе сада и математички мање за пријем у Унеско, него 2017. године.

„Косово би морало да добије двотрећинску већину на заседању конференције Унеска у новембру, а да би дошло на дневни ред требало би већ у септрембру да се спремају за октобар. Кад нису успели 2015. године у много повољнијим околностима, данас је то и математички тешко замисливо, јер се у Унеску мало другачије гласа него у другим међународним организацијама. А има и много држава које су повукле признање Косова“, истакао је Танасковић.

Према његовим речима, често се у Србији, у ароганцији без покрића, те мале државе сматрају безначајним, па се понеки подсмехују за Палау или Науру.

„Сваки тај глас је глас у гласању. Глас Кине у том смислу има исту вредност као глас Папуе Нове Гвинеје. И те државе морамо поштовати. Хвала Богу да се од 2015. године схватило да им морамо поклањати пажњу и објашњавати о чему је реч. Заиста, многи појма немају ни данас о чему је реч. Иначе, људи ништа нису знали. То је све значајно, јер кад се гласа, потребно је добити одређени број гласова“, рекао је Танасковић.

Није случајно, додаје, што се на томе инсистира.

„Један магични број од 131 државе је био број коме су Албанци тежили у Генералној скупштини (УН) како би евентуално простом већином могли на начин Палестинаца добити подршку Генералне скупштине, без обзира на став Савета безбедности. Мислим да су они сада даље од тога“, истакао је Танасковић.

Сматра да управо такви поступци, као што је случај с Новим Брдом, удаљавају Косово од евентуалних шанси да постане чланица Унеска.

„Чак и кад би Косово било држава, што није за нас правно, оно као држава не испуњава услове да буде чланица Унеска, јер се понаша према културном наслеђу на скандалозан начин. Овако нешто њима апсолутно не помаже у међународној заједници да подигну свој кредибилитет ако желе да се приближе Унеску“, закључио је Танасковић.