ТАНАСКОВИЋ: Безобразан захтев Приштине да се српски манастири скину са листе угрожених

Проф. др Дарко Танасковић, филолог и дипломата, каже за РТС да захтев Приштине да се четири српска манастира скину са листе угрожених показује безобразлук и да је показатељ континуитета власти Самоопредељења.

Дарко Танасковић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да је захтев Приштине да се четири српска средњовековна православна манастира на Косову, под заштитом Унеска, уклоне из групе ризичне категорије, само другачија тактика исте стратегије, преноси Косово онлајн.

„Ово је другачији приступ него 2015. године, када је тзв. Косово безуспешно покушало да постане чланица Унеска, када су доживели фијаско. У овом писму стоји да тај неуспех не би смео да буде трајна казна за Косово. Покушавају да иду другим путем – да претходно створе услове да тај њихов покушај добије на кредибилитету, да промене однос према нашем културном наслеђу, пре свега овим споменицима који су у опасности и да се уважи чињеница коју они стално наводе, да они могу једини да чувају то наслеђе“, истакао је Танасковић.

Према његовим речима, то нема шансу на успех.

„То је континуитет ове администрације и ја бих то крстио као један безобразлук“, додаје Танасковић.

Указује да је овај проблем на Косову политичког карактера.

„Све је у њеној сенци, стање на терену је у вези са политичким односима. Покушавају да из једне нелегалне ситуације – нелегални су као држава, нису признати, из свог скандалозног односа према српском културном наслеђу, издејствују некакво признање на међународном плану и да убеде Унеско да ће они бити ти који ће водити рачуна“, напомиње дипломата.

Србија је, условно речено, каже, у доброј позицији.

„Треба упорно радити јер је кредибилитет власти на КиМ током претходних година толико нарушен, њима је остала само гола политичка подршка држава које због своје немирне савести и даље подржавају ту криминалну власт у Приштини“, наглашава Танасковић.

Према његовим речима, не треба бити експерт па видети да власти у Приштини перманентно врше опструкцију дијалога.

„Они га не желе. Чим дођете до озбиљнијих ствари, пре свега стварање Заједнице српских општина, они то не желе. Они су одбијали да се питање српског културног наслеђа укључи у разговоре у Бриселу, њих занима само независност Косова коју би наводно Србија требало да призна. Сад, међутим, виде да би евентуално увлачење ове теме могло да помогне да се то замагли“, наглашава Танасковић.

Сматра да је немогуће да се на Косову направи православна црква која не би била српска.

Када је реч о бројним документима који се појављују у последње време, а у којима се спомиње евентуална промена граница на Балкану, Танасковић сматра да шира јавност не треба томе да поклања пажњу.

„Треба видети чињеници и у ком смеру иду. Мислим да у ставу оних држава које су и најзаслужније за стање које сада имамо (у Бих, на КиМ, прим. нов) нема неке битније промене, нема спремности да се крене у радикалано другачије решења. Оно што се види је промена на глобалном и регионалном плану и објективно појачана позиција Србије у међународној заједници, која је далеко од идеалне, али мора да се води рачуна и о српском ставу“, наглашава Танасковић.