Овог петка влада велика еуфорија међу купохоличарима, који већ од раног јутра испред продавница формирају редове и хрле у стампеда да би дошли до неке крпице, ципела, телевизора, а све то по нешто нижим ценама које трговци рекламирају данима раније.

Београд је данима препун реклама о попустима које промовишу трговци, а тржни центри се полако припремају на огромне гужве и пуне кабине и — касе. Уверили смо се да данас, у четвртак, многи само обилазе продавнице да би одабрали артикал за којим ће „црног петка“ кренути у лов.

Бојана и Алекса Савић, које смо анкетирали у једном београдском тржном центру, свесни су да „црни петак“ није исти у Србији и у Америци:

„У Америци попусти иду и до 70 одсто, овде тога нема. Нуде се попусти од 20 или 30 одсто, и то не на нову колекцију. Али нама и ово значи како бисмо се спремили за зиму“.

У Америци је то тотална распродаја

У Америци „црни петак“ има потпуно другачију димензију. Тамо трговци имају одређене пореске олакшице које зарад већег обрта користе како би се ослободили залиха робе, те купци на тај начин могу да купе нешто испод сваке цене, чак и набавне.

Србија је мало тржиште, а трговци користе ову акцију најчешће у манипулативно-промотивне сврхе, продајући робу по цени с којом су и даље у великом плусу. Потрошачи под утицајем америчког примера хрле у радње, у заблуди да ће на тај начин уштедети, док трговци профитирају, будући да је на тај дан продаја повећана за 30 до 40 одсто.

У Швајцарској нема еуфорије

Милена, Српкиња из Швајцарске, за Спутњик каже да никада није куповала за „црни петак“.

„Они прави Швајцарци су јако штедљиви, они не воле да дају капиталистима новац. Има оних који се облаче лепо и луксузно, али то је ретко. Радије троше новац да би отпутовали негде, него што купују брендирану гардеробу“, прича нам Милена.

Спектакл који подржава идеју потрошачког друштва

Теоретичарка културе Дивна Вуксановић каже за Спутњик да је „црни петак“ као феномен заправо прослава идеје капитализма.

Према њеним речима, испрва делује да је реч о купохоличарском празнику, али је, заправо, у бити капитализма идеја — да се не задовољавају праве потребе грађана, већ да се те „потребе“ — произведу.

„Живимо у друштву масовне потрошње и преузимамо обичаје из других земаља које су их развиле измишљајући различите празнике који подразумевају велике попусте за потрошаче како би се продала преостала роба на лагерима. Тако се стиче привид да све иде у прилог клијентима, а не читавом капиталистичком систему“, сматра наша саговорница.

Циљна група: сиромашнији слојеви друштва

Ова врста празника циљно делује на сиромашне како би купили већи број производа, па онда стоје у редовима као на Западу.

„То личи на оне наше церемонијале отварања тржних центара, где људи, да би за себе и своју породицу обезбедили нешто јефтинију робу и по цену да им она не треба, упадају у ту потрошачку еуфорију и купују. Дакле, циљна група су не само фанови потрошње, већ сиромашнији слојеви, којима се на тај начин омогућава да и они остваре тај ’амерички сан‘, да дођу до неке квалитетније робе по нижој цени“, оцењује Дијана Вуксановић.

Маркетиншки трикови

Да су попусти најчешће псеудопопусти и да иза свега стоји добар маркетинг који убеђује купца да му је неопходна нека роба чак и кад није, закључује наша саговорница:

„Иза свега тога стоји добро изучена психологија потрошача из свих циљних група. Даје им се привидна идеја да купују нешто по повољнијој цени. И тај привид је очигледно моћнији од сваке рачунице и реалности, пошто су људи склони да, купујући разне производе, купују и друштвени статус, младост, лепоту. Томе служи маркетинг и ти наводни празници, где се нуде попусти који нису тржишно реални, али обичном човеку, под дејством маркетинга и медија, делују више него прихватљиви и као остварење њихових снова за мали новац“.

Како је настао „црни петак“

Педесетих година двадесетог века, под утицајем маркетиншких кампања робних кућа, порасле су навике Американаца да купују након Дана захвалности, који се одржава сваког четвртог четвртка у новембру и представља највећи породични празник који окупља породицу из свих крајева земље.

Термин „црни петак“ први пут су употребили саобраћајци због огромних гужви у саобраћају које су се стварале дан након Дана захвалности.

Двадесет година касније овај феномен је постао познат и продавци су почели да користе термин као дан када остварују највећи профит, а од 2005. године овај дан је постао најпрометнији у погледу трговине и продаје.