Сви наши Видовдани: Празник на који смо кроз векове кројили историју

На Видовдан се, како је говорио владика Николај, „пењемо на висину са које се да прегледати сва наша историја, уназад и унапред“

Царства су ницала и падала, ратови почињали и завршавали се, државе и савези настајали и цепали се. Претили су нам, притискали нас и освајали, а сваких неколико векова, управо су 28. јуна Срби одлучивали да слободу ставе испред свега. Ниједан нас датум није више учинио нама самима, више нас усмерио, утемељио и одредио нам судбину.

Зато се данас, како је о Видовдану говорио владика Николај, „пењемо на висину са које се да прегледати сва наша историја, уназад и унапред“. Сабирамо се, сећамо се одакле смо дошли и размишљамо о томе куда идемо.

Дана 28. јуна 1389. године по грегоријанском календару одиграла се Косовска битка у којој је, бранећи свој народ и хришћанску културу од турске руке погинуо српски кнез Лазар, у чију славу се и обележава један од највећих српских празника, који је Српска православна црква први пут унела у свој календар 1892. године.

На Видовдан 1878. започела је расправа о Кнежевини Србији на Берлинском конгресу, а као званичан државни празник уведен је на 500. годишњицу Косовског боја 28. јуна 1889. године, када је обележаван као Спомен-дан палима у борби за отаџбину. Том приликом је у манастиру Жича миропомазан краљ Александар Обреновић.

Неколико сати након Видовдана 1913. године, бугарским нападом на Брегалницу започео је Други балкански рат, а годину дана касније, пре тачно 110 година, 28. јуна 1914. године у Сарајеву је Гаврило Принцип усмртио аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, што је Аустроугарска искористила као повод за објаву рата Србији.

Версајски мировни споразум, којим је прокламован пораз Немачке у Првом светском рату, такође је потписан на Видовдан – 28. јуна 1919. године.

Две године касније, на Видовдан 1921. године, Уставотворна Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгласала је први Устав заједничке државе, који ће и остати запамћен као Видовдански устав.

Стаљинова Резолуција Информбироа такође је донета на Видовдан – 28. јуна 1948. на другом заседању те организације у Букурешту. године. Њоме је озваничен сукоб Комунистичке партије Југославије и Совјетског савеза.

Поводом 600 годишњице Косовске битке, 28. јуна 1989. године, пред два милиона окупљених на Газиместану, тадашњи председник Републике Србије Слободан Милошевић одржао је чувени говор у коме је, између осталог, истакао да је „игром историје и живота баш те 1989. године Србија повратила своју државу и своје достојанство“.

Управо игром историје и живота, или случаја, како су српске власти тада навеле, 28. јуна 2001. године, Милошевић је из Централног затвора изручен у Хаг. Према сведочењима, његове последње речи пре изручења биле су: „Знате ли да је данас Видовдан, Срби?“

Последњи Видовдан који је неповратно прекројио нашу историју био је 28. јун 2006. године, када је Црна Гора после отцепљења званично постала 192. независна чланица Уједињених нација.