Домаћи експерти тада су наглашавали да се о повезаности бомбардовања са порастом малигнитета не може говорити са сигурношћу. Од тврдњи шта је узорк наводног пораста малигнитета оградила се тада и сама Комисија, уз објашњење да су потребна додатна испитивања.

Шест година касније, Алексић нам каже да има доказе:

„Анализе урађене у Италији потврђују да на целој територији Републике Србије има осиромашеног уранијума, има га у телима на којима је урађена биопсија, доставићу и Спутњику доказе. Такође, урадили смо анализу вештака токсиколога који потврђује да су конкретно различити канцери који су се појавили код тих људи, последица осиромашеног уранијума и тешких метала који су радиоактивни и канцерогени. Сто одсто смо утврдили узрочно последичну везу, баш данас имам једно суђење у Панчеву, сматрам да ће ускоро да се оконча“, каже Алексић.

Он додаје да и остали поступци иду у добром правцу, верује да ћемо ове године имати прве пресуде које такође утврђују узрочно последичну везу, да је њихова болест последица осиромашеног уранијума.

Велику подршку грађанима који траже правду, али и Алексићу који се као правник за њу бори, дао је италијански адвокат Анђело Тартаља. Он учествује и у поступцима пред нашим судовима, а у Италији је добио више од 400 правоснажних пресуда.

„Италијански суд је донео пресуде у корист италијанских војника који су били на Косову и Метохији, али и у Босни и Херцеговини, када је НАТО осиромашеним уранијумом 1995. бомбардовао Републику Српску. Специфично, код њих се овај случај зове „балкански синдром“. Дакле, узрочно последична веза је доказана у Италији, али сада је то случај и у Србији, о томе говори медицинска документација“.

Када је реч о бомбардовању СР Југославије, наш саговорник каже да је реч о италијанским војницима који су боравили у Призрену и Урошевцу, на местима где је највише употребљавана муниција са осиромашеним уранијумом. Италијански војници су, каже, први и оболели, кад се наша војска повукла са Косова, они су стигли тамо.

„С обзиром да је Италија чланица НАТО, с обзиром да су учествовали у тој заједничкој акцији коју је НАТО организовао, а у којој је учествовало 19 држава, они траже правду од своје државе. Једини су је у Европи и добили, без обзира што су обештећење тражили и француски, немачки и британски војници. Они су одбијени, нису добили накнаду, само Италијани, али њих је седам хиљада оболело, четристо је преминуло, а безмало петсто је добило пресуде“.

Алексић и Тартаља тужили су и НАТО, а од Републике Србије очекују да им помогне, јер је и наша држава, каже овај адвокат, делимично одговорна:

„Србија треба да им помогне, да исплати одштету, јер они су добили позив од стране државе да бране Србију, па је држава такође објективно одговорна за њихову болест, јер је штета настала учешћем у рату“; истиче.

Он међутим додаје да 26 година после пакла кроз који су прошли сви грађани Србије, а касније још страшнијег они који су оболели од канцера, немају никакву помоћ државе. Поменута комисја фактички је изнела само један податак:

Додаје да је укључивање лекара у ове поступке јако тешко, јер тема је специфична, мали број људи хоће да се њоме бави. Није, каже, проблем само у медицинским стучњацима, ни правници нису заинтересовани.