СВЕТСКА БАНКА: Србија изашла из рецесије

Србија је коначно у другом тромесечју ове године забележила позитивну стопа раста и изашла из рецесије. Ово је једна од добрих вести у најновијем извештају Светске банке о земљама региона који за нашу земљу предвиђа стопу привредног раста од 0,5 одсто. У претходној анализи ове међународне финансијске институције наша привреда је била једина у региону за коју је прогнозирана негативна стопа раса (минус 0,5 одсто).

– Од како је претходни извештај објављен имамо неколико добрих вести – рекао је Лазар Шестовић, главни економиста Светске банке за Србију. – Прва је да се српска економија вратила у позитивну зону. Тај раст би био већи да није било пада у пољопривреди од десет одсто, који је узрокован сушом. Друга добра вест је да је стопа незапослености смањена са 20,3 на 17,9 одсто. Кредитна активност банака бележи континуирани раст, а минус у државној каси је знатно смањен – казао је Шестовић.

Званичници СБ споменули су Србију као позитиван пример када је о смањењу буџетског дефицита реч. Мерама стезања каиша, пре свега кресањем плата и пензија, мањак у државној каси смањен је за 2,7 одсто и очекује се да до краја ове године буде око четири одсто бруто домаћег производа (БДП) или чак и мањи. Прошле године говорили смо о дефициту од седам, осам одсто, подсетио је Шестовић.

Ипак, без обзира на ове добре вести, пред српском економијом је и даље много изазова. Привреда јесте изашла из рецесије, али је стопа раста и даље најнижа у региону. У суседној Црној Гори очекује се раст од 3,4, а у Македонији од 3,2 одсто. Ниска стопа раста у Србији је у највећој мери узрокована прошлогодишњим поплавама, али и чињеницом да наша земља спроводи оштре мере фискалне консолидације.

– Очекивало се да ће ефекти ових мера бити већи и да ће привредна активност бити у паду – казао је Тони Верхеијен и додао да је ситуација боља него што су аналитичари светске банке првобитно предвидели.

Занимљиво је, на пример, да суседна Босна и Херцеговина, која се такође и то у већем обиму прошле године суочила са поплавама, ове године очекује привредни раст од 1,9 одсто.

И док је наша земља као позитиван пример споменута када је реч о смањењу расхода, на регионалним табелама и даље смо међу негативним шампионима када је реч о висини јавног дуга и уделу лоших кредита у укупним пласманима. За аналитичаре није добро ни то што је инфлација испод циља.

Јуче су се чуле оцене да Србија касни и у процесу приватизације и решавања судбине предузећа у реструктурирању, али да још постоји нада да тај посао може да се заврши у роковима који су предвиђени законом, односно до краја године. Такође, већ сада је јасно да је план о смањењу броја запослених у јавном сектору за пет одсто био преамбициозан. Према речима Тонија Верхеијена, шефа канцеларије Светске банке у Србији, влада ће морати да нађе неке додатне мере за уштеду.

Шестовић је навео да на различите видове подршке привреди Србија годишње издваја око 5,2 одсто БДП-а (око 200 милијарди динара), што је идентично расходима за образовање.

– Сама та чињеница говори да нешто не штима у систему подршке и да ту постоји простор за смањење – казао је Шестовић.

 

Тагови: Рецесија, Светска банка, Стопа раста