Патријарх српски, господин Иринеј преминуо је јутрос након тешке борбе са вирусом корона. У народу ће остати упамћен као патријарх у чије вријеме се највише улагало у завршетак Храма Светог Саве на Врачару.
Патријарх је био изузетно везан за Косово и Метохију, напаћене Србе који су живјели доље и све наше светиње.
Он је био професор Призренске богословије од 1959. до 1968. године, а ректор од 1971. до 1974. године. Увијек је истицао да српски народ не може да се помири са тим да Космет буде изван Србије.
Прије двије године патријарх Иринеј је посјетио Косово и Метохију. Кренуо је ненајављен, без плана и било какве помпе.
Планирао је да буде доље два дана, остао је пет. Био је веома прехлађен али није одустајао. Обилазио је светиње и народ.
Првојерарх српски је по први пут у јавности заплакао управо на том путовању.
У Ораховцу га је дочекало много дјеце. Пјевали су му о Косову, о Метохији…он их је слушао и плакао. То је био једини пут да је народ видио сузе свог Патријарха, сузе за које многи нису марили.