СУЂЕЊЕ ВЛАДИМИРУ ДИМИТРИЈЕВИЋУ: ПОНОВЉЕНА ПРЕСУДА У ОДБРАНУ СЛОБОДЕ МИСЛИ

ЗОРАН ЧВОРОВИЋ

Од 2018. године, када је удружење „Да се зна“ поднело Поверенику за заштиту равноправности жалбу за дискриманцију против Владимира Димитријевића, траје један кафкијански процес. Пошто је повереник Бранкица Јанковић стала на страну удружења „Да се зна“, а против слободе мисли, кренуо је парнични процес Удружења „Да се зна“ против Димитријевића. Тужилац је захтевао од суда да утврди да је др Владимир Димитријевић, „текстом У одбрану природне породице, објављеном на вебсајту www. vladimirdimitrijevic.com дана 12. 01. 2018. године, и текстом Одговор на тужбу ЛГБТ заштитара или Поново As Long As There Is One Hundred од 30. 05. 2018. године, извршио тежак облик дискриминације – поновљену дискриминацију припадника и припадница ЛГБТ популације по основу сексуалне оријентације.“ Према речима тужиоца, др Владимир Димитријевић је извршио акт дискриминације тиме што је у јавно публикованим текстовима пренео истраживачке увиде о негативним друштвеним последицама пропаганде идеологије политичког хомосексуализма појединих светски познатих аутора из области друштвених наука који су наведени у тужби, од Алана К. Карлсона и Пола Т. Меруа до Слободана Антонића и Наталије Нарочницке. Сходно таквом разумевању права, тужилац је тражио од суда да наложи др Владимиру Димитријевићу да са свог вебсајта уклони проскрибоване текстове и да му забрани да убудуће на било ком месту јавно износи сличне вредносне ставове. Овакав тужбени захтев јасно показује да је тужилац имао намеру да уз помоћ суда спречи јавно изражавање сваког мишљење које је другачије од мишљења пропагатора идеологије политичког хомосексуализма.

Виши суд у Београду, пред којим је процес вођен, 17. маја 2021. донео је пресуду којом је одбрањено право на слободу мисли Владимира Димитријевића, али се НВО“Да се зна“ жалила Апелационом суду, који је пресуду укинуо и вратио провстепеном суду на поновно разматрање. Првостепени суд је ових дана по други пут донео пресуду у корист туженог Димитријевића. Остаје да се види да ли ће другостепени суд потврдити нову – стару пресуду првостепеног суда, или ће подлећи политичком притиску, јер свакако не може пронаћи нове чињенице које би доказивале криицу Димитријевића, пошто их оба пута није могао пронаћи првостепени суд.

У овом броју „Печата“ доносимо преглед ставова угледних српских и руских интелектуалаца који су се огласили поводом судског прогона др Димитријевића, спречаајући, пре свега, покушај идеолога политичог хомосексуализма да ускрате уставна права на слободу мисли и говора свима који другачије мисле, а то је у српском друштву огромна већина.

шшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшш

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

Дакле, чињенице су следеће:

1. др Димитријевић нема никакву државну функцију да би могао било кога да дискриминише у стварном значењу те речи: ускратити некоме право које му припада;
2. др Димитријевић објавио је текст на свом личном сајту који се тако и зове „Владимир Димитријевић”;
3. др Димитријевић изнео је чисто вредносне судове и то општег карактера („једино је природно”, у датом контексту – пошто није реч о биологији – није дескриптивни већ вредносни исказ и не односи се директно, у смислу клеветекао неистинитог исказа, ни на ког појединца, нити на групу);
4. др Димитријевић није ни из једног свог вредносног суда извео захтев за било каквим насиљем или противуставном радњом;
5. др Димитријевић је, међутим, оптужен да је његов текст, објављен на његовом личном сајту, довео до дискриминације ЛГБТ особа;
6. др Димитријевић не може да се брани тако да, рецимо, захтева конкретан доказ да је његов текст произвео дискриминацију – на пример: Петар Петровић је прочитао текст др Димитријевића и онда је ускратио то-и-то право Николи Николићу;
7. за др Димитријевића, заправо, не важи презумпција невиности; напротив, управо он као оптужени дужан је да докаже своју невиност;
8. др Димитријевић, стога, мора да докаже, како би се одбранио, да из његовог текста није произашла никаква конкретна дискриминација. ( 2018 )

шшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшш

КОСТА ЧАВОШКИ

Др Владимир Димитријевић се затим, на другој страни тужбе, оптужује зато што је цитирао америчке стручњаке Алана К. Карлсона и Пола Т. Меруа, који наводе да је заједница између мушкарца и жене једина природна заједница. Ако је то тужиоцу и његовом адвокату толико спорно, зар није било логично да туже те стручњаке или да замоле ЛГБТ организације у САД, које су иначе и моћне и утицајне, да то учине уместо њих? Како сам и муж и родитељ, мени се чини да је породица једина природна заједница. Јер ако је улажење у сексуалне односе ствар слободног избора, подизање и васпитање деце није. То је и природна и морална обавеза, коју закон својим санкцијама поткрепљује.                 Када је посреди пол, по мом суду то је биолошка чињеница, коју уважавају и наши закони тако што налажу да се пол наведе као елемент идентитета, што тужилац лако може утврдити увидом у личне исправе. Уосталом, одмах по рођењу детета у матичне књиге уписује се и његов пол.

На другој страни тужбе, др Владимиру Димитријевићу се замера суштинско неразумевање људске сексуалности. Откада то неразумевање било чега може бити предмет тужбе? /…/Коначно, др Владимир Димитријевић се оптужује због наводног дискриминисања ЛГБТ лица. Тужилац, међутим, не наводи да је иједно ЛГБТ лице изгубило посао, положај или неко звање збиг дискриминације коју је наводно проводио др Владимир Димитријевић. Напротив, управо је једно ЛГБТ лице постало председник Владе, а није искључено да ће неко друго ЛГБТ лице ускоро постати председник Републике. (19. април 2019. године )

БРАНИСЛАВ РИСТИВОЈЕВИЋ

Дубокој држави није битно како се зовемо већ да ли мислимо својом главом и слободно говоримо. Зато ћемо сви временом постати Владимир Д. Срећом па храбрих у Србији има на претек тако да ће ускоро сва слободарска Србија бити талац Процеса у који ју је гурнула дубока држава. Тиме ће дубока држава само оснажити и попунити наше редове. Постаћемо армија оклеветаних али неукаљаних. Прогоњена али и даље високо уздигнутог чела, очеличена од искушења а ипак не сустала, озлојеђена али без горчине, оправдано разгневљена али без мржње, непоткупљива иако гладна, узорна и јака, једном речју – савршена. То не може а да не буде окидач за преокрет и преображај Србије. Што је Процес снажнији, то је више Владимира Д. Што је више Владимира Д. то је ближе ослобођење. (2019 )

шшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшш

МИЛО ЛОМПАР

Нема сумње у то да су у нашој земљи угрожене основне слободе: као што је слобода мишљења. Јер, некадашњи ставови невладине интелигенције – као израза западних (америчких) сила у наметању „промене свести“ у нас, наметању које представља насилни друштвени и културни инжињеринг – добили су законску снагу. Ти ставови имају не само монопол у јавном простору него располажу и монополом силе. Налазимо се на прагу новог јавног лова на оне интелектуалце који се противе октроисаном свету вредности. Отуд је неопходно демократско, интелектуално, ненасилно и практично оспоравање невладине интелигенције, чија је моћ у јавном и институционалном простору огромна – простире се све до места председника владе. Тако повереник за родну равноправност прогања законским средствима интелектуалце (проф. др Бранислав Ристивојевић, др Владимир Димитријевић) због деликта мишљења: његово тумачење њихових исказа не подлеже било чијој процени нити жалби. То је света инквизиција нашег времена. Потребно је – на организован начин – обновити активности везане за заштиту слободе мишљења.(2019 )

шшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшш

АЛЕКСАНДАР ЛИПКОВСКИ

И ето оптужбе пред Вишим судом Србије, за непостојећи преступ – за слободно изражавање мисли коју у суштини дели сваки мислећи човек, а поготово православни Србин, али због глобалистичког притиска не сме јавно да саопшти: пропаганда ЛГБТ идеја је штетна за друштво. Штетна и рушилачка, у свакодневној а поготово у историјској перспективи. Ако још у Србији има паметних и независних судија, Владимир Димитријевић ће бити ослобођен бесмислених оптужби.(2019 )

шшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшш

МИША ЂУРКОВИЋ

У питању је директно кршење основних права на слободу изражавања која су дефинисана Уставом Републике Србије, али и чланом 18 Универзалне декларације о људским правима која гарaнтују слободу веровања и исповедања своје вере. У држави која је номинално хришћанска и слободна Димитријевића прогоне као хришћанина. Да ли ова држава жели све патриоте да отера у затвор, да им забрани да говоре и пишу или настоји да оца четворо деце протера?(2019)

шшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшш

МИЛОШ КОВИЋ

Више није довољно живети и пустити друге да живе. Сада се већ прогоне они који су, по свим Божијим и природним законима, „нормални“ и спречава њихово право да јавно заступају своје ставове. Више немамо право на наивност: главни циљ је разарање породице. Тиме се угрожавају темељи наше европске културе и будућност наше деце. Са том пошасти суочио се Владимир Димитријевић, пре њега Милан Брдар, Миша Ђурковић и Бранислав Ристивојевић. Данас они, сутра ми.(2019)

шшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшш

НИКОЛА ЖИВКОВИЋ

Аутор је у суштини оптужен због тога, што је промишљао о неким текућим друштвеним темама, а које, очигледно, нису у складу са идеологијом ЛГБТ. Ако сам добро обавештен, отужбу су подигли «повереници за равноправност грађана». А ко је њих изабрао? Ко им је дао такву моћ, да могу да пишу опужбу против једног истакнутог српског интелектуалца? Укратко: оптужба против др. Владимира Димиријевића је толико неоснована, па и неозбиљна, да се надам да ће је као такву за време суђења видети и сам надлежни суд.  Владимиру Димиријевићу суди се заправо због деликта мишљења.

шшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшш

ДЕЈАН МИРОВИЋ

Примитивна хајка коју предводи такозвани Повереник за равноправност против угледног доктора Владимира Димитријевића је показатељ да је у Србији на власти другосрбијанска идеологија, почевши од председника Републике, председника Владе и министра спољних послова до Вишег суда у Београду . У том контексту је могуће да се познати православни интелектуалац  који никада није позивао на насиље или промену уставног поретка, отац четворо деце ,русофил и верник, праведник беспрекорног поштења,  човек који нема једну кривичну пријаву у животу,  дивљачки и месецима прогони од стране корумпиране власти која је суспендовала Устав Србије још 2013. године (Бриселски споразум)  уз очигледну асистенцију немачких таблоида попут Блица и америчке телевизије попут Н1,  само зато што је изнео свој став. Да би скандал био још већи, његови ставови су и то одговорно тврдим као професор међународног права,  потпуно у  складу са чланом 10 Европске конвенције која гарантује слободу изражавања.

РАДОМИР БАТУРАН

Постоји неколико разлога због којих би повереници за равноправност грађана и судови у Србији морали одбацити овакве пријаве. Навешћемо само два: прво, такве пријаве су дискриминаторне према огромној већини грађана која има другачије мишљење и понашање везано за тему хомосексуализма, поготово кад је у питању политичко деловање хомосексуалаца и пропагирање сопствене неродности; друго, оваквим повлађивањем цинкарењима, клеветама, пријавама и пресудама против научника и уметника који јавно делују у друштву, поред тога што се урушава слобода мишљења и говора у Србији, поново се афирмишу, са државног нивоа, идеолошке тенденције у науци и уметности. Настави ли са оваквом праксом да цензурише грађане Србије, њена власт озваничује инжењеринг у друштву и у култури, науци и уметности, ништа мање штетан од оног у ерама фашизма и комунизма.

шшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшш

СРЂАН ВОЛАРЕВИЋ

Бранкици Јанковић сметају и Стари завет и Нови завет, а не Владимир Димитријевић, или бар онај део где се казује о педерастији. Што поново за собом повлачи сазнање да се уважена Бранкица Јанковић острвљује на више од 85% светосаваца и православних житеља Србије. Али она иза себе има државу Србију, јер је држава Србија нашим парама плаћа за тај посао, и суд ју је уважио, да би се учврстио тај њен положај и право да тужи, не Владимира Димитријевића, већ сав народ прасвославни и српски.

шшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшш

СЛОБОДАН ЈАНКОВИЋ

Владимир Димитријевић није осудио ниједну особу јер је хомосексуалац, лезбејка, трансвестит или шта већ. Он се залаже да штитимо породицу која одумире, и то му се јасно ставља на терет у тужби. Наводи се да је крив и јер указује на „наводне ставове Цркве и наводи: хомосексуалне везе су грешне и подлежу осуди…” Нису то никакви наводни ставови Цркве већ су хришћанско учење засновано на Светом писму. Није он напао хомосексуалце већ пренео учење Православне цркве да је таква веза грешна. Ако је крив за то, криви смо сви који у Христа верујемо и Свето писмо светим сматрамо. Али, исто тако криви су и сви они који нису спремни да кажу како је светло тама и истина лаж, јер шта пише у Библији лако је доступно готово сваком.

шшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшш

РАНКО ГОЈКОВИЋ

„И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их.“ – пише у библијској „Књизи постања“ (1, 27). Дакле, Бог је створио мушкарца и жену, а не некакве гендере. А у Посланици Коринћанима (6, 9-10) Апостол Павле каже: „Или не знате да неправедници неће наслиједити Царства Божијега? Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни мужеложници, ни лакомци, ни лопови, ни пијанице, ни опадачи, ни отимачи, неће наслиједити Царство Божије“. У Старом Завету (Трећа књига Мојсијева 18; 22) имамо директну заповест против извраћеништва – „С мушкарцем не лези као са женом; гадно је“.                                      После вести о тужби против православног публицисте др Владимира Димитријевића, верујући човек не може да се не запита – да ли то поново наступа доба када ће хришћани, као у време прогона у прва три века хришћанства, поново морати да се склањају у катакомбе од савремених прогонитеља?

шшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшш

ПРОТОЈЕРЕЈ – СТАВРОФОР ДР СТОЈИЉКО КАЈЕВИЋ

Надам се да ће оптужбе против Владимира Димитријевића бити одбијене од сваког нормалног правника и поштеног судије. И верујем да ће доћи време када ће наш народ много озбиљније да устане и каже: „Доста је више болесних  новотарија и рушења традиционалног породичног начина живота! Доста је са покушајима да се оживи мртгва култура Содоме и Гоморе!“ Подржавам став и мишљење које Владимир Димитријевић износи у својим дописима, књигама и говорима по свим моралним питањима, и чврсто верујем да су његове речи, писане или изговорене, од велике вредности за наш српски народ, као и за све људе који знају шта је вредно, а шта није. И молим се Богу да одлука било ког мудрог судије буде на страни истине и правде.

шшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшш

АЊА ФИЛИМОНОВА

Неизбежне последице по државу и друштво су следеће: 1. Истинска стратегија није заштита права на хомосексуалне везе или права самих хомосексуалаца ( српско законодавство има пун спектар заштите и обезбеђења људских права ), него најшире распростирање и афирмација сексуалне аморалности и друштвене разузданости, пре свега међу младима. Дечаци и млади мушкарци, као потенцијални заштитници отаџбине, главна су циљна група. Али психолошко насиље над појединцима и друштвом није довољно – одмах после њега иде експанзија на државном нивоу. Државни органи, наука, култура, образовне установе стављају се под надзор професионалних геј активиста. 2. Циљ им је трансформација друштва и државе у складу са својим стандардима. С обзиром на савремене когнитивне и информативне технологије, ова трансформација може да се спроведе веома брзо. 3. Снажна мрежа геј активиста и њихових следбеника, коју подржава сва моћ Европске уније, агенција и установа САД, међу којима је главна улога у доба председника Обаме дата USAID, „погодује“ ослобађању од религиозних вредности, морала, етике, здраве логике, историјског, културног и цивилизацијског наслеђа, „ослобађање“ од Бога и саме људске природе. 3. USAID добија нови задатак – стварање међународне армије обучених лобиста који имају за циљ да наметну законе што сексуалне мањине изједначавају са сексуалном већином, нарочито кад је у питању легализација истополних бракова и усвајање деце од стране истих.4. У складу са плановима  USAID, прва фаза тог програма концентрисана је на земље у којима је и даље снажна религиозна свест. ( Подсетимо се да је Агенција за међународни развој Стејт Департмента, USAID, из Русије протерана 2012. године. Током протекле две деценије USAID, познат као главни извозник америчке демократије и других западних „вредности“, укључујући и хомосексуализам, непосредно се, путем добром плаћене мреже НВО, бавио антируским подривачко – разорним акцијама, а све под видом „хуманитарне помоћи“ ). 5. Припрема професионалаца USAID да лобирају за права ЛГБТ заједнице указује да је агресивно наметање „мањинских“ права и џендер идеологије процес противудржавни и антисуверенистички.6. Суштински, то је понижавање и насиље над српском државом и друштвом, рат без краја и бе ограничења, у коме нико неће бити поштеђен. 7. Кад су у питању Владимир Димитријевић и други српски интелектуалци који су, без претеривања, со савремене српске науке, они што позивају на функционисање друштва на основу сакралних и неприкосновених моралних норми, реч је о својеврсним мерама одмазде.8. Брз развој бихејвиорално – социјалног тумора разара оно што је главно – породицу, која је темељ сваког друштва. 9. Настаје својеврсна „симулакрум армија“ мушкараца који не желе да имају породицу, децу, унуке и праунуке. Резултат: сви постају непријатељи – српски интелектуалци, верници, непослушни, читаво друштво и, на крају, држава, против које се треба борити свим доступним средствима. Шта се, пак, нуди у замену за религиозне, моралне и породичне вредности?Ништа. Вакуум.

Индивидуалистичка изолованост, свеопшти неморал, правни хаос, слатко осећање победе међу ЛГБТ удружењима, гнусне радости пожуде тзв. „геј парада“, и „mind police“ – ето шта ће царевати на рушевинама разорене Србије.

шшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшш

АЛЕКСЕЈ КОМОВ, ИЗАСЛАНИК СВЕТСКОГ КОНГРЕСА ПОРОДИЦА У УЈЕДИЊЕНИМ НАЦИЈАМА

Много година познајемо Владимира Димитријевића, доктора филолошких наука, аутора неколико десетина научних и публицистичких монографија и стотина аналитичких чланака, једног од водећих интелектуалаца Србије, православног човека високе културе.                               У другим земљама се јасно виде погубне последице успостављања нове форме тоталитаризма – у датом случају од стране ЛГБТ групације, која настоји да изврши притисак на инакомислеће и да ограничи слободу вероисповести, слободу мишљења и јавног изражавања сопственог става. Нападима су често изложени људи који бране православље, моралне и етичке вредности. Изражавамо Вам своју подршку и желимо успеха у даљем раду.

шшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшш

ФИЛИП ЖИВАНОВИЋ

Случај професора Владимира Димитријевића један је од процеса који прете да у потпуности деконструишу право на слободу мисли и говора какво познајемо данас и уведу опасан преседан у јавни дискурс, реафирмишући тзв. деликт мишљења (délit d’opinion), својствен анахроним, тоталитарним системима. Парница коју је против њега покренула НВО „Да се зна“ због критичког суда о хомосексуализму и библиографије коришћене као аргументације, за исход може имати и потпуну забрану јавног изношења сличних ставова

Док светска јавност с великом пажњом и запрепашћењем прати какве последице и ефекте изазива cancel culture или call-out culture и присуствује једном постмодернистичком облику остракизма, у виду суспензије налога на друштвеним мрежама одлазећег председника САД и његових присталица, те позива на њихово изопштење из друштвених токова, па све до апела да се Доналд Трамп „избрише“ из сцене једног популарног холивудског божићног филма, снимљеног пре тридесетак година, домаћа јавност у последњих неколико година има прилику да спозна како изгледа „култура гашења“ у нашим оквирима, односно како изгледа здружени приватно-институционални притисак на појединце и њихове изречене ставове.

Шшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшш

ЖЕЉКО ПЕРОВИЋ

Брак између мушкарца и жене је једини природан. Да је апостол Павле ову мисао изрекао пред данашњим Србима, уместо пред старим Римљанима и Коринћанима, био би месецима мрцварен, уцењиван и понижаван, коначно изведен и на суд зато што се усудио да јавно угрожава „родну равноправност, да маргинализује трансродне особе, и пропагира породицу као једину вредност“, како већ стоји у тужби која је поднета против др Владимир Димитријевића српском правосуђу. Можда би му српске кадије и забраниле да проноси своја породична учења по земљама које је некада давно походио, о чему постоје жива народна предања од Нишавља до Далмације, сачувана у списима етнолога.

шшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшш

 

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

Првостепени судски поступак по овој тужби трајао је више од две године и завршио се 17. маја 2021. пресудом Вишег суда у Београду (бр. 2-П-410/19) коју је потписао судија Срђан Јончић. У пресуди су одбијени сви тужбени захтеви против Димитријевића као неосновани.

У образложењу се указује „да су наведени текстови објављени на приватном сајту, односно да је изостала активност којом се одређеној или неодређеној групи намеће одређени став“ (стр. 11; моје наглашавање). То случај В. Димитријевића, оцењује судија Јончић, разликује од случаја Вејделанд и други против Шведске (11-12). У овом другом случају, наиме, реч је о томе да су 2004. године чланови организације Национална омладина у ђачке ормариће једне више гимназије убацивали летке у којима се у негативном контексту говори о ЛГБТ особама. Тиме су, на известан начин, принудили кориснике ормарића – који су, уз то, и „у осетљивом узрасту“ – да њихове негативне исказе о ЛГБТ особама прочитају (12).

Ништа од тог, каже се у пресуди, не постоји у случају В. Димитријевића. Он никога није довео у положај да не може а да не чита инкриминисани текст. Чланак није растуран тако „да је било немогуће да буде игнорисан“ – тзв. заробљена публика (captive public), нити је његов чланак био намењен старијим малолетницима (средњошколцима). Особе које су га читале слободно су одлучивале хоће ли посетити Димитријевићев сајт или не.

„Објављивање информације на приватном сајту“, наглашава се даље у пресуди, „мора се анализирати кроз анализу сразмерности сходно чл. 10. ст. 2 Конвенције. Наиме, утицај јавно изражених ставова на приватном сајту мора бити сразмеран величини публике до које би могао допрети“ (12). Европски суд за људска права (ЕСЉП), заправо, изричито каже да није исто да ли је неки исказ саопштен „на онлајн сајту с малом читалачком публиком или на мејнстрим, веома посећеним интернет страницама“ ( §79).

Рецимо, Димитријевићев чланак, од ког је све почело, прочитало је на његовом сајту до данас, значи за неких 40 месеци, укупно 6.231 човек. То се не може ни поредити с тим када би чланак, примера ради, био објављен на порталу Блица, који је само у једном месецу, у јуну 2021. имао 2.847.757 индивидуалних посетилаца. То је сразмерно читавих осам и по хиљада пута више! Јасно је да Димитријевићев инкриминисани текст уопште не задовољава критеријум „утицајности“ које поставља Европски суд за људска права.

У пресуди се, такође, види настојање судије да утврди да ли су два Димитријевићева текста реално произвела ма какву дискриминацију. То питање постављено је и сведоку тужитеља, М.К, члану НВО „Да се зна“. М.К. је, према пресуди, дао следећу изјаву:„Ја сматрам да овакви текстови генерално имају лошег ефекта на друштво у целини (…). У друштву увек постоје снаге које желе да умање достигнути ниво људских права. Оваквим текстовима се нормализује деловање које има за циљ умањење достигнутих нивоа људских права. (…) Због овог текста нисам лично имао проблема, али сам у прошлости као геј мушкарац имао много проблема због сличних ставова које има тужени. Прошао сам кроз малтретирања у школи. (…) Није ми познато да се неко нашао пред судом због акта насиља изазваног писањем туженог“ (9; 10).

Као што се види, сведок тужбе је потврдио да Димитријевићев текст није био узрочник некакве одређене и познате дискриминације или насиља, већ да се све своди на сумњичење да је такво мишљење потенцијално опасно. По процени тужитељске стране, Димитријевићево становиште може да доведе до дискриминације или насиља, али – на терену фактицитета, не постоје докази за то, постоји само сумња у могућност. Наравно да то не може бити довољно за осуду.                                                                 И тако долазимо до онога што се сад дешава. Незадовона пресудом, НВО Да се зна жалила се, 21. јуна 2021, Апелационом суду у Београду. У жалби се, најпре, наводи да је Димитријевић „активно“ радио на „изношењу екстремних ставова у вези са ЛГБТ лицима“ (стр. 3), будући да он „своје ставове шири јавно у смислу да их прихвати што већи број људи“, те да је његов „циљ анимирање што шире јавности“ (3), пошто „жели да његови ставови буду прихваћени од стране већине у друштву“ (4). О, каква дрскост!

шшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшш

 

ЈОВИЦА ТРКУЉА

Сходно таквом разумевању права, тужилац тражи од суда да наложи др Владимиру Димитријевићу да са свог веб-сајта уклони проскрибоване текстове, те да му забрани да убудуће на било ком месту јавно износи сличне вредносне ставове. Додуше, тужилац не наводи никакве конкретне разлоге којима би поткрепио ову своју претпоставку, већ само уопштено тврди да је „дискриминатор“. На основу цитата из Димитријевићевог текста који се у оптужници наводе, није јасно какви су то противправни и дискриминаторски ставови на које мисли тужилац и на основу којих он захтева да му се изрекне санкција и забрани да убудуће јавно износи овакве ставове. У ствари, износећи своје мишљење у тексту-пледоајеу за природну породицу, он се руководио оним истим разлозима којима се већ пуне две деценије управља у својој научно-педагошкој, публицистичкој и, уопште, јавној делатности. Свеукупна његова животна оријентација изграђена је на наративу античке Грчке и православног хришћанства као изворишту највиших сазнајних, етичких и естетских начела и као кључном упоришту модерне европске културе. То што се он залаже за критику појава у нашем друштву којима се негирају ова начела, није никакав доказ за присуство неких „дискриминаторских намера“ код њега.

Упркос томе, настављен је прогон др Владимира Димитријевића сада уз помоћ суда, а у складу са некадашњом праксом деликта мишљења. Димитријевићу се, наиме, судским путем жели забранити да износи како свој поглед на „политички хомосексуализам“, тако и на моралну афирмацију ове врсте сексуалних пракси. Крајњи смисао овог судског прогона др Димитријевића јесте ограничење слободе мисли и говора и застрашивање свих оних који се усуде да помисле или кажу нешто што се налази изван прописане „политичке коректности“.

Шира верзија текста објављеног у „Печату“ 17. марта 2023. године