Ратна експлозија на Балкану наговестила је много онога што је уследило и дефинисала нови светски систем.
Ово тврди председник америчке приватне обавештајне компаније “Стратфор” Џорџ Фридман, у анализи посвећеној стању у свету. Оцењујући да је свет све “нестабилнији”, он истиче да су посебно Европа и Азија (Евроазија) политички, војно и економски поремећени.
Фридман корене овог стања види у окончању Хладног рата и распаду СССР, кад је нестала “демаркациона линија” која је пресецала исламски свет. Прва директна последица била је, каже, криза на Блистком истоку, започета инвазијом Ирака на Кувајт. Друга, распад Југославије. Рат “лоших успомена и нових страхова” деловао је тада као јединствен случај, неприменљив на друге делове света. Испоставило се сасвим супротно.
– Тај рат је, заправо, дефинисао нови светски систем, и то на два начина. Прво, Југославија је била јужни продужетак границе између Совјетског Савеза и Западне Европе. Оно што се догодило у Југославији отворило је питања, која је већина тад игнорисала, о дугорочним последицама дешавања у тој граничној земљи. Друго, рат се, између осталог, концентрисао око источно-западног раскола хришћана и муслимана, а најгоре крвопролиће догодило се управо у том контексту. САД и НАТО су се заузели на Косову против Србије, упркос руским протестима, а Москва је на крају скрајнута из мировне мисије која је смирила рат. Експлозија на Балкану предвидела је много од онога што је уследило касније – тврди Фридман.
Хладни рат је, каже, одложио, а благостање деведесетих прикрило, слабости које је оголила светска економска криза 2008. године. Сад смо сведоци бујања онога што одавно тиња.
– Европа је крајње исцепкани скуп националних држава. Кина одржава центрифугалне силе уз помоћ чврсте руке владе у Пекингу. Русија није једнака Америци, али ни беспомоћни богаљ који може да се игнорише и да му се придикује. Мапа Блиског истока, коју су створили Отоманско царство и Европљани, скривала је притајене силе које сад дижу главе. САД су и даље најмоћнија нација, али то не значи да могу, или имају интерес, да решавају проблеме света, и поседују снаге спремне да стану пред те силе и убеде их да стану – закључује Фридман.
Институције из времена Хладног рата постале су неефикасне. Иако НАТО повећава присуство и тренинге у Источној Европи, то је војни савез коме недостаје основна војна супстанца. Међународни монетарни фонд постао је, у многим случајевима, проблем, а не решење економских тешкоћа. САД избегавају уплитање у економске проблеме Европе и Кине и ограничено се експонирају на Блиском истоку. Ипак, све више се директно баве Русијом, из исконског страха од уздизања европског хегемона – каже Фридман.
Тагови: Рат, СТРАТФОР, СФРЈ, Џорџ Фридман