СТРАШЊА СВЕДОЧЕЊА: Форензичари УНМИК-а знали за „жуту кућу“

Један од свједока трговине органима на Косову и Метохији до детаља је испричао како је као возач и стражар био послат најмање три пута у област Бурела у 1999. и 2000. години, гдје су држани заточени Срби у Албанији, животне доби од 25 до 35 година, сви довезени са подручја Косова и Метохије, које су претходно отели или заробили припадници /терористичке/ ОВК.

Срна је у посједу повјерљиве преписке шефа Мисије за истраге злочина из Скопља и Приштине Емона Смита са шефом Мисије за истраге Патриком Лопезом Тересом у којој Смит, на Тересов захтјев, доставља извјештај о исходу разговора које је имао са шефом Унмиковог Одјељења за правду Полом Кофијем у вези са злочинима на Косову и Метохији, са посебним освртом на „Жуту кућу“.

У извјештају се наводи да је свједок под бројем „3“ описао један „излет“, када је возио претпостављеног оперативца ОВК до куће јужно од Бурела, гдје је надзирао закопавање и премјештање људских остатака који су били у црним мртвачким врећама.

Свједок је из возила посматрао како је око 20 људских лешева закопано на малом гробљу на око километар од те куће. Свједок је идентификовао тог оперативца ОВК као Бесима Вокшија.

Свједок је, како се истиче у извјештају, од показаних 10 кућа са различитих локација из Албаније без двоумљења идентификовао „жуту кућу“ као што су то прије њега урадили остали свједоци, иако је у међувремену „`жута кућа` префарбана бијелом бојом“.

У наставку Смитовог извјештаја наводи се да свједок „Н“, возач, посједује лично знање о неколико испорука у Албанију и да је он прецизно навео координате локације масовних гробница.

Транспорт на локацији под бројем један „масовне гробнице /више њих/“, догодио се око 2. августа 1999. године.

Свједок је испричао да су тијела довезена из области Пећи на локацију у околини Тропоја, коју је потом описао.

Према извјештају, на локацију Кукеш довожена су тијела из области Суве Реке.

Свједок „Н“ је видио тијела умотана у сиву војничку ћебад.

Према његовим ријечима, углавном су били мушкарци, неколико жена, а тијела су била посута „капорит“ прашком да сузбију смрад.

Свједок је са Смитом и његовим тимом долазио до локације и том приликом описао логор који је претходно био лоциран на другој страни планине у близини извора рјечице која тече према подручју Косова и Метохије.

– Тај логор је био око 50 метара ниже од тог извора – навео је Смит.

У извјештају се истиче да су већина заробљеника у том логору, према ријечима свједока, били припадници МУП-а Србије и Војске Југославије, који су претходно држани у селу Жижа на подручју Косова и Метохије, а у Албанију су пребачени почетком јула те године.

– Они су морали да сијеку дрва. У том логору се налазило око 10 барака. Заробљеницима су дата албанска имена. Послије гласина да је локација логора компромитована, заробљеници су пребачени на другу страну планине, гдје је направљен већи логор, у који су довођени и други Срби у већем броју – испричао је свједок.

Он је додао да му је извјесни Милири рекао да су неки присиљавани да раде до смрти, потом закопавани у близини мјеста гдје је он „избацивао свој карго“.

Свједок је навео да је логор постао нека врста припремне „ваздушне бање“ за оне Србе који су изабрани да буду „орган-донори“.

Смит је појаснио да су у провјери навода свједока о мјесту локације масовне гробнице даље наставили да возе кроз шуму све док нису угледали извор.

– Скренули смо камионима десно и низбрдо неких 50 метара, где се налазило огромно сломљено „тропско“ дрво, које је обиљежавало улаз у шуму. Свједок прича да су овдје заустављали возила и да су одавде носили српске лешеве низ падину у шуму. Тамо их је чекао Енвер Цоколи из обавјештајне службе ШИК – навео је Смит.

Према ријечима свједока, било је ископано 15 великих јама и убацивали су по два леша у једну јаму.

– Требало им је сат и по да заврше посао. Мјесто је било удаљено и подсјећало је на Авганистан, једино је овдје било дрвећа. Јаме-гробнице су биле сакривене иза обода шуме, улазећи у шуму од два до 15 метара дубоко, у правој линији. Јаме су биле доста плитке, тако да се поред земље на њих набацивало лишће и сломљене гране. Примијетио сам у околини тог логора жбунове дивљих јагода – написао је Смит.

Смит је написао да о локацији три „Фуше-Круја“ не посједује никакве забиљешке и да ће их доставити касније.

У извјештају слиједи преписка, до које је Смит дошао, између шефа форензичара УНМИК-а Хозе Пабла Бараибара и извјесног Клинта, која је означена као „веома повјерљива“.

Бараибар је, како је навео, желио да Клинту укратко изложи доказе сакупљене у посљедњих годину дана, а који се тичу судбине несталих Срба и других који су киднаповани или „нестали“ на Косову и у Албанији.

– Наравно, комплетна слика о томе шта се прецизно десило тим људима, када и зашто, још није потпуно уобличена. Али, имамо више /углавном заштићеног идентитета/ свједока који су изјавили да су отмичари у блиским везама са ОВК држали између 50 и 300 људи заточених на локацијама у близини Тропоја и Кукеша/Бићаја/ – навео је Бараибар.

Он је додао да су ти људи, углавном, били Срби са Косова и Метохије.

– Према истим изворима, неки од заточеника су били још живи и заточени у Албанији све до краја љета 2000. Ова информација је базирана на изјавама ових свједока – истакао је Бараибар.

Он је навео да су три човјека /нижерангирани припадници ОВК/ потврдили учешће у транспорту Срба са Косова и Метохије у Албанију, у најмање шест различитих прилика, почевши од јуна 1999. Два свједока су такође пребацивала мање групе заробљеника са локација у сјеверној Албанији у напуштене куће у близини Бурела, у централној Албанији.

Други свједок, такође „обичан војник ОВК“, пријавио је да је видио заточене Србе на локацији у близин Тропоја, у љето 1999. године.

– Он нам је дао имена четворо Срба која сам ја већ навео у извјештају – додао је Бараибар.

Други обичан оперативац ОВК описао је Србе заточене у селу на косовској страни границе на путу за Тропоје. Он је изјавио да су по његовом повратку у то село и септембру 1999. године, већина тих Срба била пребачена у Албанију.

Један косовски Албанац који је био заточен у бази ОВК у Кукешу, изјавио је да је тамо видио три српска цивила која су потом пребачена у Бурел, гдје је постојао албански затвор опремљен медицинском клиником.

Тај затвор је коришћен као команда ОВК и индикативно је да је блиски сарадник Хашима Тачија љекар Шаип Муља имао „канцеларију“ на тој локацији, навео је Бараибар.

Према његовим ријечима, у вријеме када су Србима насилно одстрањивани унутрашњи органи на овом подручју боравио је и аустралијски хирург Крег Јуришевић који се са оружјем борио на страни ОВК и „који се хвалио у аустралијским медијима како је рањеним Србима прекраћивао муке метком из ватреног оружја – веома чудне и подударајуће околности“.

– Један бивши виши официр ОВК такође нам је потврдио постојање илегалних затвора у сјеверној и централној Албанији – додао је Бараибар.

Он је написао да су три свједока која су учествовала у транспорту заробљених Срба са Косова и Метохије у Албанију изјавила да су добила чудно наређење, да не смију да повреде заробљенике, што се прије никада није дешавало.

Нарочито им је скренута пажња да не смију да ударају заробљенике у абдомен и торзо оружјем или било каквим чврстим предметима.

Двојица свједока су изјавила да су по испоруци Срба у заробљеничке логоре, они /Срби/ прегледани да ли имају модрице, да би се установило да нису физички малтретирани.

– Срби који су одвођени живи у Албанију већином су били мушкарци цивили старости између 25 и 50 година. Један од свједока је једном приликом видио у транспорту једну Српкињу која је са другима одведена у Бурел у централној Албанији. Други свједок и овај претходни су описали заточене, заједно са Србима, „проститутке“ из Албаније и других земаља, у логорима у централној Албанији – навео је Бараибар.

Према његовим ријечима, три свједока су описала два албанска доктора, чија имена је доставио, која су била присутна у илегалним затворима у сјеверној и централној Албанији.

– Њихова прецизна улога није разјашњена, али су два свједока навела да су они и најмање још један доктор Арапин прегледали заробљенике и осталима издавали наређења. Свједоци такође изјављују да су доктори вршили медицинска тестирања на заробљеницима, али кажу да нису лично присуствовали тим радњама. Два свједока су нам потврдила да су над заробљеницима рађена ултразвучна медицинска испитивања – појаснио је Бараибар.

Два свједока, двојица од три пратиоца на транспорту заробљених Срба, описала су вожњу заробљеника из илегалног затвора код Кукеша /Бићај/ до друге локације у Бурелу. Они су детаљно описали кућу где су заточеници одвођени.

– Трећи свједок, виши официр ОВК нам је дао скоро идентичан опис те куће. Један од пратилаца, кога ћу овде назвати `М` нас је навео прецизно да нађемо ту кућу, која се потпуно уклапала у овај опис. Тада смо фотографисали инкриминисану кућу и показали другом свједоку „А“ заједно са 10 других сличних кућа – додао је Бараибар.

Он је написао да је свједок „А“ идентификовао инкриминисану кућу, као локацију гдје је вршио испоруке заробљених Срба крајем љета 1999, па све до краја љета 2000.

– „М“ и „А“, које смо срели путем различитих извора, и не познају један другог, изјавили су да је инкриминисана кућа код Бурела била опремљена медицинском опремом, која је коришћена за екстракцију органа из тела заточених Срба. „М“ је изјавио и да му је то потврђено и од других који су били на тој локацији, док нам је „А“ описао главну просторију у кући и снажан „болнички“ мирис, за који вјерује да је био анестетик – истакао је Бараибар.

Према његовим ријечима, трећи свједок, бивши виши официр ОВК описао је како је та импровизована клиника, коришћењем медицинске опреме украдене из болница и клиника са Косова и Метохије, успостављена у централној Албанији, да би се потом користила за екстракцију /вађење/ органа из тијела заточених Срба.

„Ипак, тај свједок нам није потврдио тачну локацију „куће-клинике“, упркос томе што је дао добар физички опис области гдје се кућа налазила“, додао је Бараибар.

Три свједока су навела да су људски органи вожени на аеородром Ринас код Тиране, око два сата вожње од инкриминисане куће, и потом авионом у Истанбул.

– Свједок „А“ је превозио људске органе на аеродром најмање једанпут, али је одбио да нам открије специфичне детаље о томе – напоменуо је Бараибар.

Ти свједоци су такође потврдили да су људски остаци закопавани иза куће и на још неколико локација у близини.

– Сви наши свједоци су изјавили да су ову „операцију“ организовали средње рангирани и виши функционери ОВК. Ипак, свега неколико свједока усудило се да именују те функционере који су били присутни када су заробљеници сакупљани на Косову – написао је Бараибар.

Према његовим ријечима, једно од имена које се појавило је био Исмет Тара из Ораховца.

Један од пратилаца је потврдио да је Тара био присутан бар у једној прилици када су Срби заробљавани и пребацивани у Албанију.

– На крају крајева, било је доста других свједока који су именовали скоро све оне који су учествовали у овој операцији – додао је Бараибар.

Три свједока су потврдила да су видјела медицинска документа са здравственим детаљима неколико заробљеника.

Један свједок, виши официр ОВК, потврдио је да су ти документи били кључни у „трговини органима“ и да су коришћени да би се усклађивали „донори“ са клијентима-пацијентима ван земље.

– Три свједока су описала како су лешеви Срба пребацивани са Косова и Метохије у Албанију, да би се сакрили докази о убијању цивила. Један од тих свједока је лично учествовао у тим радњама – наводи се у Смитовом извјештају који се у овом дијелу завршава текстом „Крај шифроване поруке“.