СТРАФОР: Запад спречава руски гас и преоријентише Србију
Фото: Политика
Западне владе јачају напоре да спрече руски енергетски утицај у региону Балкана, док руска финансијска ограничења у комбинацији са спремношћу Запада да узме учешћа у алтернативним пројектима попут Јужног гасног коридора већ доводе до преоријентисања Србије према западњачким опцијама, наводи се у анализи америчке организације за стратешке анализе Стратфор.
Као земља на граници Европе и Азије, са дугогодишњим културним и економским везама са Русијом, Србија ће, како оцењује Стратфор, наставити да балансира између Русије и Запада, док западне владе, у светлу сукоба са Русијом око Украјине, имају прилику да појачају утицај у региону Балкана кроз пружање политичке и финансијске подршке пројектима енергетске диверзификације у Србији.
Стратфор се осврнуо и на изјаву премијера Србије Александра Вучића који је 28. маја, говорећи о европским инвестицијама у региону Балкана, рекао:
„Потребан нам је је известан новац из фондова Европске уније, и онда ћете видети осмехе на нашим лицима”, изјавио је тада Вучић.
Иако би, како оцењује Стратфор, техничка и политичка подршка Сједињених Држава могла одиграти кључну улогу у „убеђивању” Србије да смањи зависност од Русије, инвестиције за неопходну гасоводну инфраструктуру ће вероватно доћи из Европске уније. Званични Брисел је већ издвојио 1,5 милијарди евра за инвестиције у Србији за период од 2014-2020. године, а у оквиру тог програма, енергетска безбедност је једно од области улагања, пише Стратфор.
„Већа интеграција Србије би такође помогла тежњама Хрватске ка изградњи терминала за течни природни гас (ТПГ), док би прикључивање Србије на Трансјадрански гасовод, који има подршку ЕУ, помогло Унији да настави са стратегијом сопствене диверзификације, невезано за кандидатуру Србије у ЕУ”, оцењује Стратфор. У анализи се примећује да би, као и САД, поједине европске владе, посебно Немачка, волеле да ограниче утицај Русије на Балкану.
После обустављања пројекта Јужни ток, који је требало да донесе отварање 2.000 нових радних места у Србији и привуче око 1,5 милијарди евра инвестиција у земљи, званични Београд сада има две опције. Прва је градња инфстраструктуре неопходне за прикључивање на Трансјадрански гасовод, који би требало да буде конкуренција руском и до 2020. године да спроводи гас из Азербејџана у Турску па затим у југоисточну Европу. Србија би, према том предлогу Стратфора, требало да изгради гасоводну мрежу која би била повезана са Македонијом или Црном Гором како би приступила новом гасоводу.
Друга могућност за Србију је планирана градња терминала за ТПГ у Хрватској, који је још увек у раним студијама изводљивости и требало би да буде изграђен на Крку.
У анализи се наводи да је Србија већ дуго времена у великој зависности од руских енергената, покривајући 80 одсто својих потреба у енегетици кроз увоз руског земног гаса и притом плаћа високу цену од 340 долара по 1000 кубних метара, док суседна Мађарска плаћа само 260 долара.
