Стиже „нон пејпер“ из Брисела: Ново „дупло голо“ за Балкан – против Русије и Кине

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Flickr / RickyNJ

Борељов нон-пејпер обичан је папир који нема никакав значај за Балкан. То је покушај Брисела да испровоцира државе чланице да заузму јединствен став кога – нема, покушај Европе да се хомогенизује, а истовремено им је циљ спречавање економског и политичког утицаја других актера, пре свега Русије и Кине на овом простору, у садејству са САД.

Овако научни сарадник Института за европске студије др Александар Гајић коментарише за Спутњик још један „нон-пејпер“ који наводно треба да реши проблеме у нашем региону.

Нови “нон пејпер” из Брисела

Шефови дипломатија Европске уније у Бриселу расправљају о стратегији снажнијег политичког ангажовања ЕУ с партнерима на Западном Балкану, јер је, како тврде, безбедан и отпоран Балкан гарант стабилне и безбедне Европе.

Високи представник ЕУ Жозеп Борељ министрима ће дати на увид „нон-пејпер“, у којем се предочава да је јасан циљ Западног Балкан – пуно чланство у ЕУ.

У документу се истиче да је снажно присуство ЕУ најбољи начин да се спречи окретање Западног Балкана неким другим странама у свету.

Гајић каже да се тема евроинтеграција враћа у Брисел пре свега зато што је то последица његових односа са Вашингтоном, новом америчком администрацијом која покушава да врати стари курс притисака, да спречи мултиполарне силе да утичу на простор Старог континента.

„Неинтегрисани Балкан је простор где су се Американци деведесетих година највише трудили да направе промену односа снага у своју корист – али нису завршили посао. Европска унија је била сарадник у том процесу који је заправо пратио оно што Американци одлуче и ураде. Добијала је помоћне, споредне улоге. Сада ЕУ поново треба да добије ту улогу да саучествује у потискивању утицаја других великих сила на Балкану“, каже Гајић.

Покушај успостављања јединства

Он додаје да је наступ Бореља са „нон-пејпером“ истовремено још један покушај да се ЕУ хомогенизује у својим ставовима по питању Западног Балкана, јер чланице имају различите ставове по питању решавања прилика, али и проширења.

Неке чланице су експлицитно против пријема нових чланица, неке имплицитно, треће начелно говоре да су за, али дефакто нерадо гледају на то, док су на истоку чланице које пружају подршку проширењу, а и саме имају другоразредну улогу у ЕУ, па не могу значајније ни да утичу на темпо проширења.

„Очигледно је да је само питање проширења ЕУ на дугом штапу услед унутрашњих системских проблема са којима се Унија суочава, а који се тичу и системске кризе која у њој траје већ 10 година, покушаја институционалних реформи и неуспеха реформи у безбедносном сектору, заједничкој спољној и одбрамбеној политици. Ово је покушај да се кроз нон-пејпер испорвоцира да у Бриселу чланице заузму јединствен став кога заправо, де факто, нема. Да се према Балкану изврше притисци, коориднирано са САД. У том „нон-пејперу“ не видимо ништа ново, другачије, што иде у правцу који би стварно могао да доведе до реалне промене слике на Западном Балкану“, истиче Гајић.

Нон-пејпер, поред осталог, ставља до знања да поступак преговора Србије и Црне Горе о чланству у Унији треба убрзати, а власти у Београду и Подгорици морају да консолидују своју геополитичку оријентацију.

„Нема времена за губљење“

Када је реч о Косову и Метохији, наводи се да Београд и Приштина, с обзиром на то да обе тамошње владе сада имају чврсту подршку бирачког тела, треба да искористе прилику да постигну свеобухватни споразум о нормализацији односа, јер „нема времена за губљење“.

Гајић обајшњава да Брисел заправо покушава да унутар себе створи консензус који би био на линији одлука које је Г7 недавно донео у вези Западног Балкана.

„То значи да нема промена граница, да преговори између Београда и Приштине треба да се заврше свеобухватним договором који би довео до обостраног признања, што је нешто што није реално. А види се од 2013. године, од Бриселског споразума, да без усупака Београду и одустајања од безусловног подржавања унитаризације Босне и Херцеговине, а заправо кршења Дејтонског споразума, да се прилике на тај начин неће стабилизовати“, истиче сарадник Института за европске студије.

Шта је прави циљ

Гајић додаје да је и на овом питању јасно чије је замешатељство Борељов „нон- пејпер“, јер Брисел нереалним ставовима покушава да заузме позицију и хомогенизује сам себе. Све се заправо ради са трећим циљем:

„То је спречавање утицаја, пре свега Русије и Кине, односно других актера на овом простору, који имају своје економске и политичке утицаје, који имају много флексибилнију и реалнију политику, јер не условљавају политичке промене између овдашњих актера зарад свој утицаја или економских инвестиција“, истиче наш саговорник.

Чланство није мамац

На крају разговора за Спутњик Гајић примећује да ЕУ чак није у стању да схвати да пуноправно чланство апсолутно више није мамац којим може да замаже било кога и на тај начин заврши ствари на Балкану. Зато каже, Борељовом нон-пејперу не треба придавати значај.

„Тај папир више изражава тренутну немоћ и слабост ЕУ да изађе из задатих менталних оквира и аутоперцепције себе, него што представља неформални политички документ који може у овом тренутку да доведе до озбиљне реализације политике ЕУ према Западном Балкану“, закључује Гајић.

rs.sputniknews.com, Сенка Милош

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.