Иако НАТО чланице кажу да се противе слању трупа, могло би се рећи да су већ то учиниле.

CNN је известио о Макроновој изјави на следећи начин: Макрон је рекао да се „он и 21 присутни европски лидер нису усагласили поводом слања војног особља” у Украјину, али да је о томе отворено разговарано. „Не треба искључивати ништа”, рекао је [Макрон]. „Учинићемо све што можемо да спречимо Русију да победи у овом рату”.

Малтене за трептај ока, немачки канцелар Олаф Шолц, који је такође учествовао на самиту у Паризу, саопштио је да о овом питању јесте дебатовано, али да су европски лидери једногласно одбацили опцију слања својих војника у борбу против Русије у Украјини. Придружио му се и генерални секретар НАТО пакта Јенс Столтенберг (исти онај тип који је дао „дозволу” Украјини да бомбардује Русију испорученим авионима Ф16).

Мир или рат

Макронов предлог да се НАТО трупе упуте у Украјину и евидентно тотално одбацивање његовог предлога наговештавају да Европа нема „план Б” за Украјину – осим да упумпава још оружја Украјинцима – надајући се да ће тиме одложити неизбежно.

Реакције јавности на Макроново саопштење биле су изузетно негативне. У постављеној анкети која је питала „Да ли сте вољни да шаљете француске копнене снаге у Украјину?” – француска јавност је јасно одговорила са „не” – у односу који премашује три према један.

Марин ле Пен, водећа француска опозиционарка, одмах се ухватила укоштац са Макроном: „Не знам да ли људи разумеју озбиљност такве изјаве. Емануел Макрон се игра војсковође, али тема су животи наше деце, о којима он тако немарно говори. На коцки је питање мира или рата у нашој земљи.”

​Париски састанак организовала је ЕУ, како би показала солидарност са Украјином у моменту у којем се подршка Украјини топи и у Европи и у САД. Заједно са Макроном и Шолцом, на састанку су учествовали, поред осталих, и пољски председник Анджеј Дуда и холандски премијер Марк Руте.

Премијер Марк Руте само што није завршио каријеру у Холандији и тренутно се позиционира за будућег генералног секретара НАТО пакта. У исто време, пољски председник Дуда рапидно губи популарност и суочава се са револтом фармера који блокирају могућност извоза јефтиног украјинског кукуруза и пшенице у ЕУ.

Шолцова популарност је, по свему судећи, дотакла дно у Немачкој. Његова популарност тренутно износи 28% – а могла би и додатно да опадне – пошто се у земљи све више осећају последице рецесије.

Један од исхода самита ЕУ била је подршка Украјини слањем оружја са већим дометом, иако је Шолц недавно био изричит да Немачка неће Украјини достављати крстареће ракете „Таурус”.  Ракете Таурус имају домет од 500 километара.

Питања плаћеника

​Постоје стотине, ако не и хиљаде иностраних „добровољаца” у Украјини. Највећи контингенти потичу из Румуније, Пољске и Француске. Њих допуњују британске, немачке и друге иностране трупе. Американци су такође у Украјини у великом броју, а неки су и погинули услед бомбардовања или акција на фронту.

„Добровољци” су, по свему судећи, добро плаћени и снажно подржани од стране европских влада. Могу се грубо поделити у три главне категорије:

1. опслужиоци сложених борбених система са техничким знањима;
2. обавештајни и тактички саветници;
3. борци на првим линијама фронта.

Русија тврди да је ликвидирала око 60 француских „добровољаца” када је погођен хотел у Харкову који је коришћен као касарна. Француска је порекла да се то догодило, али је потом позвала руског амбасадора у Паризу да изгрди Русе због убијања француских држављана. Слично томе, руски напади на батерије „Патриота”, аеродроме и командне центре узели су животе бројних страних „добровољаца”.

У међувремену је ​Њујорк тајмс открио да САД одржавају најмање 12 станица ЦИА-е дуж руских граница. Ови обавештајни центри помажу Украјини да идентификује мете унутар Русије, што им је главна сврха. Не само да су операције устројене тако да пружају оперативне обавештајне податке, него су ангажоване и у навођењу далекометног наоружања Украјине на цивилне и војне мете.

Осим тога, Тајмс извештава да ЦИА подржава украјинску специјалну јединицу број 2245 – која се користи за диверзантске нападе унутар руских граница, као и ентитет познат као Пети директорат – који координише атентаторске одреде на територијама под руском контролом, али и унутар саме Русије.

Имајући то у виду, извесно је да је напад дроном којим је уништен руски стратешки нуклеарни бомбардер био заснован на обавештајним подацима које је обезбедила ЦИА (о нападу је известила британска обавештајна служба).

Русија је изгубила један бомбардер ТУ-22М3 при ваздухопловној бази Солци-2, неких 650 километара од границе са Украјином, када га је 19. августа прошле године погодио дрон-камиказа дугог домета. Ваља истаћи да је напад био усмерен на нуклеарни бомбардер који је у том моменту могао имати активно нуклеарно наоружање.

Станице ЦИА су „званичне”, али и тајне, мада Руси засигурно знају за њих, исто као што знају за учестале извиђачке и нишанске операције америчких, британских, француских и других авиона и дронова над међународним водама Црног мора.

Растући број „добровољаца” који дејствују у Украјини чини све тежим порицање умешаности НАТО чланица. Иако земље чланице причају да се противе слању трупа – може се тврдити да су то већ учиниле.

Без плана Б

ЕУ преузима  све већу улогу у Европи, можда настојећи да допуни, ако не и да замени НАТО. Европљане брине да ће – уколико Доналд Трамп победи на предстојећим председничким изборима у САД – доћи до драстичног смањења америчке подршке за НАТО пакт. У међувремену, ЕУ настоји да попуни тај вакуум.

Велики проблем за ЕУ је то што она није војна организација, а њено поступање није засновано на војном споразуму или пакту. Стога она за сада јаше на плећима НАТО пакта, покушавајући да усмерава одлуке ове алијансе.

Макроново саопштење је засновано на доминантном утиску европских престоница да Украјина губи, a да Русија само што није победила у рату у тој земљи. Овај утисак вероватно потиче од онога што европским лидерима говоре НАТО аналитичари и њихове националне обавештајне организације.

Чак и у погледу испорука оружја, Европљани ретко достављају све оно што обећавају. Украјинци се жале да се свега око половине залиха које су очекивали на крају није појавило. Ово укључује практично све – од противваздухопловних ракета до хаубичке муниције (Украјина се, такође, жали да много добијеног наоружања не одговара сврси или је старо и неупотребљиво).

Чак су и Французи постали обазриви, упркос бомбастичним изјавама Емануела Макрона. Француска влада је изјавила да украјинске тврдње о томе да су две стране преговарале о трансферу авиона „мираж” нису истините, те да Француска нема намеру да шаље мираже Украјини.

Али прави дефицит је онај који се тиче не само Европљана, него такође и САД. Не постоји алтернативни план, нема „плана Б” којим је могуће изаћи на крај са руском победом у Украјини. Чак и украјински лидери сада јасно схватају да су у клопци.

Одбијајући преговоре са Русијом кад је било време за то – САД и НАТО су се наместили за понижавајући пораз – а Украјинци ће вероватно морати да се прилагоде победи Русије, колико год невољно.

Стивен Брајен је служио као руководилац особља Блискоисточног субкомитета при Комитету за спољне односе Сената, те као заменик подсекретара одбране за политичка питања.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Превод: Војислав Гавриловић/Нови Стандард

Извор: Asia times

Насловна фотографија: Gonzalo Fuentes/Reuters