Стићи ће их правда: Зашто је Америку погодио у живац нови закон Србије

Бриселу и Вашингтону, менторима лажне косовске независности, потпуно је јасно да Предлог закона о правосудној надлежности на КиМ, који је усвојила Влада Србије, није безазлен. Због тога му се и противе, јер једног дана ће правда стићи све оне који чине злочине над Србима.
Вашингтон и Брисел желе да наметну своју „реалност“ – да је лажна држава Косово заправо држава – и било каква идеја Србије задире у тај лажни суверенитет за њих је неприхватљива, објашњава пуковник у пензији, проф. др Илија Кајтез разлоге због којих се САД и ЕУ снажно противе предложеном закону о правосудној надлежности Србије на КиМ.

Након што је српска влада 28. октобра усвојила нацрте закона о проглашењу АП КиМ за подручје посебне социјалне заштите и Предлог закона о организацији и надлежности правосудних органа у процесуирању кривичних дела извршених на територији АП КиМ, огласили су се прво Брисел, а потом и Вашингтон. Оба центра моћи сматрају да Београд овим актима крши обавезе које проистичу из дијалога Београда и Приштине.

То што Запад реагује – добар знак

Према Кајтезовим речима, нацрти закона су изнуђени потези Београда. Нас је на то натерала мука, јер на КиМ је на делу лов на Србе, каже он.
„Када би се они придржавали правила и процеса преговарања, ми за тим не бисмо потезали. Ми тражимо само елементарна права за Србе, међутим, ако имате етнички и верски мотивисане нападе, малтене једном недељно и да при томе нико није одговарао, ми морамо предузети мере. Ми сада на овај начин показујемо да они који врше терор и злочине, они који не поштују чак ни такозвана косовска правила и правду која је врло растегљива, морају да имају у виду да ће доћи под удар суда“, наглашава Кајтез.

Законом о правосудној надлежности држава Србија поручује да они који врше злочине над незаштићеним Србима, као и они који те злочине наређују, треба да воде рачуна да ће у једном тренутку одговарати за своје злочине, додаје он.
Кајтез сматра да Србија неће подлећи притисцима и неће повући предлоге закона, позивајући се на речи председника Вучића да су нацрти разматрани дуго, да се мерила свака реч.

„У суштини, то што они реагују, то је добар знак да је та мера права и да погађа тамо где је циљ“, оцењује Кајтез.

Закони Куртију кваре посао

Свака повика на Београд из Брисела и Вашингтона увек је усмерена у једном правцу – да Србија не ради ништа, да би Аљбин Курти, у садејству са својим западним менторима довео до тога да се Срби иселе да Косова и Метохије, објашњава др Стевица Деђански, председник Центра за међународну сарадњу.

„Оно што ће људе да исели је несигурност. Несигурност да ће бити невин, а ухапшен, да ће бити пребијен, а да починилац неће бити кажњен, да неће имати новца да купи хлеб и млеко. Србија онда доноси два закона који донекле анулирају ту несигурност и показује да ће посебно бринути о КиМ, као и да ће они који врше злочине бити процесуирани. Да ли то неко тренутно уважава или не, мање је важно, јер правда уме да буде спора али је достижна. И то онда квари посао Куртију и његовим менторима“, каже он.

Два закона онемогућавају несигурност, док је и Куртију и Западу у интересу да Срби побегну са Косова и Метохије. Најбоље би било да натерају Србе оду сами, а у томе би успели ако српска држава не би ништа радила. Зато и противљење законима, додаје Деђански.
Кад год на Западу смисле нови потез, Србија мора да смисли нови одговор, јер је за Београд најважнији опстанак Срба у јужној покрајини; зато ће бити још много сличних реакција са Запада, предвиђа наш саговорник.