СТЕЖЕ СЕ ОМЧА: Турци тврде да су куповином КЕК-а добили и „Газиводе”

Београд не може да пристане да се прије било каквог разговора Приштини препусти право управљања хидроелектраном која је у прошлој години остварила профит већи од 10 милиона евра, а да се касније рјешава питање власништва.

Да ли ће Приштина сутра  у наставку дијалога у Бриселу заиста оспорити право Београду да хидропотенцијал језера Газиводе преда у надлежност заједнице српских општина и остане при ставу да цијели систем треба да припадне њој, нико од званичника у Београду протеклих дана није хтио да коментарише, иако су се разговори о енергетици водили током цијеле прошле недјеље у Бриселу.

Једино што је Марко Ђурић, директор Канцеларије за сарадњу с КиМ, изјавио  у паузи бриселских преговора јесте да се разговори настављају и наредне недјеље и да за сада ништа више не може да каже.

Сам премијер Александар Вучић, кога о овом важном питању очекују тешки разговори с косовским предсједником владе Исом Мустафом, у више наврата је категорички поручио да не да Газиводе, по цијену отварања поглавља у преговорима са ЕУ.

Како се сазнаје у Канцеларији за сарадњу с КиМ, хидросистем Ибар–Лепенац, у чијем је саставу и Хидроелектрана „Газиводе”, није дио ниједног споразума – ни оног у области енергетике, нити се у било којем акту усаглашеном у процесу бриселског дијалога помиње ријеч Газиводе. Српска влада је спремна да и о том питању разговара у даљем току дијалога, будући да је питање имовине на КиМ за Србију суштински важно. С тим што Београд не може и не жели да пристане на разне трикове Приштине, попут овог случаја – да се прије било каквог разговора Приштини препусти право управљања, а да се касније рјешава питање власништва.

То се посебно односи на хидросистем Ибар–Лепенац, будући да је знатан његов дио, око две трећине, на територији централне Србије. Када се говори о том хидросистему, мора се узети у обзир да од њега зависе електроенергетска стабилност сјевера КиМ, водоснабдјевање привреде и становништва и системи наводњавања у српским срединама на сјеверу покрајине, али и на ширем дијелу КиМ.

Осим тога, у њему су запослени локални Срби, што читавом проблему даје и значајну социјалну компоненту.

По природи ствари, заинтересована страна у овоме је и будућа Заједница српских општина, која мора да буде актер у одлучивању и управљању над тим хидросистемом, сазнаје се у Канцеларији за сарадњу с КиМ.

Приштина, с друге стране, инсистира да ово језеро припадне њима, због чињенице да су своју енергетску мрежу КЕК недавно уступили Турцима, па сада тврде да њима припада и српско језеро и трафостаница! Нови власник КЕК-а истиче да је у пакету купио и платио и Газиводе и сада тражи да му оне у потпуности припадну.

Зашто су Газиводе од виталне важности за Србију?

Представници званичне Приштине не желе да преговарају о Газиводама.

Прије свега због чињенице да ово вјештачко језеро гарантује енергетску и економску стабилност овог дијела Косова. Двије трећине језера налазе се у Србији, на територији општина Нови Пазар и Тутин, због чега званични Београд и инсистира да цеијели комплекс буде под контролом будуће заједнице српских општина. У случају да званичници ЕУ кажу не отварању поглавља у преговорима Србије са ЕУ због Газивода, премијер Србије Александар Вучић је поручио да то неће потписати.

Осим енергетске стабилности, Газиводе добро послују, па су само у прошлој години оствариле профит већи од 10 милиона евра, чиме се може похвалити мало која друга фирма на територији цијеле Србије.

Потврда да су Газиводе српске јесте и у чињеници да је Србија својим кредитима свих ових година отплаћивала његову градњу и функционисање.

Представници званичне Приштине, како преноси Танјуг, поручују да не желе да преговарају о Газиводама, јер је то, како они виде, косовско богатство и имовина Косова.

Неће ипак бити да је тако, јер је камен темељац за изградњу бране будућег вјештачког језера Газиводе постављен на Петровдан 1972, а положио га је тадашњи предсједник Савезног извршног већа Џемал Биједић.

Градила га је београдска „Хидротехника”, а подизана је парама из кредита ММФ-а који је најпре отплаћивала Југославија, а потом Србија.

Преграђивањем Ибра код места Газиводе (брана је висока 107 метара, у основи широка 460 и дуга 406 метара) настало је језеро са око 380 милиона кубика воде. Простире се на око 12 квадратних километара, највећа дужина је 24 километра (од места Газиводе до Рибарића), ширина варира од једног до неколико километара.

Влада Косова, наводи Танјуг, жели да по сваку цијену газдује Газиводама, јер се из језера водом снабдијевају Приштина и још неколико косовских општина.

Хидросистемом Ибар–Лепенац наводњава се дио централног Косова и, што је за Приштину најважније, термоелектране у Обилићу хладе се водом с овог језера, па не би могле да раде ако би се на сјеверу Косова заврнуле славине.

Иако се често мисли да је Електропривреда газда Газивода, то није тачно. Оне су данас у надлежности Ибар–Лепенца.

Приштински медији последњих дана пишу да ће се од Београда и Приштине захтијевати да учине неколико помака везаних за прошле, али и нове споразуме када је ријеч о Газиводама, будући да су им ставови сасвим различити.

За Србију је најважније да осигура снабдијевање струјом сјеверног Косова, односно српског живља на том простору, па се спекулише да је управо то разлог зашто би заједница српских општина на сјеверу Косова одржавала овај хидропотенцијал.

Тагови: Београд, Газиводе, Косово и Метохија, Приштина, Турци