Статистичари: За две деценије нестаће нас још пола милиона

Пројекције су рађене на основу података о рађању, умирању и миграцијама, односно усељавањима и исељавањима становништва – из којих су извођене хипотезе

У Србији ће 2031. бити 6,468.681 становник а 2041. године 6.173.971, показују најновије процене Републичког завода за статистику. Према овим пројекцијама, за две деценије биће нас, дакле, за још пола милиона мање у односу на садашњи број од 6.647.003 становника.

Ово ипак, како указују „Вечерње новости“, значи да ће демографски пад бити успорен, јер смо за деценију, између два пописа, од 2011. године до 2022. изгубили 500.000 житеља.

Жена ће притом бити за око 200.000 више него мушкараца, као што ће бити више старијих од 80 него млађих од четири године.

Према речима Љиљане Секулић из РЗС, ове пројекције рађене су на основу пописних података о рађању, умирању и миграцијама, односно усељавањима и исељавањима становништва – из којих су извођене хипотезе.

Кључни подаци који се, између осталог, узимају у обзир јесу стопа фертилитета, очекивана дужина трајања живота, миграциони салдо и старосна структура миграната.

Овакве пројекције раде се још од југословенског пописа становништва 1981. године.

Претходне процене Популационог фонда УН показивале су да ће се становништво Србије до средине 21. века смањити за петину као и да ће до 2041. године свака четврта особа имати 65 година. Пад становништва према тим показатељима, најмање би погодио Београд који би могао да изгуби 3,8 одсто становништва, а највише југоисточну Србију која би могла да изгуби до 40 одсто житеља.

Ова, најновија анализа РЗС показала је и да се у 2031. години очекује 260.156 малишана млађих од четири године, 2036. године 256.669 деце овог узраста, а 2041. године њих 255.329.

Насупрот томе, број старијих ће расти, и то са 341.032 колико ће их бити 2031. године, на 362.609 колико ће их бити 2041.

Према статистичким подацима број грађана Србије повећао се од 1950. до деведесетих година прошлог века, да би се од почетка новог миленијума бележио пад.

Демограф Иван Маринковић указује да је ово карактеристика и осталих земаља које су крајем прошлог века доживеле цепање, попут на пример Русије, односно некадашњег Совјетског Савеза.

Ратови и економске кризе, уз уобичајене демографске законитости које прате и развијенији свет, утицали су на број становништва.

Паралелно са старењем пада и број радно способне популације, па их је на пример 1990. године било 64 одсто,  а прошле године 63,5 одсто. Исти је случај и са женским фертилним становништвом, односно са женама које су у добу за рађање. Оне су средином прошлог века чиниле 27,2 одсто популације, а лане 21,1 одсто.

„Пад броја становника не можемо да спречимо, али можемо да га ублажимо. С обзиром на то да Европа улази у кризу, јер је Америка желела да ослаби свог конкурента, па је Стари континент натерала да уведе санкције Русији, већина европских земаља је у рецесији. Зато се може очекивати да се један број наших људи врати у нашу земљу, и да то буду млађи људи, надамо се стручњаци. Зато треба водити паметну политику у том правцу, али и развијати регионалне центре да не би све становништво гравитирало ка Београду“, сматра социолог Слободан Вуковић.