Стари сјај за ново доба: Вучић у Хиландару на најважнијем месту из времена Светог Саве

ИСКРА на Фејсбуку

Фото : Спутњику уступио монах Милутин Хиландарац

Иако је због епидемије месецима затворен, као и цела Света Гора, манастир Хиландар је примио госте, председника Србије Александра Вучића и његову пратњу. На Бадње вече он ће присуствовати молитви и вечери у обновљеној трпезарији царске лавре. Спутњик доноси ексклузивну причу о обнови дела Хиландара из времена Светог Саве и Светог Симеона.

Света Гора је кроз историју већ имала искушења која личе на изолацију у којој данас живи због вируса короне, због лоше комуникацје са светом била је склониште у време куге, па и за српског цара Душана Силног који се од црне смрти овде склонио са породицом. На Светој Гори посебно се слави Свети Харалампије, монаси верују да је управо он од куге спасао монашку државу.

Зараза се појавила у неколико светогорских манастира, па и у Хиландару најближем Зографу, посете су забрањене, а пандемија је из нашег манастира испратила и раднике који се баве обновом једног од најзначајнијих средишта српске културе и духовности страдалог у пожару 2004. године.

Обновљено најважније место из времена Светог Саве

„Иако је вирус на неколико месеци зауставио обнову Хиландара, циљ зацртан за ову годину је остварен. Почели су груби грађевински радови на зградама игуменрије и дохије, подрума, два обекта која су изгорела, само су још они остали необновљени. А три године од почетака радова, завршена је и манастирска трпезарија, један од најважнијих и најпознатијих објеката царске лавре“, каже за Спутњик Миливој Ранђић, директор задужбине Хиландара.

Сва три објекта су на југозападној страни комплекса повезани старим бедемским зидом, чија је основа најранији Хиландар, обнављан и проширен у време краља Милутина. Сада је све морало да буде утврђено, због честих земљотреса.

Бедеми Хиландара учвршћени

Хиландарска трпезарија није страдала у пожару, али је њен северни део имао последице од гашења, због квашења зидова. Коришћена је и морска вода, што је био додатни удар на древну грађевину. Трпезарија, као и сви објекти на југозападу комплекса имају проблем са стабилоношћу, па је то морало да буде решено.

„Отворила се могућност којој се увек тежи када је овакав објекат у питању, да се врати у још старије стање, раније доба. Знали смо да су до почетка двадесетог века у манастирској трпезарији били мермерни столови, тада су уклоњени и уместо њих постављени дрвени. То је вероватно учињено због статичке нестабилности, померања, јер се испод сале велике трпезарије, налази подрум“, каже нам Ранђић.

Трпезарија Светог Саве и Светог Симеона

Зашто је трпезарија толико важна? Основе су јој из времена најстаријег Хиландара, из времена Светог Саве и Светог Симеона, а природно је на Светој Гори да се насупрот улаза у цркву налази трпезарија. Ово правило које је поставио Свети Атанасије Атоски, када је радио Велику Лавру, карактеристично је за све светогорске манастире.

Овакво место за обедовање монаха имају још само три светогорска манастира, Велика ЛавраВатопед и Ивирон. Оно је статусни симбол светиња на Светој Гори. Оваква трпезарија из времена Светог Саве у Србији постоји још само у Студеници.

Обнова је отворила, али и разрешила једну од мистерија Хиландара. По правилима конзервације, не сме да се ради по претпоставкама, јер могу да се испоставе погрешним, а понављања у овако важном послу нема – на срећу, монаси су сачували један нетакнут сто, који је све време био у трпезарији.

„То је такозвани игумански сто у њеној северној апсиди, али нађено је и неколико столова који нису бачени, јер се ради о добром камену, већ су били у подрумну једног објекта који је страдао у пожару. У рушењу етажа, страдали су и ти столови, неколико година је трајао велики посао, као да слажете пазле, и стручњаци Републичког завода за заштиту споменика су успели да обнове два стола. Враћени су у трпезарију“, открива нам Ранђић.

Међутим, стручњаци који раде на обнови имали су проблем како да сазнају где су стајали аутентични, масивни мермерни столови. Фотографије показују само уклоњене, ни једна са краја 19. и почетка 20. века није могла да укаже на то колико их је било и где су се налазили.

Кључно писмо Саве Хиландарца

„Један наш млади научник који живи у Чешкој већ неколико година заинтересован је за заоставштину Саве ХиландарцаЧеха који се замонашио у нашем манастиру. Он је био хиландарски библиотекар и много је допринео очувању наслеђа Хиландара. Изузетно је поштован био од братства и српске јавности тог времена. У његовој заоставштини овај човек је нашао и Савино писмо неком од пријатеља где објашњава цео поредак у манастиру, па и како је трпезарија по значају одмах након цркве„, сведочи Ранђић.

Он додаје да је Сава Хиландарац у писму нацртао и распоред столова у манастирској трпезарији, како су они били постављени.

„Тако је решена мистерија, урађени су нови столови који су потпуно исти као стари, а братија је манастирску славу, Ваведење Пресвете Богородице, 4. децембра, прославила у обновљеној трпезарији. Остало је још опремање кухиње, која ће бити модерна, опрема је наручена, у манастир стиже на пролеће“, каже наш саговорник који годинама учествује у организацији обнове.

Највише малих донација, али су редовне

Србија је ове године у обнову Хиландара уложила 60 милиона динара, план је био другачији, буџет је смањен, због кризе, али Фондација се снашла захваљујући донаторима. Од велике помоћи била је и традиционална акција прикупљања новца преко Инфостана у Београду.

„Без обзира на кризу, одговор народа може да се пореди са свим претходним годинама, за месец дана прикупљено је око 7 и по милиона динара. На молбу за помоћ одговориле су и разне фирме, јер није увек сва помоћ у новцу, многи помажу грађевинске и занатске радове. Обнова није трпела, иако су се приходи смањили. Као увек, највећи број приложника су они који уплаћују мање донације, али су константне“, каже Ранђић.

Хиландар је у обнови и ове године имао подршку Републике Грчке, у следећој сезони очекују га завршни радови на игуменарији и дохији. Брзо ће се споља видети да су објекти сређени, али ће завршни радови, због специфичности враћања у првобитно стање, као у случају чувене трпезарије, потрајати.

У Задужбини манастира Хиландар надају се да ће цео подухват обнове српске царске лавре на Светој Гори бити завршен 2023. године.

 

rs.sputniknews.com, Сенка Милош

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.