Старе идеје у новом паковању: Вашингтон „подгрева“ познате рецепте како би отцепио Косово од Србије

„Клинтонисти“ из Вашингтона не умеју нити желе да изађу из матрице деведесетих година и изнова покушавају да реше „квадратуру круга“. Њима је циљ био и остао да отцепе Косово и Метохију од Србије и да истисну руски и кинески утицај са овог простора. Међутим, то им никако не полази за руком па стално подгревају одавно познате рецепте.

Овако политиколог Александар Павић гледа на извештај под називом „Од кризе до приближавања – стратегија за борбу против нестабилности на Балкану на њеном извору“ који су представили престижна америчка академска институција Вилсон центар и Школа напредних међународних студија вашингтонског Универзитета Џон Хопкинс. Извештај, како се наводи, нуди стратегију за преокрет како ситуације везане за „узнемирујуће погоршање стања на Балкану“, тако и за „растући руски и кинески утицај у том региону“.

У документу чији су аутори стручњаци из више земаља прецизирано је, између осталог, да би „признање независности Косова четири чланице НАТО које то још нису учиниле (Шпанија, Словачка, Румунија и Грчка), допринело трансформацији дијалога“, као и читавог региона – „укључујући Босну и Херцеговину”. Такође, наводи се да би и „напредовање Косова ка чланству у НАТО“ допринело смањењу броја држава чије је признање потребно.

Старе идеје у новом паковању

Према Павићевим речима, овај извештај је слика и прилика Вашингтона у којем има превише такозваних тинк-тенкова и доконих аналитичара који морају на неки начин да оправдају своје апанаже. Међутим, примећује наш саговорник, њихове идеје о наводној стабилизацији Балкана су на линији старе „клинтонистичке“ политике из деведесетих година прошлог века, па у том смислу не представљају ништа ново.

„У жељи да издејствују нова признања лажне државе Косово и да Србију трајно онеспособе и обогаље као државу, они се понашају у складу са чувеном Ајнштајновом дефиницијом лудости где „стално покушавате исто, у очекивању различитог исхода“. „Клинтонистима“ је одавно јасно да је најбоље да све друге државе убеде да признају независно Косово, па та политика „убеђивања“ четири чланице НАТО пакта које то нису учиниле није ништа ново. Америчка дипломатија то ради све време, али је проблем у томе што они не знају како да те своје снове преточе у стварност, па сада имамо ту „подгрејану клинтонистичку политику“ представљену у мало другачијем паковању, односно у паковању не убеђивања, већ „приближавања“ ставова“, указује политиколог.

Како каже, то је нешто што слушамо од вашингтонских кругова од деведесетих година до данас, са малим одмором који је наступио у периоду Трамповог председничког мандата.

„Подгревање“ познатих рецепата

На питање како тумачити део извештаја у коме је као потенцијално успешна метода наведено „идентификовање и спровођење поступака који не представљају признање независности, али умањују утицај Србије и представљају знак Београду и Приштини о могућој промени ставова држава које не признају Косово“, Павић каже да му то личи на предлоге за наставак вођења пропагандног рата против Србије и њених савезника, медијско спиновање и производњу виртуелне реалности у чему су, примећује, они мајстори.

„То би, на пример, подразумевало погрешно интерпретирање неких изјава званичника тих држава, или навођење наводних изјава неименованих извора о могућности да би те државе могле признати лажну државу Косово. Међутим, и то је већ рађено, јер смо ми до сада више пута имали наговештаје наводних неименованих извора да ће Грчка променити своје мишљење и став, па се то до сада није десило. Ово је дакле, део тог арсенала пласирања дезинформација или полуинформација да би се створио привид да те државе само што нису признале јужну српску покрајину“, објашњава Павић.
Јасно је, сматра наш саговорник, да Вашингтон не жели да промени политику перманентног непријатељства према Србији, па нема сумње да ће наставити да користи разне полуге како би наведене државе натерао да признају Косово, нарочито у време ове економске кризе.

„Покушаваће да их уцењују неким новим кредитима и новчаним средствима како би их навели да промене свој став. Грчку, на пример, увек могу да уцењују опасношћу од Турске. Дакле, они имају своје полуге, али треба имати на уму да су их и раније примењивали, па ипак од 2008. године до данас нису успели у томе да их убеде“, истиче Павић.

Косово не може у НАТО

Наводи извештаја америчких института о улози и важности отварања пута Косову ка НАТО, за политиколога такође нису изненађење јер, како каже, Американци мисле да могу све што је у складу са њиховим интересима.

„Они су показали да су потпуно спремни да газе међународно право кад год им оно не одговара. НАТО има принцип да не прима у чланство државе које имају нерешене територијалне спорове, па иако би у овом случају можда и могли да направе изузетак, треба имати на уму да би то изискивало да Шпанија, Словачка, Румунија и Грчка гласају за пријем Косова у НАТО. Такав потез не делује реално јер би те државе онда саме себи „скочиле у уста“ и уништиле сопствену политику према Србији и КиМ“, указује Павић.

У том смислу, наводи наш саговорник, много је већа вероватноћа да ће САД ићи на то да постепено подстичу интеграцију Албаније са такозваним Косовом, без фактичког признања.
„Они већ иду на то да се Албанија, која је чланица НАТО, на један неформалан начин прошири на Косово и Метохију. То се већ увелико ради, али док не сломе отпор ове четири државе које не признају Косово, не може доћи до пријема ове лажне државе у НАТО пакт“, категоричан је Павић.

Нису, каже политиколог, изненађење ни делови извештаја по коме ће руски и кинески вето на Косово у Савету безбедности УН бити од „занемарљиве вредности“ за оно што Београд сматра главним политичко-безбедносним изазовом јер, како наводи, Запад покушава да девалвира утицај ових земаља на светској сцени и у Уједињеним нацијама.

Такође, примећује, овакви наводи показују и колико је Косово важно у геополитичкој борби Сједињених Држава против Русије и Кине, па је за очекивати да ће Америка наставити да води овако тврду политику против Србије и њених интереса, не само на простору Косова и Метохије, већ и у Босни и Херцеговини и Црној Гори.

„Запад ће увек покушавати да заобиђе Савет безбедности УН, кад год им је то у интересу. Међутим, они не могу да заобиђу СБ УН у погледу пријема неке државе у Уједињене нације, а добро знају да су Кина и Русија непремостиве препреке за пријем Косова у УН“, закључује Александар Павић за Спутњик.