Шта за НИС и Србију значи ако ЈАНАФ прекине испоруку сирове нафте

Судећи према саопштењу ЈАНАФ-а, компаније оператера нафтовода који кроз Хрватску испоручује сировину за Нафтну индустрију Србије (НИС), од средине маја могла би бити прекинута испорука сирове нафте тим путем због санкција које је ЕУ увела Русији. Питање је шта то значи за НИС, а шта за Србију?

Наиме, упркос томе што је деоничарско друштво Јадрански нафтовод (ЈАНАФ) половином јануара 2022. објавило да је с НИС-ом склопило уговор о транспорту сирове нафте у овој години, сада је саопштено да ова компанија од 15. маја прекида испоруке због ситуације у Украјини на неодређено време, односно до окончања санкција.

Шта ако ЈАНАФ прекине испоруку нафте

Ова вест није изненађење за генералног секретара Удружења нафтних компанија Србије (УНКС) Томислава Мићовића, који каже да од тренутка објављивања нових санкција ЕУ према Русији сви знамо да тај уговор неће моћи да се спроводи, односно да ће у складу са тим санкцијама Хрватска, односно хрватске компаније имати обавезу да прекину пословне односе са НИС-ом.

„Међутим, од тада до данас трају разговори и преговори између Србије и комисије ЕУ о томе да ли се то односи на Србију или не, односно очекује се тумачење којим ће они дефинитивно потврдити став – да се односи или да се не односи. Тако да је цела ствар још увек отворена, наслови су мало спектакуларни, али не мора да значи да су и нетачни. То ћемо видети за неких месец и по дана“, објашњава Мићовић.

Како додаје, Министарство рударства и енергетике је пре две године било иницијатор израде кризног плана који је подразумева активности у случају свих могућих поремећаја на тржишту нафте и деривата нафте, па и ове врсте поремећаја – прекида снабдевања сировом нафтом кроз нафтовод Јанаф.

За сада се, каже, још увек процењује да ли ће до тога уопште доћи, а уколико дође шта треба предузети већ сада, а шта после. Али, свака ситуација је за себе и одлуке ће се доносити непосредно, у датом тренутку.

Кључ решења у рукама дипломатије

„Кључна ствар је да се обезбеди нормално функционисање читавог друштва, од тога да сви имамо горива колико нам је потребно, до тога да се евентуално у неким сферама редукује потрошња како би се олакшало снабдевање виталних служби и активности. Тако да је све у игри. Такође, нико не зна колико би све ово могло дуго да траје и постоје кораци које држава Србија може да предузме можда већ данас да би предупредила прекид транспорта. То су већ дипломатске и политичке активности које не би коментарисао, али верујем да нико не седи скрштених руку“, сматра Мићовић.

И уредница „Енергије Балкана” и стручњак за енергетику Јелица Путниковић верује да ће се за Нафтну индустрију Србије наћи неко дипломатско решење и напомиње да се и даље преговара.

„Већ се прича о алтернативама, а председник Вучић је рекао да се размишља о томе да се сирова нафта за НИС транспортује преко луке Драч у Албанији, а такође постоји опција да се сирова нафта као у време 90-их година, када смо имали међународне санкције, транспортује Дунавом од Црног мора. Наравно, ту је сада питање како ће се понашати Румунија и Бугарска. Нама је током санкција сирова нафта стизала тим путем, али надам се да ће бити памети у Хрватској да ЈАНАФ не одустане од испорука“, наводи Јелица Путњиковић.

Она подсећа да ЈАНАФ у Хрватској успешно послује управо захваљујући томе што НИС-у наплаћује транзит нафте.

„Ако они сутра реше да послушају Вашингтон и Брисел и обуставе транзит нафте ка Србији питање је – чему онда те цеви? Мислим да је компанија ЈАНАФ пожурила са овом најавом јер ми није познато да је то урадио неки други партнер НИС-а, или бар не овако, отвореним саопштењем“, каже уредница „Енергије Спутњика“.

Већ је, примећује, било преговора и најава из Транснафте (српског оператора нафтовода Јанаф) и Министарства енергетике да ће се градити нафтовод према Мађарској.

„Питање је да ли су се у пословодству ЈАНАФ-а запитали чему онда уопште могу да се надају у будућности јер оно што би Хрвати могли да очекују уколико остану при овој одлуци, а када прође цела ова прича са Украјином, то је да Србија више не транспортује нафту кроз Јанаф. Они тада могу да забораве те цеви“, категорична је Јелица Путниковић.

Колико је Србији значајан гасовод из Хрватске

Нафтовод којим се сирова нафта допрема од острва Крк и луке Омишаљ до рафинерије Панчево пресудан је за функционисање рафинерије, каже Томислав Мићовић, јер се њиме годишње транспортује око два и по милиона тона сирове нафте и не постоји алтернатива да толико велику количину сирове нафте до Панчева допремимо на неки други начин.

„Дакле, не постоји никаква економска, технолошка, сигурносна алтернатива који би нам омогућила безбедан рад рафинерије па то јесте велики проблем за НИС, али је још већи за читаву Србију и њено тржиште јер треба имати у виду да негде око 72%-75% моторног горива које се потроши у Србији потиче из прераде сирове нафте у рафинерији Панчево. То је тако велика количина да ју је тешко у потпуности надокнадити из других извора”, напомиње Мићовић.

Ми и данас, примећује наш саговорник, имамо увоз деривата нафте у Србију и он би се свакако могао и морао повећати због било каквог поремећаја у отпремању нафте из рафинерије Панчево, али тешко да би то могло да се надокнади у пуној мери јер су у питању јако велике количине.

„То би било тешко извести и логистички, скоро немогуће, а тешко би било и наћи тако велике количине деривата нафте у нашем окружењу. Сви имају неке толеранције у преради нафте и производњи деривата горива, али не толико да би то одједном покрило читаво тржиште Србије које годишње потроши негде око два и по милиона тона бензина, дизела и течног нафтног гаса“, указује генерални секретар УНКС.
НИС је у већинском власништву руског Гаспромњефта који има 56,15 посто деоница, док Република Србија има 29,87 посто деоница, а мали деоничари 13,98 посто акција.