Шта све Брисел тражи од Србије: Два захтева против државних интереса

Европски посланици су у Стразбуру, у оквиру заједничке дебате о европској безбедности и одбрани, расправљали о годишњем извештају за 2023. о спровођењу заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ (ЗСБП), у којем се Србија позива да се хитно усклади са том политиком Уније.

Европарламентарци су данас расправљали о два извештаја – о јачању европске одбране у нестабилном геополитичком пејзажу и извештају о примени ЗСБП, а у делу овог извештаја који је поднео председник Одбора за спољне послове Дејвид Мекалистер, а у који је Танјуг имао увид, изражава се подршка нормализацији односа Београда и Приштине и позивају обе стране да се ангажују у дијалогу како би се постигао „свеобухватан, правно обавезујући споразум“.

Уз поздрављање пакета проширења ЕУ за 2023. и Плана раста за Западни Балкан које је представила Европска Комисија, позива се Савет ЕУ да покаже „истинску политичку посвећеност перспективи чланства земаља Западног Балкана“.

Истовремено се наводи да би земље кандидате за чланство требало процењивати на основу њихових заслуга „у испуњавању објективних критеријума за приступање“, што, напомиње се, укључује примену реформи у вези са ЕУ и усклађивање политике са ЗСБП, као што су „ставови и рестриктивне мере усвојени као одговор на, како наводе, рат Русије у Украјини“.

Док се поздравља то што је већина земаља Западног Балкана усклађена са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, Београд се позива да хитно учини исто, посебно, како се наводи, „имајући у виду да је Србија једна од ретких европских земаља која се још није ускладила са санкцијама усвојеним као одговор на руски агресорски рат против Украјине“.

Наставак процеса приступања Србије ЕУ условљава се усклађивањем са санкцијама ЕУ против Русије и остваривањем, како се наводи, „значајног напретка у реформама везаним за ЕУ“.

У извештају се изражава подршка нормализацији односа Београда и Приштине и развоју дијалога који се води уз посредовање ЕУ.

Београд и Приштина се позивају да се „ангажују у дијалогу у доброј вери и у духу компромиса како би постигли свеобухватан, правно обавезујући споразум о нормализацији њихових односа“, за који се тврди да треба да буде „заснован на међусобном признавању, у складу са међународним правом и без даљег одлагања“.

Упозорава се да би неуспех у побољшању нормализације односа негативно утицао на интеграцију обе стране у ЕУ.

Истовремено се позива ЕУ да усвоји уравнотежен приступ у посредовању између страна како би се превазишао тренутни застој у дијалогу и упозорава да би неуспех дијалога имао последице на улогу ЕУ као кредибилног спољнополитичког играча.

Изражава се и жаљење због рестриктивних мера које је Савет ЕУ увео Приштини и позива на њихово хитно укидање.

У извештају се осуђују напади у Бањској у септембру 2023. године и „друге провокације“ и позивају све стране да раде на деескалацији ситуације и избегавају било какву реторику или акцију „која би довела до даљих тензија“.

Наводи се да се пажљиво прате истраге које су у току и понавља да починиоци морају да буду позвани на одговорност и суоче се са правдом.

Позивају се Европска комисија и Савет ЕУ да предузму мере против српске владе уколико истраге открију да је, како се наводи, „држава Србије била директно умешана“ у напад у Бањској или насилне нападе који су се догодили на северу КиМ у мају 2023. године, или, како се наводи, „ако су српске власти неспремне да у потпуности сарађују“.

Европарламентарци су се током дебате углавном фокусирали на питања безбедности и одбране ЕУ, ситуацију у Украјини и рат у Појасу Газе, а председник Одбора за спољне послове Европског парламента Дејвид Мекалистер, који је поднео извештај о ЗСБП, рекао је да жели да тај извештај, као последњи такав у актуелном саставу ЕП, а о којем ће се гласати касније током дана, послужи као смерница за нови састав Европске комисије, председника Европске комисије и новог високог представника ЕУ, наводи Танјуг.