ШТА ПИШЕ У „ЈЕЗИВОМ, ГРОЗНОМ ПАПИРУ“: Да ли смо због поглавља 35 пред избором Косово или ЕУ

Да ли ће Србија, ипак, бити пред избором Косово или Европска унија? Такву могућност најавио је јуче премијер Александар Вучић. Оценивши да су покушаји да се у преговарачку платформу за отварање поглавља 35 уграде одредбе којима се унапред одређује исход бриселског дијалога и намеће став Приштине према статусу Косова за Србију лошије решење од формалног признања независности Косова, он је, уз наду да то неће бити коначно решење, изјавио:

„Али, када то дође, све ћемо народу рећи и питаћемо народ шта и како даље.”

На одвојеној конференцији за новинаре, одржаној после конференције са британским министром спољних послова Филипом Хамондом, Вучић је објаснио да се та информација тиче „нацрта једног језивог, грозног папира”, у који је имао увид. Формално признавање независности Косова је катастрофално и веома лоше и то не признајемо, подвукао је oн и навео да је све у овом нацрту још горе: „Што нису успели да ураде у директном дијалогу са Београдом, стављено у тај нацрт, па су, рецимо, написали: ’предати Газиводе’.”

„Не дамо им Газоводе и нисмо им дали”, подвукао је и нагласио да ће то рећи и Федерики Могерини, ако уопште буде отишао 13. октобра на сусрет с њом и косовским премијером Исом Мустафом.

Вучић је, иначе, на заједничкој конференцији с Хамондом рекао да очекује да до краја године буду отворена поглавља 32 и 35, а да почетком наредне године буду отворена и поглавља 23 и 24. Али, судећи по томе да би ЕУ могла да промени свој досадашњи став према статусу Косова, јучерашња изјава министра Хамонда, након сусрета са Вучићем, можда иде у прилог питању: да ли све ово значи да су мале шансе за отварање поглавља 35 до краја године?

Са своје стране, Хамонд је подвукао да је нормализација односа са Приштином један од кључних услова за улазак у ЕУ и изразио наду да ће „барем једно од поглавља бити отворено до краја године”. То би могло да значи да је реч о поглављу 32, о финансијској контроли, за које је Србија спремна још од прошле године.

Најновија прашина у вези са поглављем 35 подигнута је прекјуче из Брисела, после изјаве директора Канцеларије за Косово и Метохију Марка Ђурића, који је пренео да „има информације да постоји покушај да се у преговарачку платформу за отварање поглавља 35, која се тренутно припрема у Бриселу, уграде одредбе којима се унапред одређује исход бриселског дијалога и да се наметне став Приштине према статусу Косова”.

Према неким тумачењима, у току је, заправо, „партија шаха” између Србије и ЕУ, у којој западни центри моћи покушавају да Србију доведу „пред свршен чин” у вези са КиМ, а састављање преговарачке платформе за отварање поглавља 35 добар је тренутак за то.

А шта је заправо преговарачка платформа, која ће, према нашим обавештеним изворима, ипак имати прелазна мерила? У најкраћем, то је документ који садржи све оно што ће ЕУ тражити од Србије у преговорима о поглављу 35.

Душан Јањић, председник Активне Србије, указује на то да се оквир поглавља 35 већ зна. „Тамо се наводи да се пуна нормализација односа завршава правно обавезујућим споразумом. Тај део, који је Србија већ прихватила, сада Косово и заговорници независности Косова покушавају да интерпретирају као обавезу признања”, објашњава Јањић, према чијем мишљењу та обавеза не стоји.

Шта Србија треба да уради?

Прво, како наводи, не треба да се пуно узнемирава, јер до пуне нормализације односа потребно је седам до десет година. Значи, ова влада нема ни мандат ни потребу да то прихвати. Ако неко мисли да злоупотреби политичку вољу за процес нормализације односа са Приштином, коју ова влада има, „тај ризикује много” – да влада каже „Ми то нећемо”, затим да распише референдум, као што је рекао премијер, и да то падне на референдуму.

Поглавље 35 – инструмент за праћење договореног

Шеф преговарачког тима са ЕУ Тања Мишчевић прецизирала је јуче да поглавље 35 није замена за дијалог Београда и Приштине, већ инструмент за праћење свега што је током дијалога договорено. „Поглавље 35 је потпуна новина и значајно политичко питање, па очекујемо да ће расправа бити дуга”, додала је Тања Мишчевић, а пренео Танјуг.

Скрининг, односно анализа тренутног стања за ово поглавље, које би требало да буде отворено на почетку и затворено на крају преговора, одржан је још у јануару прошле године у Бриселу, само дан након отварања преговора.

Даћемо оглас у британским магазинима да нам је отета имовина на Брезовици

„Не дам вам Газиводе. Ето, не дам вам”, рекао је јуче премијер Вучић и објаснио да је ситуација тешка.

„Људи тамо ухапшени, али нико не зна зашто. Ваљда је Тачи љут што сам рекао да ја имам обавезу као председник владе да с њим разговарам у Бриселу, али да ми се не иде на забаве и да нећу да идем на фудбалску утакмицу с њим”, рекао је Вучић и додао да људи нису криви ни за шта, једино што раде у српском јавном предузећу и због тога су ухапшени. И то подржава међународна заједница.

Он је најавио да ће бити упућен оглас највећим и најзначајнијим британским магазинима и часописима да нам је отета имовина на Брезовици уз помоћ међународне заједнице „како би се то дало једној француској компанији”.

Тагови: ЕУ, Косово и Метохија