ШТА ПАРТНЕРИ СПРЕМАЈУ СРБИЈИ: Следи напад на Устав Србије и Резолуцију 1244, а коначан циљ зацртан за 2019.

После напада на Резолуцију 1244 у Савету безбедности Уједињених нација, који се очекује, у агенди западних сила је да на две деценије од бомбардовања СРЈ присиле Србију на „правно обавезујући споразум“ и тако заокруже независност Косова, сматра професор Дејан Мировић.

Прашина која се подигла због назнаке да би Велика Британија могла да тражи укидање седница о стању на Косову у СБ УН за нашег саговорника, професора међународног права у Косовској Митровици Дејана Мировића, није занемарујућа.

Он наглашава да је, као што је у унутрашњој политици устав главна мета напада такозваних западних пријатеља, пре свега Велике Британије, Немачке, САД и Француске, у спољној политици главна мета Резолуција 1244.

— И дан-данас се чудим зашто та резолуција није била у Бриселском споразуму. Овај британски корак видим као провокацију, као покушај да следећа тачка дневног реда буде укидање Резолуције 1244. Сматрам да Србија уз помоћ својих савезника у Савету безбедности, мислим пре свега на Кину и Русију, мора да инсистира на реафирмацији тог највишег међународног документа када се ради о Косову.

Хоћемо ли имати снаге за такву дипломатску битку?

— Нормалан правни корак би био, по мом уверењу, да као што је такозвани Уставни суд такозваног Косова навео да све ово није у складу са такозваним Уставом Косова, исто тако наш Уставни суд донесе одлуку да Бриселски споразум није у складу са Уставом Републике Србије.

Куда би нас то онда одвело?

— У међународном праву постоји супремација — међународно над унутрашњим правом — и уверен сам да је Резолуција 1244 изнад Бриселског споразума. Видимо да се сви труде да се то заврши неповољно по Србију у УН.

Да ли овај предлог Лондона стварно може да прође у СБ УН?

— Уверен сам да не може. Најопасније би било да Србија затражи од Русије и Кине да оне не уложе вето или да буду уздржане. Следеће године ће се поново појавити питање Унеска, што је врло битно због наших манастира и Интерпола. Права опасност, а то се чак и осећа у духу становника у Косовској Митровици, на северу, долази од тога да Србија поклекне, а не да то учине сталне чланице Савета безбедности које су пријатељски настројене према нама. Можемо и Шпанију ту да убацимо, као некога ко врло успешно опструише напоре такозваног Косова.

Какви су односи такозваних премијера и председника Косова, ако читамо да Харадинај каже да би Тачи требало да преузме дијалог са Београдом јер има „превише слободног времена“?

— Очигледно је да су они у лошим односима, али је и очигледно да се Албанци масовно исељавају. На последњим изборима гласало их је негде око 400.000, а ако то упоредите са излазношћу и претходним изборима, њих је негде између 800 и 900 хиљада, тако да теорије да их је два милиона нису тачне. Ако су премијер и председник у толико лошим односима, мислим да је право време да се замрзне конфликт.

Харадинај је изјавио да му није познато да Тачи и Вучић договарају поделу Косова, али да је начуо да се тако нешто дешава…

— То је провизоријум државе, они се препуцавају преко новина. Као правника ме највише забрињава појава тајних анекса, тајних усмених договора у вези са Бриселским споразумом. Сетите се кад се такозвана Росу појавила на северу Косова. Наш министар спољних послова је тада рекао да је то у супротности са усменим договором постигнутим у Бриселу. Био сам веома забринут. У међународном праву, и усмени уговори су обавезујући. Сувише је мало транспарентности која прати бриселске договоре и са наше и са њихове стране. Сам чин усвајања Бриселског споразума у Народној скупштини био је, благо речено, противан унутрашњем међународном праву. Ако већ преговарамо, потребно је мало више упознавања наше јавности са тим више него значајним процесима.

Да ли би Косово могло да уђе у НАТО истом брзином као и Црна Гора?

— Железњак и Тачи, иако их, наравно, не стављам у исти кош, дошли су до следећег закључка — ако се потпише правно обавезујући споразум, онда ће Косово ући у НАТО.

Да ли је то притисак на Србију да се и она придружи чланству у тој организацији?

— Црна Гора је, очигледно, полигон за примену недемократских правила када се ради о НАТО-у. У Србији је још мање људи него у Црној Гори за приступање Алијанси, али ако су то у Црној Гори тако недемократски провукли кроз парламент, онда не знам шта да мислим.

Да ли можемо да посматрамо и БиХ у том контексту, да НАТО покушава да увуче цео регион у своје редове?

— Амерички генерал Скапароти је рекао да је проблем у српском народу — да су Срби, ма где били, везани за за Русију и против НАТО-а. То је исто говорио и Достојевски пре 150 година, и чини ми се да се није много променило. Српски народ је очигледно везан за Русију, док за елите нисам сигуран. Свака власт у Србији се сусреће са тим проблемом. Народ је против онога што елита покушава да му наметне.

Американац Џек Смит је нови главни тужилац Специјалног суда за ОВК и каже да му треба чак годину дана да проучи све предмете. Какво је то оправдање?

— Неискрено. Могли су да нађу некога ко је више упућен, као рецимо америчког провинцијског правника из Бондстила. Био сам убеђен да је Хашки трибунал најгори пример политичког суда, али ми се чини да ће овај суд да га превазиђе у бесмислености. Ради се о одлагању и чини да се чека 2019. година — двадесет година од бомбардовања, када би се и суд и такозвана косовска независност завршили, а Србија би то требало да призна некаквим правно обавезујућим споразумом.

Да ли Србија треба да настави да иде ка ЕУ и по цену Косова?

— Мислим да је народ, а то сва истраживања говоре, дао одговор на то питање. Нико, осим мањине, не жели да се одрекне КиМ, јер је оно и у државном и у правном смислу основ Србије. Ако се одрекнемо Косова, што се не бисмо одрекли рецимо Рашке, која је на граници са Косметом. Та логика ми делује овако: „Хајде да жртвујемо 110.000 Срба на КиМ, све наше манастире, да бисмо ми имали бољи ручак“. То нас нигде неће одвести, и на крају ће се завршити крахом.

Како реагују млади на универзитету на ком предајете? 

— Млади су зрели пре времена. То су деца са КиМ рођена 1991. и 1992. Видео сам нешто што сам видео само у Русији, а то је посвећеност православној вери. То тумачим тешким околностима и окружењем у ком су били и у ком јесу, и мислим да су врло сазрели, национално свеснији од наше генерације.

Како млади у остатку Србије могу да осете оно што осећају њихови вршњаци на КиМ? 

— То је питање за оне медије који овде распирују русофобију и који нам објашњавају сулуду теорију како ће Русија продати Косово за Крим или како су Руси криви за „Олују“ 1995. године. То је питање за оне који учествују у креирању оваквог јавног мњења и заглупљивању народа кроз скретање на неке теме које нису актуелне и на ријалити програме. Кад би постојала равнотежа, омладина би другачије размишљала, али ово што ми причамо знају и ови у Европском парламенту, па су донели резолуцију против вас 2016. — РТ и Спутник су изједначени са тзв. Исламском државом, што је чиста русофобија.