Део програма наставе и учења биологије за осми разред за који је министар просвете Бранко Ружић, због ујдурме у јавности, захтевао да се најстручнији поново изјасне, по мишљењу Српског биолошког друштва, не излази из оквира науке.

Сматрамо да је тај део програма у потпуности заснован на биолошкој науци, изричит је проф. др Мирослав Живић, председник Српског биолошког друштва.

– Не постоји апсолутно никаква сумња или бојазан да он по биlо ком елементу одступа од онога што је званични научни став, да је потпуно јасан и добро дефинисан и да не пружа бог зна какве могућности за слободно тумачење – разјаснио је за „Политику” проф. др Мирослав Живић.

У том делу програма, међу препорученим садржајима у оквиру области „Човек и здравље” наводи се биолошки смисао адолесценције (родни и полни идентитет у контексту хормонске активности и индивидуалне генетичке варијабилности), а међу исходима, што је оно што ученик треба да зна на крају разреда, предвиђено је и да ће мали матуранти бити у стању да повежу промене настале у пубертету са деловањем хормона. За достизање тог исхода, како пише у упутству за дидактичко-методичко остваривање програма, потребно је ову тему повезати са хормоналном регулацијом, која се обрађује у области „Јединство грађе и функције”, и са знањима из претходних разреда у вези са променама у пубертету. Ту стоји и да у обради полног и родног идентитета, поред развијања толеранције и прихватања различитости, ученицима треба пружити ширу перспективу генетичке варијабилности, као природног феномена, која не даје основе за предрасуде, стереотипе, дискриминацију и насиље. Сугерише се да се адекватним избором садржаја и начина рада може успоставити веза са садржајима из грађанског васпитања који се односе на теме пол, род и сексуалности.

– Оно што ту јесте шкакљива чињеница је да родни идентитет, поред те своје биолошке компоненте, свакако садржи и психолошку и социолошку. У плану и програму јасно је истакнута биолошка компонента. Тамо стоји, у додатним појашњењима, да би требало да се направи паралела с грађанским васпитањем, што се пре свега тиче равноправног односа полова. Основна црта програма биологије за осми разред, поред заснованости на биолошкој науци, јесте толеранција и борба против дискриминације, ја верујем и уџбеника који су из њега настали. Заиста нисам прочитао све те уџбенике. Друштво биолога се не бави оцењивањем садржаја уџбеника. То раде стручне комисије Завода за унапређивање образовања и васпитања. Међутим, ми морамо да развијамо толеранцију у нашем друштву, и универзитетски професори и наше колеге наставници у школама који су стекли универзитетско образовање. Ако ми не стојимо на бранику толеранције и разумевања између људи колико год да су они различити, ја не знам ко ће – поентира професор Живић.

Он уверава да Српско биолошко друштво чврсто стоји иза јасног и одређеног става да неће одступати од биолошке науке, што им је професионална дужност, и да се неће мрднути с „браника толеранције”, што је, сматра проф. Живић, „обавеза интелектуалаца и високообразованих људи који треба да буду свесни да је толеранција основа опстанка савременог света”.

Закључак да је део програма биологије за осмаке који је под лупом „у потпуности усклађен с прихваћеним теоријама, чињеницама, закључцима и тумачењима биолошке науке” стоји и у допису који је СДБ, поводом захтева министра просвете да се поново искаже стручно мишљење, упутило Националном просветном савету (НПС).

– Увидом у целокупан програм наставе и учења биологије за други циклус нигде нисмо уочили да се излази из оквира биолошке науке, па чак и када је могуће да у другим областима људског деловања у јавности има другачије исказаних тумачења. Генетичка варијабилност не даје основе за развој предрасуде, стереотипа, дискриминације и насиља. Биолошка сазнања потпомажу развијање толеранције и прихватања различитости младих људи, што је у складу с тежиштем програма биологије у другом циклусу који је усмерен ка јединству живог света и његовој изузетној биолошкој разноврсности. Наведени програм наставе и учења биологије за осми разред је примењен у школској 2021/22. години и, према информацијама од предметних наставника, није било проблема приликом реализације наставних садржаја у вези са овим делом програма – прецизира се у допису НПС-у који потписује проф. Живић, председник СДБ-а, у који је „Политика” имала увид.

Тражи се мишљење свих биолошких факултета

Према сазнањима „Политике”, НПС интензивно организује консултације, обраћа се еминентним професорима почевши од Биолошког факултета Универзитета у Београду до свих департмана за биологију природно-математичких факултета државних универзитета у Србији, да би што пре, на основу целокупног сагледавања ставова струке, донео и саопштио мишљење које се с нестрпљењем ишчекује.

Став Српског биолошког друштва, иако јасан и недвосмислен, није и довољан да НПС донесе мишљење „о томе да ли је део програма наставе и учења биологије за осми разред основне школе који се односи на разноврсност биолошке основе пола и полних карактеристика, које укључују понашање и индивидуални осећај припадности неком од родова, усклађен са прихваћеним теоријама, чињеницама, закључцима и тумачењима науке”, што је тражио ресорни министар Бранко Ружић.

– Сматрам важним, а верујем и да ћете се сложити, да се при доношењу става консултују и катедре биолошких факултета у Републици Србији и тиме заузме став струке на ову тему, који ће бити основ за даље деловање око уџбеника за биологију – последња је реченица коју потписује Ружић у допису Радивоју Стојковићу, председнику НПС-а, којим министар званично тражио да најстручније тело преиспита програм биологије за осмаке и донесе коначан суд на основу усаглашених ставова свих релевантних институција.

Аутор Миленија Симић-Миладиновић

Извор Политика, 16. септембар 2022. 

Насловна фотографија: Танјуг/Душан Аничић