Модел ракетног система у размери 1:1 премијерно је приказан на сајму наоружања ИДЕКС 2017. у Абу Дабију, а грађани целе Србије могли су први пут да га виде на улицама Ниша.

Тестирање и пробна лансирања балистичке ракете из система „Шумадија“ биће обављени у Пакистану, јер Србија нема одговарајући полигон за тестирање наоружања овог домета. Производњом ракете „Шумадија“, Србија је међу 10 земаља света које праве тактичке балистичке ракете домета до 300 километара.

Тај систем је намењен за уништавање површинских циљева непријатеља као што су војне базе, аеродроми, луке и лучка постројења, важни транспортни чворови и раскрснице, фабричка постројења и други важни копнени непокретни објекти на даљинама до 285 километара. Организован је у основној форми батерије, са могућношћу да свако лансирно возило може да дејствује независно. То је балистичка ракета кратког домета типа земља—земља максималног домета 280-300 км коју производи фирма „Еде про“.

Стручњаци наводе да има доста добру извозну перспективу на тржишта Блиског и Средњег истока, јер су ракетни системи великог домета преко потребни у условима реалног рата. Са њим се оперативно може покрити велики број различитих циљева са безбедног растојања, без ризика по сопствене снаге. Руски еквивалент српској „Шумадији“ јесте оперативно-тактички ракетни комплекс „Искандер М“.

Предвиђено је да овај модуларни ракетни систем лансира два типа ракета које ће носити ознаке „Јерина 1“ (максимални домет ове ракете је 285 км) и „Јерина 2“ (максимални домет ове ракете је 70-75км). Према званичним подацима српске државне компаније „Југоимпорт“, ракета великог домета „Јерина 1“ представља навођену артиљеријску ракету калибра 400 мм која се на циљ наводи комбинацијом инерцијалног и џи-пи-ес навођења. Она ће носити парчадно-рушећу бојеву главу масе до 200 кг. Њен максимални домет је пројектован на 285 километара, са вероватном кружном грешком (одступањем од циља) до 50 метара.

Што се тиче ракете „Јерина 2“ она више личи на стандардну ракету која се лансира из вишецевних лансера ракета (ова ракета се производи у калибру 262 мм, што је пандан ракетама за ВЛР „Оркан“). За разлику од „Јерине 1“, ова ракета ће бити неуправљива и носиће парчадну бојеву главу са 288 фрагмената.
Максимални број ракета „Јерина 1“ које се могу наћи на једној лансирној јединици је 4-8 јединица смештених у херметички затворене челичне контејнере — ракетне модуле, који су фабрички спаковани и затворени. Са друге стране, када систем делује са ракетама „Јерина 2“ онда број ракета по једној лансирној јединици може да достигне 12.

„Шумадија“ може да делује самостално, у виду батерије која се састоји од 3-6 лансирних оруђа или пак као део артиљеријско-ракетног дивизиона, који у свом саставу има 9-18 лансирних оруђа са логистичким и комуникационим возилима.

Цео систем је интегрисан на шасију камиона домаће производње ФАП 2832, који је додатно оклопљен ради заштите посаде од фрагмената експлозије, до чега може доћи приликом непријатељског контрабатирања.