СРПСКЕ СУДБИНЕ: Ивана нема, остао је брат Ненад

 

Један од најталентованијих песника с Косова и Метохије, Иван Тодоровић, сахрањен је у новембру 1998. на Градском гробљу у Приштини. Болест је била бржа од младости: косибаша црни покосио га пре времена.

  Над Ивановом раком кнедла у грлу стала је и песникињи Даринки Јеврић, чича Аци Ракочевићу и многим легендама, тада живим из приштинског ”Јединства”.

 Умирали су и гинули касније, ратно времe стигло, и  млађи и старији од Ивана. ”Јединства” у Приштини нема, ових пар редака је о младим људима које не треба да заборавимо. Кад укуцате његово име и презиме на друштвеним мрежама, нема га..

   Е, због тога, има нас који га памтимо.

   Стихови неисписани су били пред њим; због  оних  које је млад  исписао  ауторка ”Дечанских звона” Даринка Јеврић je над његовом раком изгубила глас. Не због спољних фактора, већ неверице да неће из те раке искрснути неки нови стих.

  Таленат за уметност,  Иван је наследио од деде Уроша Тодоровића, предратног учитеља из засеока Рачoјчи, села Средске. И баке Зоре Никшић, из села Драјчића, такође из Средачке жупе, код Призрена.Синовима нису ”дали” да иду  трагом уметничких гена, па је Иванов  отац Златко постао грађевински , а стриц Мирко електроинжињер.

 Уз све то, народна вели да ивер не пада далеко од..

   Иван песник, а његов брат Ненад, режисер и актуелни управник Народног позоришта из Приштине, сада измештеног у Грачаници.

   Ивана нема, остаде Неша.

   И игра представе у спаљеним Домовима културе широм Космета.

Тагови: Косово и Метохија