СРПСКА РАНА: Петнаест година од мартовског погрома

Данас се навршава 15 година од мартовског погрома на Косову и Метохији у којем је убијено осморо Срба, повријеђено више стотина, уништено или оштећено 800 српских кућа и 35 православних цркава и манастира, а за све то је одговарао мали број починилаца уз симболичне казне.

Поводом 15 година од мартовског погрома у порти Манастира Грачаница свештенство Епархије рашко-призренске служиће парастос.

Након парастоса породице жртава, представници Епархије, званичници, представници локалне самоуправе и грађани одржаће протестну шетњу од манастира Грачаница до Дома културе, гдје ће положити цвијеће испред умјетничке инсталације „Мисинг“, на којој се налазе фотографије несталих, те одати пошту страдалим и несталим Србима.

У Дому културе Грачаница биће отворена изложба радова насталих у оквиру Ликовне колоније која је одржана прошле јесени у Манастиру Светих Архангела код Призрена.

Изложбу ће отворити представник Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију која је покровитељ ликовне колоније.

У подне ће почети Академија „Петнаест година незаборава!“, на којој ће бити приказан филм „Страдање“ аутора Ранка Ђиновића, а присутнима ће се обратити представници Епархије рашко-призренске, Канцеларије за Косово и Метохију, Удружења „Косметски страдалници“, градоначелник општине Грачаница и представник Комисије за нестала лица.

Наступиће Пјевачка група ансамбла „Венац“ и Хор Музичке школе „Стеван Мокрањац“ Грачаница, најављено је из Дома културе Грачаница.

Организатори обиљежавања су Дом културе Грачаница, Удружење „Косметски страдалници“ у сарадњи са сродним удружењима и уз подршку Канцеларије за Косово и Метохију, Комисије за нестала лица, Скупштине града Приштина и општине Грачаница.

Према званичним подацима УНМИК-а и ОЕБС-а, током три дана масовног и организованог насиља више десетина хиљада Албанаца над Србима убијено је 19 лица, од којих осам Срба, а више од 900 лица је повријеђено.

У тродневном погрому убијени су Златибор Трајковић у Косову Пољу, Драган Недељковић, који је изгорио у згради Богословије у Призрену, Добривоје и Борко Столић у Штрпцу, Слободан Перић у Гњилану, Ненад Васић у Липљану, те Боривоје Спасојевић и Јана Тучев у сјеверном дијелу Косовске Митровице.

Сукоби су избили 17. марта 2004. године, након што је Унмик полиција пронашла тијела двојице албанских дјечака у ријеци Ибар у селу Чабар код Зубиног Потока, на сјеверу Косова, а Албанци за њихову смрт оптужили Србе и кренули у одмазду.

У нередима је уништено или оштећено 800 кућа, као и 35 православних цркава и манастира, међу којима 18 споменика културе.

До темеља су срушени манастир Девич код Србице и конаци манастира Светих Архангела код Призрена.

У Призрену су изгорјеле и Црква Богородице Љевишке из 14. вијека, која је касније стављена на листу споменика под заштитом Унеска, те Црква Светог Ђорђа из 16. вијека на чијем је своду исписана пријетећа порука „Смрт Србима“.

Порушено је или запаљено 10 српских школа, домова здравља, пошта и других објеката државе Србије.

У осврту на насиље, ОЕБС је тада оцијенио да је неодговорно писање медија о смрти албанских дјечака условило да насиље буде „тако интензивно и брутално“.

Поводом тога НАТО је на Космет упутио додатне трупе, а командант јужног крила Алијансе адмирал Грегори Џонсон након доласка на Космет утврдио је да је насиље у покрајини „организовано и оркестрирано“.

„Говорити о међуетничком конфликту на Косову је велика лицемјерна лаж. Оно што се дешава на Космету био је погром једног народа и његове историје“, рекао је тада Џонсон.

Насиље на Косову осудили су Савјет безбједности УН и тадашњи генерални секретар Кофи Анан, као и све значајније међународне институције и организације, владе многих држава, укључујући САД и Русију.

У истражном притвору било је више од 250 осумњичених за учешће у антисрпском насиљу, а тек мањем броју њих изречене су симболичне казне.