Срђан Алексић: Тужићемо НАТО и због бацања касетних бомби на Ниш

фото: З. Шапоњић

Тужићемо и их и због тога јер је употреба касетних бомби међународним правом забрањена. Тужићемо их и за материјалну штету нанету цивилним објектима, и за физичка и правна лица, рекао адвокат Алексић

Србија је, осим осиромашеним уранијумом, 1999. године бомбардована и касетним бомбама, рекао је за Танјуг нишки адвокат Срђан Алексић и најавио да ће његова канцеларија тужити НАТО и због употребе касетних бомби јер је њихова употреба забрањена међународним правом.

Канцеларија Алексић је већ, у сарадњи са италијанским адвокатом Ангелом Фиоре Тартаљом, у јануару поднела прву тужбу за одштету против НАТО-а у име оболелог од канцера, као последице бомбардовања Србије осиромашеним уранијумом 1999. године, а планира се подношење још низа тужби са истим основом.

Када су у питању касетне бомбе, Алексић за Танјуг појашњава да су током бомбардовања у Нишу гађани цивилни објекти, пијаце, болнице и друго, када је 20-ак људи погинуло и исто толико рањено.

„Тужићемо и их и због тога јер је употреба касетних бомби међународним правом забрањена. Тужићемо их и за материјалну штету нанету цивилним објектима, и за физичка и правна лица”, прецизирао је адвокат.

Он сматра да постоји право на одштету за сву штету нанету 1999. године у бомбардовању.

„На то нам право даје закон, али и међународне конвенције, пре свега Конвенција о људским правима, јер је на овај начин повређено право на живот грађана Републике Србије. То право нико не може да опрости, ни у чије име, и свако ко се осећа да му је повређено право, има путем тужбе могућност да покрене пред судом парнични поступак за одштету”, указао је Алексић.

Његов колега Тартаља, који се за потребе спора поводом прве тужбе против НАТО-а поднете Вишем суду у Београду уписао у Адвокатску комору Ниш, борави ових дана у Београду, а јуче се у Руском дому састао са београдским адвокатом Гораном Петронијевићем, некадашњим судијом Окружног суда у Београду који је 2000. године донео осуђујућу пресуду против челника НАТО.

Та пресуда је касније укинута, а потом је, одлуком државе, повучена и оптужница, па је поступак обустављен. Међутим, због обиља доказа и утврђених чињеница, биће коришћена као доказ у спору против НАТО.

Тартаља је током састанка, поред осталог, навео да у цео процес против НАТО треба да се укључи и држава Србија и да увиди неке позитивне исходе из тога.

„Српска држава ће тиме показати свој став, интегритет и бригу о својим грађанима. Бранећи интересе својих грађана, улажући ове тужбе против НАТО-а, српска држава показује снагу и ставља се у исти ниво са НАТО-ом. Она не може да изгуби ништа ако стане иза свега овога”, сматра Тартаља.

Говорећи о тужбама против НАТО, он каже да је ту реч о солидарној одговорности и да, уколико би се доказала кривица НАТО-а, то омогућило да се обештете људи који су претрпели штету у току НАТО бомбардовања.

Подсећајући да НАТО не чини само Америка већ и земље Европе, он сматра да и Европа такође треба да сноси одговорност за оно што се десило на Косову и Метохији.

„Последице које су наплате су тако велике да на различите начине мора да се третира штета која је настала. То ће бити на неки начин, економска помоћ српском народу који је много изгубио у економском смислу због тог рата”, закључио је Тартаља.

Петронијевић је указао да је током процеса против НАТО, утврђено да само материјална штета нанета бомбардовањем износи 120 милијарди долара, односно без нематеријалне штете која се односи на патње људи, погибије, умирање од карцинома…

Он је на челу недавно формираног Центра за обнову међународног права, који ће пружити помоћ и подршку Алексићу и Тартаљи у вези са тужбама против НАТО.

Центар за обнову међународног права основан је на иницијативу судија, адвоката, професора и друштвених делатника у области међународног права и интернационалног је карактера.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 9. 6. 2021)

?>