ГЛАС: Расизам у САД је и раније постојао, а ни бруталност америчке полиције није ништа ново. Шта је овог пута другачије?

ТРИФКОВИЋ: Као прво, мислим да је већина грађана ужаснута оним што се дешавало протеклих седмица и да ће крајњи резултат у новембру бити јачање подршке актуелном председнику Доналду Трампу, који је од почетка свог мандата константно био спречаван да обавља своју дужност. Када смо прошли пут имали упоредиву ситуацију, а то је било у Фергусону, у предграђу Сент Луиса 2014, тада је на власти био демократа Барак Обама. Мејнстрим медији тада нису били заинтересовани да од ових насилних протеста у Фергусону направе националну тему број један. Зашто? Па једноставно, Обама се никада није супротстављао интересима “дубоке државе”, било да је реч о глобалној доминацији, миграцијама, трговини… Самим тим што није био неко ко се супротставља жељама и захтевима елите, онда није било ни интереса да се насилни протести у Фергусону дигну на један виши медијски ниво. Сада имамо сасвим другачију ситуацију.

ГЛАС: Можете ли појаснити?

ТРИФКОВИЋ: Имамо председника који је, да се тако изразим, одраз грешке естаблишмента. Морам да нагласим да приликом Трамповог избора за председника 2016. године није било изборних крађа и закулисних радњи, а које су несумњиво биле присутне у кампањи његове тадашње супарнице Хилари Клинтон. Њој су помагали и ФБИ и ЦИА и сви моћни елементи те “дубоке државе”. Након што је Трамп инаугурисан, његови противници уздали су се да ће истражни поступак довести до неких открића тамних закулисних веза између Трампове кампање и Руса. Али када је објављен тај извештај, могли смо видети да није било – ни дима, ни ватре. То је био велики ударац за Трампове противнике, али они нису седели скрштених руку.

Након Трамповог телефонског разговора са украјинским председником Зеленским у јуну прошле године, они су покушали да исконструишу нову аферу – да је Трамп наводно вршио притисак да се истражи једна украјинска фирма која је Бајденовом сину Хантеру дала донацију од милион долара у кешу и 10.000 месечно. То је била врло танка и недовољна основа за импичмент. На крају је и та ствар пропала.

ГЛАС: Онда се нашао на удару и због вируса корона…

ТРИФКОВИЋ: Тачно. Прозван је и критикован да није на време увео ванредне мере. Оног тренутка када је почело постепено отварање Америке, а после најгорих резултата короне у априлу и када смо видели охрабрујуће економске индикаторе да је у мају незапосленост значајно пала, истог тог часа тај несрећни случај убиства који се десио у Минеаполису метастазирао је у националну кризу првог реда.

Сви водећи амерички медији, осим “Фокс њуза”, искористили су ову ситуацију да би створили утисак да је земља ван контроле и да је Трамп крив за то. Он је крив и зато што не пристаје да додатно дели земљу тиме што не пристаје на причу да је случај гушења Џорџа Флојда одраз институционалног расизма полиције. Дакле, реч је о једном политички мотивисаном програму деловања у коме није потребно да постоји формална завера у виду неког договора главних уредника водећих ТВ мрежа. Они напросто функционишу по инстинктивном сагледавању идеолошких и врло конкретних политичких и материјалних интереса да се Трампу дође главе.

У том погледу они праве једну игру високог ризика. Могла би се поновити далека 1968. када су демократе имале предност, али су због протеста у Чикагу изгубиле изборе. Иако грађани тада нису много симпатисали тадашњег кандидата републиканаца Ричарда Никсона, он је ипак победио. Бирачи су тада проценили да је питање очувања реда у земљи важније од других идеолошких подела.

Према званичним подацима, демократе подржава чак 90 одсто Афроамериканаца. Али проблем је њихова мотивисаност. Апстиненција је чак 50 одсто. Демократе су недавно предложиле да се због короне омогући писмено гласање. То би био опасан преседан, јер би допринело измени изборних исхода.

ГЛАС: Трамп је у посљедње вријеме често спомињао “дубоку државу”, чак је и најавио обрачун с њом. Како она функционише у пракси?

ТРИФКОВИЋ: Прије пар година избило је на видело како су обавештајне службе покушале да помогну Хилари Клинтон да победи на изборима. То је, између осталог, био и задатак ФБИ агента Питера Строка. У једној од својих преписки са једном од агенткиња она га је упитала: “Шта ако Трамп ипак буде изабран?” Он јој је одговорио: “Не брини, осујетићемо га”.

Говорим о врло конкретним и врло добро познатим информацијама. Хилари Клинтон је хтела да блати Трампа и зато је од бившег агента британске обавештајне службе МИ6 Кристофера Хила наручила досије, а који је требало да покаже да је Трамп наводно у једном московском хотелу 2016. имао оргије са руским проституткама. Она је тај досије проследила ФБИ-ју са препоруком да се на основу њега покрене истрага.

Они су то и учинили и тада су функционери тадашње Трампове предизборне кампање били изложени тајном прислушкивању. Из овог се може видјети како та “дубока држава” функционише.

Она злоупотребљава своје моћи и овлаштења ради остварења одређених политичких циљева. Све то нема никакве везе са демократијом. То је директна манипулација демократским процесима. Нису Руси били ти који су се уплетали у изборе већ су то биле америчке обавештајне и безбедносне агенције.

ГЛАС: Како бисте описали досадашњу Трампову политику и може ли он све ово политички “преживјети”?

ТРИФКОВИЋ: Може, јер ови протести могу да се попут бумеранга врате спонзорима и поборницима истих. Они се залажу за потпуно укидање полиције иако знају ситуацију у појединим деловима америчких градова. Дуго сам времена живео у Чикагу и могу да кажем да у јужни део овог града белац не залази уколико није у униформи.

ГЛАС: Какав је иначе положај Афроамериканаца?

ТРИФКОВИЋ: Они су склонији злочинима, чак осам пута више него белачка популација. Далеко од тога да расизма у САД нема. Има, наравно. Али интересантно је да у Америку долазе и милиони имиграната из других расно различитих подручја, и ниједна од тих група не говори да је на удару дискриминације и насилних мера полиције.

Другим речима, нема директне статистичке корелације између склоности одређене социоекономске, етничке и расне групе и криминала, и одговора полиције на њено понашање.

Нема сумње да у америчкој полицији имате и људе који лече своје комплексе и у неким случајевима имају садистичке реакције. Али, опет, с друге стране, да будемо начисто, просечан амерички полицајац дрогираног и криминалу склоног Афроамериканца атлетске грађе доживљава као животну претњу. Према званичним подацима, двоструко више полицајаца страда у тим обрачунима.

Такође, поменуо бих још једну ствар. Познаваоци културе “црног гета” знају како гласе текстови реп и хип-хоп песама у којима се насиље пропагира и оправдава. Оно је глорификовано до те мере да се говори како не треба радити, већ паразитски живети од државне помоћи и криминала. И то је вероватно утицало да млади Афроамериканци данас не прихватају никакву врсту друштвене одговорности. Последица тога свега је да данас три четвртине црне деце у Америци буде рођено у ванбрачној заједници. Преко четири милиона самохраних Афроамериканки је слабог имовног стања и образовања. Оне зависе искључиво од државне помоћи. За већину ових жена рађање нове деце значи и нови пакет помоћи од државе.

ГЛАС: Када се све сагледа, какав расплет очекујете, хоће ли Трамп извести војску на улице и да ли би војни врх пристао на тако нешто?

ТРИФКОВИЋ: Постоје, да тако кажем, две димензије војске. Обични амерички војници, који су углавном регрутовани из руралних средина, не подржавају протесте, али њихови претпостављени су део већ поменуте “дубоке државе” која Трампу ради о глави.

Ја ипак верујем да, уколико дође до ескалације, председник Трамп неће извести војску на улице, јер он протесте може држати под контролом и са полицијом и Националном гардом. Међутим, постоји политички проблем. У градовима и срединама у којима су демократе на власти долази до својеврсне симбиозе између протестаната и политичких екстремиста. Конкретно се то може видети у Сијетлу, где су учесници протеста и поједини градски одборници.

У Минеаполису, који је такође под влашћу демократа, дошло је до расформирања локалне полиције, при чему је један од чланова градског савета рекао како би “било лепо живети у свету без полиције”. То је већ на рубу памети, а поготово имајући у виду ниво криминала и злочина у америчким градским језгрима, а поготово тамо где имамо расно помешане средине.

Због свега тога мислим да се читава ова ситуација може окренути у Трампову корист, јер без обзира на то колико га поједини Американци волели или не, они нису за хаос.

ГЛАС: Колико је и ова ситуација, у ствари, показала да је Америка дубоко подијељена држава?

ТРИФКОВИЋ: Америчко друштво егзистира са дубоким унутрашњим поделама које су расне, културне и политичке. И без регулаторног механизма, између осталог и полиције, Америка би експлодирала. Трамп је свега тога свестан и он не може себи да дозволи луксуз да буде мекан. Он ће и даље спроводити мере које ће бити усмерене на очување реда. Мислим да он има и високо изграђен инстинкт за пулс “средње” Америке, што смо, уосталом, видели и на прошлим изборима. Такође, сматрам да би избор Џоа Бајдена био катастрофа за Србе.

ГЛАС: Шта Трампу највише замјерате?

ТРИФКОВИЋ: Као прво, што је допустио својим идеолошким противницима да уђу у његов тим. Одличан пример за то представља неоконзервативни јастреб Џон Болтон, који је више од годину дана провео на положају саветника за националну безбедност и који је свим средствима покушао увући САД у рат са Ираном. Улога саветника је да председника трезвено суочи са чињеницама и свим могућим опцијама, а не да острашћено гура у ратне игре. Болтон је хтео и додатну ескалацију сукоба у Сирији. Трампов пропуст је био и тај што је након састанка са Владимиром Путином у Хелсинкију, а суочен са хистеричним реакцијама не само левице и либералног естаблишмента већ и доброг дела своје Републиканске странке, дигао руке од договора са Русијом. Међутим, он од тога није и дефинитивно одустао, што се, уосталом, могло видети и из његове недавне изјаве како би Русију требало вратити у Г7.

Из његове досадашње владавине је видљиво да он не жели наставак неке раније хегемонистичке политике САД. Он види Кину као ривала, али не жели да Америка буде више тај глобални полицајац, што су сви његови претходници желели, од Харија Трумана до Барака Обаме. Чак и тај његов слоган “Америка на првом месту” није империјални слоган глобалног хегемонисте, већ слоган човека који жели да спољна политика САД буде у функцији истинских америчких мерљивих интереса.

Да ли ће он победити и на овим изборима? Оно што ће добрим делом мотивисати просечног Американца како ће гласати јесте економија и социјална стабилност. Имамо гувернере демократе, у Илиноју и Њујорку, који су покушали да до максимума одгоде отварање ових градова и повратак на нормалу, јер њима не одговара да дође до брзог економског опоравка. Ипак, моја прогноза је да ће ова рецесија бити у облику латиничног слова “В”. Нагли суноврат и нагли раст економије. Ако се опоравак земље настави, Трамп сигурно добија изборе.

Џорџ Сорош

ГЛАС: Која је улога Џорџа Сороша у овим протестима?

ТРИФКОВИЋ: Недавно је на светлост дана испливало како он издашно милионима долара финансира одређене групе које су међу најгласнијим и најнасилнијим на овим протестима. Њему лидери као што су Трамп или Виктор Орбан у Мађарској не одговарају и сметају му.

Глас Српске