Србија у 2027: Колико ће нас коштати „скок у будућност“

Држава планира да у овај пројекат уложи око 17,8 милијарди евра, што је на нивоу једногодишњег републичког буџета

Србија би у наредне три године требало да убаци у пету брзину, да би на време успела да се припреми за „Скок у будућност“ који је најављен за 2027. годину, када ће се у Београду одржати светска изложба Експо. Држава планира да у овај пројекат уложи око 17,8 милијарди евра, што је на нивоу једногодишњег републичког буџета.

 

Стручњаци кажу да је план развоја за период од 2024. до 2027. године врло изазован, али да је остварив, иако на списку, уз објекте неопходне за међународну изложбу и смештај гостију и инфраструктурне пројекте, има и оних који у овом тренутку не делују подједнако важни или исплативи.

Економисти напомињу да ће држава морати да се задужи да би обезбедила средства за реализацију пројекта, углавном емитовањем хартија од вредности, и истичу да је због тога важно да се позајмљени новац паметно искористи.

 

Председник Александар Вучић је на представљању пројекта рекао да, јавни дуг не сме ниједног момента да буде близу или да пређе 60 одсто и да ће Србија држати своје јавне финансије под контролом. Он је изразио уверење да ће Србија 2027. године, уколико буде била успешна и уради све што је замишљено, повећати свој бруто домаћи производ на 92,7 милијарди евра – што ће бити за више него три пута бољи резултат од оног који је имала 2012. године.

 

Исплати се само ако се од једног евра добију три

Професор Економског факултета у Београду Слободан Аћимовић каже да је, генерално гледано, свака јавна инвестиција, а поготово она која је везана за инфраструктуру јако добра, ако се пројектује да на један евро улагања, односно задуживања, та инвестиција може мултипликаторским ефектом дати три евра. Он сматра да ниједно задуживање није велико, ако имамо тај ефекат.

„То је она игра између задуживања и раста БДП-а. Намера владе је да се задужи и да тако подстакне инвестициони циклус у јавном сектору, који ће опет подстаћи инвестициони циклус у приватном сектору. Без тога не може да порасте БДП, ни плате“, каже професор Аћимовић за РТ Балкан.

 

Он напомиње да на списку има значајних пројеката и оних мање значајних, чија је исплативост упитна, али да су свакако најважнији инфраструктурни пројекти који ће помоћи у самом развоју Београда.

 

„Експо је само повод да те инфраструктурне пројекте сада завршимо“, каже професор Аћимовић.

 

Он не очекује проблеме када је у питању радна снага и истиче да Србија има одличан инжењерски кадар који може да реализује тако комплексне пројекте.

 

У Сурчину ниче нови град

Министар финансија Синиша Мали поручио је у недељу, приликом обиласка припремних радова на локацији у Сурчину на којој ће бити изграђен комплекс за Експо 2027, да ће тај простор постати највеће градилиште у овом делу Европе. Он је истакао да до децембра 2026. године морају бити предати кључеви павиљона свим земљама учесницима манифестације.

Комплекс за специјалну изложбу ће се простирати на 250 хектара, а део пројекта је и изградња водоводне и канализационе мреже, трафостаница, нове петље, 10 километара булевара и путева. Осим сајамског комплекса, у Сурчину ће бити изграђен и резиденцијални комплекс са 1.500 станова, нови акватик центар за водене спортове и нови национални стадион.

 

Очекује се да ће на манифестацији учествовати више од 100 земаља и да ће доћи око три милиона посетилаца. Најављена је и изградња више од 100 хотела, а министар финансија је рекао да ће у оквиру инфраструктурних пројеката бити изграђен пословни комплекс на железничкој станици „Прокоп“, док ће локација садашњег Београдског сајма добити нови изглед, где ће бити изграђене три оперске хале, при чему ће Хала 1 бити сачувана и постаће епицентар културе. То је само део дугог списка пројеката чија је изградња планирана у наредне три до четири године.

 

Највећи изазов – шта после светске изложбе?

Питање које се неминовно намеће је колико ће Србију коштати „Скок у будућност“ и где ће набавити новац за његову реализацију. Професор на Универзитету „Сингидунум“ Никола Стакић каже за РТ Балкан да не очекује проблеме што се тиче финансирања и да је у случају таквих пројеката оправдано задужити се.

 

„То ће бити из домаћих или међународних извора, пре свега емитовањем обвезница. Ни радна снага не би требало да буде проблем, нарочито ако заживи заједничко тржиште кроз Отворени Балкан. Проблем ће можда бити организационе или логистичке природе, јер је то комплексан пројекат“, каже професор Стакић.

 

Он указује да немамо експлицитне студије оправданости и изводљивости, ни костбенефит анализе инвестиција које су директно везане за пројекат, да бисмо могли да видимо колико ће то допринети економском развоју и након што се заврши светска изложба. Професор сматра да ће највећи изазов бити како оправдати тај ниво инвестиција на дужи рок.

 

„Велике бројке које се спомињу, од 17 или 18 милијарди нису све уско везане за саму манифестацију Експо. Изградња инфраструктуре се увек исплати, али за изложбени простор и неке од објеката који су у плану ипак треба видети, у периоду након Експа, за шта ће се користити. Важно је да то не постане „град духова“, како се колоквијално каже и да не поновимо можда неке грешке или искуства претходних домаћина Експа, који су исто обилато улагали у одређене пројекте, а који после саме манифестације нису убирали додатне приходе, већ су остали запуштени“, каже професор Стакић.

 

Он напомиње да ће највећи изазов бити како оправдати тај ниво инвестиција на неки дужи рок за објекте као што су стадион, акватик центар за водене спортове и било који други облици спортске или друге инфраструктуре.

„Те објекте после треба искористити, и израчунати у предвидивом року од пет до 15 година, да могу да наставе да убирају новац како би могли да оправдају средства која су у њих уложена. Базична инфраструктура неће бити проблематична, јер ће се ту створити практично један нови град, људи ће ту живети, запошљавати се и трошити, биће боља повезаност са другим деловима Београда и то није спорно“, каже професор Никола Стакић.

 

Он напомиње да све што је везано за Експо, подлеже лекс специјалису, што значи да неће бити прибављања понуда путем тендера.

 

„То је директна погодба, а то увек отвара простор за различита тумачења, јер ипак путем тендерске понуде добијате најбољу понуду са становишта цене и имате једну дозу транспарентности која је јако битна. Вероватно ће то у овом случају изостати, што не мора нужно да значи да се неће потрошити оптимална количина новца, али то увек ствара сумњу о обиму и сврсисходности толиких инвестиција“, указује професор Стакић.