СРБИЈА СТРЕПИ ОД БАНКРОТА ГРЧКЕ: Ципрасова брига – Вујовићева несаница

Бригу Алексиса Ципраса, премијера Грчке, ових дана безмало брине цео свет. Ако Грчка до уторка, када на наплату стиже дуг од 1,6 милијарди евра, не постигне договор са кредиторима, сасвим је сигурно да ће многе министре финансија широм Европе у ноћи између уторка и среде мучити несаница. И Душан Вујовић ће бити међу њима.

Како је пре неколико дана рекао новинарима, Србија има спреман пакет мера у случају евентуалног банкрота Грчке. То је део трогодишњег програма са Фондом, и те мере држимо у строгој тајности, истакао је Вујовић.

– У трогодишњој Фискалној стратегији, као и програму са ММФ-ом, то је један од елемената ризика. Ми смо тај сценарио разрадили, не очекујем потресе, али имамо спремне мере у случају негативног развоја догађаја у Грчкој. Кључну улогу у тим мерама имаће Народна банка Србије, а ми ћемо пружити подршку – поручио је Вујовић.

Да је то питање веома озбиљно потврдио је недавно премијер Александар Вучић када је рекао да ће се лично позабавити тиме како се евентуални банкрот Грчке не би одразио на Србију. „Ситуација је веома тешка. Стање је веома озбиљно и ми ћемо имати озбиљне проблеме у случају евентуалног банкрота Грчке”, истакао је Вучић.

Према речима Дејана Шошкића, бившег гувернера и актуелног професора Економског факултета, ми смо такав сценарио већ искусили 2010. године, када је такође грунула грчка криза.

– Највећа опасност за нас био би евентуални одлив капитала, односно извлачење новца из целе југоисточне Европе. Верујем да НБС већ има спреман сет мера. Реч је о класичним механизмима који спречавају

нагли одлив средстава мимо контроле регулатора. НБС би ту имала главну улогу и пратила би да ли банке превремено враћају кредите матицама и да ли депонују средства – казао је Шошкић.

На питање да ли би сада смео да држи штедњу у грчкој банци, бивши гувернер одговара потврдно. Пре неколико дана, „Ројтерс” је објавио да милиони људи у Србији, Албанији, Македонији, Бугарској и Румунији имају депозите у банкама у грчком власништву и да би могли бити у проблемима.

Шошкић каже, да свака банка која послује у Србији мора да ради по домаћим прописима који подразумевају да ниво капиталне адекватности (покриће кредита) држе на 12 одсто. Код нас су банке ликвидне и добро капитализоване. Држава, такође, гарантује штедне улоге грађанима до 50.000 евра, подсећа Шошкић.

– Због грчке кризе, грађани траже резервну валуту, а то су у овом случају долар и швајцарски франак. Уколико дође до слабљења евра, то ће последично узроковати јачање швајцарца и долара. Због тога ће бити у проблемима они грађани који имају стамбене кредите у францима, док ће у случају јачања долара то утицати на прираст јавног дуга, јер је 30 одсто државног дуга у тој валути – упозорава Шошкић.

Војвођанска банка саопштила је недавно да грађани Србије немају разлога за бригу, јер њихова средства ни на који начин нису угрожена и апсолутно су сигурна у банкама које послују на тржишту Србије по строгим правилима Народне банке Србије. „Домаћи банкарски систем је стабилан, висококапитализован и високоликвидан и чини најздравији део српске економије”, наводи се у саопштењу те банке, чији је власник Национална банка Грчке (НБГ).

Са друге стране, ако грчке власти не могу да постигну договор са кредиторима, јер не пристају на смањење плата и пензија, нудећи као контра предлог повећање пореза корпорацијама, што ЕУ с гнушањем одбија, због могућности да и оно мало престалог капитала побегне из Грчке, дочим пензионери немају куда, многи су ових дана на нашим друштвеним мрежама постављали су питање – да ли и наш министар финансија може да каже „не” ММФ-у.

Према мишљењу Мирослава Прокопијевића, економисте либералне оријентације, реалност је таква да је наш министар финансија Душан Вујовић осуђен само на један план.

– Ако је план „А” аранжман са ММФ-ом и смањење плата и пензија, онда би план „Б” могао да буде прекид сарадње са Фондом. То би значило банкрот земље. У том случају би плате и пензије биле још мање или их не би ни било. Вујовић нема избора – каже Прокопијевић.

Његов колега Млађен Ковачевић има потпуно другачија уверења. За Србију је, каже, репрограм дугова неминовност, јер смо презадужена земља. Каже да 73 одсто нашег извоза остварују компаније које су у страном власништву и да на тај новац не можемо да се ослонимо. На питање да ли би у случају репрограма дугова постојала опасност да власт ослобођена средства у буџету искористи за повећање потрошње, додатно се задужи па да нас још већи дуг сачека за неколико година, наш саговорник одговара:

– Увек постоји та опасност, али ми сада морамо да размишљамо три корака унапред – каже Ковачевић и додаје да нам је репрограм неопходан.

Тагови: Алексис Ципрас, Банкрот, Грчка, Душан Вујовић