Амерички Конгрес затражио је од шефа Пентагона, Џејмса Матиса да достави детаљан извјештај о сарадњи сваке од земаља Западног Балкана са Русијом.
Тражи се списак купљеног руског оружја и опреме, број војних вјежби, те ниво обавјештајне сарадње са Русима од 2012. године па до данас. Потез Конгреса, аналитичари виде као поруку упозорења свима који сарађују са Русијом.
Руски мигови и игнорисање упозорења о сједењу Србије на двије столице, чини се да неће проћи без посљедица.
Американци су схватили да губе утицај и затражили да им се достави пресјек стања на терену. 2012. година, није случајно одабрана. То је година промјене власти у Србији и период када је почео да јача руски утицај.
У Атлантском савјету Србије тврде да не постоји посебан окидач за одлуку Конгреса већ да се ради о новој стратегији и плану који је недавно изнијела и њихова утицајна организација у Вашингтону – о историјском приближавању Србији.
„Иако ми нисмо званично дио институција, али смо дио истог таласа“, сматра извршни директор Атлантског савјета Србије Владе Радуловић.
Од три ставке које је затражио Конгрес, Матис се највише може похвалити обавјештајним утицајем. Косово је потпуно окупирано и ту нема руског утицаја, кажу стручњаци. Исто је са Хрватском. Црна Гора ушла је у Нато и Американци је сматрају навјећим успјехом. У Србији су 50:50 са Русима, а најгоре је у БиХ, гдје им је Република Српска измакла контроли.
„Њих у овом моменту буни каква је позиција Херцег Босне. Њих рецимо буни да ли Република Српска подржава стварање Херцег Босне“, рекао је стручњак за безбједност Божидар Спасић.
У ставци „оружје“, САД за длаку губе и то само у Србији, али је у медијима другачије представљено.
„Огроман оружја сад су овдје чак и донирале, док је руско све плаћено, од њих ништа нисмо џабе добили, али сви пишу само о руском оружју“, истакао је војни аналитичар Бојан Димитријевић.
Србија је кључна земља за превагу у новом руско-америчком окршају и док Атлантски савјет говори о историјском помирењу са Србијом, други ипак сматрају да неће бити пружања руке, већ агресивна политика притисака САД.