Србија одговорила Немачкој: Што нам више отимате наслеђе, одлучнији смо да га се не одрекнемо

Српско дипломатско представништво подсетило је да је реч о српском средњовековном манастиру

Што је више покушаја да се српско културно-историјско наслеђе на Косову и Метохији отуђи од Србије, то је јача њена одлучност да се тог наслеђа никада не одрекне, поручила је Амбасада Србије у Немачкој, након што је немачки амбасадор у Приштини Јорн Роде назвао Високе Дечане „косовским манастиром“, после посете немачке делегације тој светињи и разговора са игуманом Савом.

На званичном налогу амбасаде на платформи „Икс“ објављена је у суботу фотографија Високих Дечана, уз подсећање да је у питању српски средњовековни манастир који се налази на Унесковој листи угрожене светске баштине.

Делегација немачких дипломата у овој посети била је у петак, а манастир је на друштвеној мрежи „Икс“ навео да је разговор био „усредсређен на актуелне изазове са којима се суочава Српска православна црква и српска заједница на Косову“.

Делегацију је, иначе, предводио политички директор за југоисточну Европу у немачком Министарству спољних послова Михаел Рајфенштул, а заједно са њим манастир Високе Дечане посетили су немачки амбасадори у Приштини, Београду, Сарајеву, Подгорици, Скопљу и Тирани.

Манастир Високи Дечани је, одлуком Комитета за светску баштину УНЕСКО, стављен на списак угрожених споменика, а налази се и на листи најугроженијих локалитета културног наслеђа у Европи, коју је сачинила паневропска федерација за очување културног наслеђа Европа Ностра.

Манастир је више пута био изложен директним нападима екстремних Албанаца, а привремене институције самоуправе одбијају да спроведу одлуку уставног суда у Приштини из 2016. године и да као власништво Високих Дечана упишу око 24 хектара земље у околини манастира.

Високи Дечани су под непрекидном заштитом међународних снага Кфора и једини је верски објекат и споменик Унеска у Европи под војном заштитом.

На то је подсетила и посланица Покрета Саре Вагенкнехт у Бундестагу Жаклин Настић истичући да се у објави Родеа не помиње чињеница да је тај манастир ограђен бодљикавом жицом, у шта је, како додаје, имала прилике и сама да се увери.

Она је на „Иксу“ указала да је бодљикава жица доказ стално високе претње нападима и провалама албанских екстремиста на хришћанско српско православно културно добро.