СРБИЈА: Од данас, а не за три године, почиње да се примењује Закон о родној равноправности
Фото: З. Шапоњић
Према образложењу Потпредеседника Владе и Председника Кoординационог тела за родну равноправност, овај закон је “кровни закон”, иако Устав не познаје такве законе.
Да би се овај “кровни” Закон применио, Закон уводи вербални деликт и под претњом кажњавања обавезује све органе јавне власти, сва правна лица и грађане да од 1. јуна 2021. примењују искључиво изразе “родно осетљивог језика”. Резултат примене овог Закона биће промена: идентитета Србије, промена језика, културе, религије, образовног система итд. О напретку у спровођењу овог Закона и у праћењу његове примене, органи власти и правна лица морају периодично да подносе извештаје.
Позивајући се на бригу о равноправности жена и мушкараца, која ни до сада није била спорна, у „Закон о родној равноправности“ уведена су три неуставна, незаконита, непримењива и обавезујућа члана и то:
– члан 25. Закона у делу којим утврђује обавезу примене родно осетљивог језика у називима радних места, положаја и занимања;
– члан 37. Закона у делу којим утврђује обавезу коришћења родно осетљивог језика у уџбеницима и наставном материјалу, у сведочанствима и лиценцама, као и у другим облицима образовно-васпитног рада;
– члан 44. Закона који утврђује дужност средстава јавног информисања да приликом извештавања користе родно осетљив језик…;
Законом се утврђује дужност примене родно осетљивог језика, под претњом кажњавања, а да уопште нису утврђени облици родно осетљивог језика, који морају да се користе у: уџбеницима и наставном материјалу, сведочанствима, дипломама, класификацијама, звањима, занимањима, лиценцама, као и у другим облицима образовно-васпитног рада.
На тај начин, применом поменутог Закона нарушило би се начело правне сигурности и предвидивости прописа. Да не би дошло до правног хаоса, и даље морају да се примењују сви постојећи : УСТАВ, Закон о службеној употреби језика и писма, Закон о јавном информисању и медијима, Закон о медијским средствима, Закон о председнику, Закон о Влади, Закон о народној скупштини, Закон о Министарствима, Закон о Народној банци Србије, Закон о судовима, Закон о парничном поступку, Закон о кривичном поступку, Кривични законик, Закон о управном поступку, Закон о Уставном суду, Закон о адвокатури, Закон о матичним књигама, Закон о личној карти, Закон о војсци, Закон о високом образовању, Закон о основном образовању, Закон о државном премеру и катастру, Закон о упису у катастар непокретности и водова, Закон о пензијском осигурању, Закон о осигурању, Одлука о јединственом кодексу шифара за уношење и шифрирање података у евиденцијама из области рада – као и још неколико хиљада других прописа.
Иначе, изрази употребљени у Уставу и постојећим законима неспорни су, родно су неутрални и односе се на мушки и женски пол, као и на лица са недефинисаним полом.
Нпр.: У службеним комуникацијама, правном промету, јавним исправама, обрасцима: Ана Брнабић је Председник Владе, у катастру је власник непокретности, у МУП-у је власник аутомобила, у АПР-у је оснивач итд. Гордана Чомић је Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Зорана Михајловић, Јадранка Јоксимовић, Маја Поповић итд. су министри, а не „министарке“. Јоргованка Табаковић је Гувернер све док се не промени Закон о Народној банци Србије итд.
У неформалним, правно необавезујућим контактима, грађани могу свакодневно да мењају називе радних места, положаја и занимања и сл. Нпр.: Ана Брнабић може бити председница/премијер/премијерка, валасница стана, власница аутомобила итд., Гордана Чомић може да буде министарка, може да буде архитектица‘ и ‚архитекткиња‘, може да буде политичарка и како изјављује: „могу да будем шта год хоћу, јер правила нема“.
Међутим, због правног хаоса и правне несигурности, који сутра очигледно настају, предлаже се Председнику Владе Ани Брнабић, који је током тродневног усвајања Закона био изван Србије, да заустави примену оспорених чланова Закона.
Разлог више за такав предлог су и изјаве управо надлежних министара (“министарки”): да смо прва држава изван ЕУ која је израдила Индекс родне равноправности; да овај закон није „acquis communaitaire“ односно да није преузет као обавеза према ЕУ; да је Закон усвојен како бисмо одобровољили Брисел…итд.
АДВОКАТСКА КАНЦЕЛАРИЈА РАДИЋ
Позивајући се на бригу о равноправности жена и мушкараца, која ни до сада није била спорна, у „Закон о родној равноправности“ уведена су три неуставна, незаконита, непримењива и обавезујућа члана и то:
– члан 25. Закона у делу којим утврђује обавезу примене родно осетљивог језика у називима радних места, положаја и занимања;
– члан 37. Закона у делу којим утврђује обавезу коришћења родно осетљивог језика у уџбеницима и наставном материјалу, у сведочанствима и лиценцама, као и у другим облицима образовно-васпитног рада;
– члан 44. Закона који утврђује дужност средстава јавног информисања да приликом извештавања користе родно осетљив језик…;
Законом се утврђује дужност примене родно осетљивог језика, под претњом кажњавања, а да уопште нису утврђени облици родно осетљивог језика, који морају да се користе у: уџбеницима и наставном материјалу, сведочанствима, дипломама, класификацијама, звањима, занимањима, лиценцама, као и у другим облицима образовно-васпитног рада.
На тај начин, применом поменутог Закона нарушило би се начело правне сигурности и предвидивости прописа. Да не би дошло до правног хаоса, и даље морају да се примењују сви постојећи : УСТАВ, Закон о службеној употреби језика и писма, Закон о јавном информисању и медијима, Закон о медијским средствима, Закон о председнику, Закон о Влади, Закон о народној скупштини, Закон о Министарствима, Закон о Народној банци Србије, Закон о судовима, Закон о парничном поступку, Закон о кривичном поступку, Кривични законик, Закон о управном поступку, Закон о Уставном суду, Закон о адвокатури, Закон о матичним књигама, Закон о личној карти, Закон о војсци, Закон о високом образовању, Закон о основном образовању, Закон о државном премеру и катастру, Закон о упису у катастар непокретности и водова, Закон о пензијском осигурању, Закон о осигурању, Одлука о јединственом кодексу шифара за уношење и шифрирање података у евиденцијама из области рада – као и још неколико хиљада других прописа.
Иначе, изрази употребљени у Уставу и постојећим законима неспорни су, родно су неутрални и односе се на мушки и женски пол, као и на лица са недефинисаним полом.
Нпр.: У службеним комуникацијама, правном промету, јавним исправама, обрасцима: Ана Брнабић је Председник Владе, у катастру је власник непокретности, у МУП-у је власник аутомобила, у АПР-у је оснивач итд. Гордана Чомић је Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Зорана Михајловић, Јадранка Јоксимовић, Маја Поповић итд. су министри, а не „министарке“. Јоргованка Табаковић је Гувернер све док се не промени Закон о Народној банци Србије итд.
У неформалним, правно необавезујућим контактима, грађани могу свакодневно да мењају називе радних места, положаја и занимања и сл. Нпр.: Ана Брнабић може бити председница/премијер/
Међутим, због правног хаоса и правне несигурности, који сутра очигледно настају, предлаже се Председнику Владе Ани Брнабић, који је током тродневног усвајања Закона био изван Србије, да заустави примену оспорених чланова Закона.
Разлог више за такав предлог су и изјаве управо надлежних министара (“министарки”): да смо прва држава изван ЕУ која је израдила Индекс родне равноправности; да овај закон није „acquis communaitaire“ односно да није преузет као обавеза према ЕУ; да је Закон усвојен како бисмо одобровољили Брисел…итд.
АДВОКАТСКА КАНЦЕЛАРИЈА РАДИЋ
