Србија наставља истрагу против Харадинаја, потјерница остаје

Српско правосуђе наставља истрагу против некадашњег комаданта ОВК Рамуша Харадинаја, без обзира на одлуку француског суда да га не изручи Србији због, како је образложено, „тешких посљедица које могу да настану за његову личност“.

Танјугу је у врху српског правосуђа потврђено да међународна потјерница за Харадинајем остаје на снази и да се кривично гоњење наставља.

У случају да Специјално тужилаштво за злочине ОВК у Хагу покрене свој поступак против Харадинаја, Србија ће му ставити своје доказе на располагање.

На снази остају и потјернице за свим другим осумњиченим припадницима ОВК који су под ситрагом тужилаштва за ратне злочине, без обзира на притиске Брисела да се повуку „застарјеле потјернице“.

Француски суд у Колмару 27. априла одбио да Харадинаја изручи Србији због тешких посљедица које могу да настану по њега, иако је захтјев Србије за његово изручење испунио све услове прописане Европском конвенцијом.

Међутим, у својој одлуци, у чију комплетну верзију је Танјуг имао увид, суд у Колмару се позвао на резерву (ограду) коју је Француска ставила приликом потписивања Европске конвенције о екстрадицији у децембру 1957. године, а према којој изручење може да се одбије због тешких посљедица по тражену особу.

Након детаљне анализе Харадинајеве личности и утицаја на политички живот на Косову суд је навео: „Постоје озбиљни разлози да се вјерује да изручење Рамуша Харадинаја може да произведе изузетно тешке посљедице по његову личност, прије свега због његове улоге у оружаном сукобу и у политичком животу Косова“.

Тешке посљедице по Харадинаја француски суд је видео и у томе што „Харадинај има држављанство Косова – државе коју Србија не признаје као државу“, пише у одлуци истражног вијећа Апелационог суда у Колмару у којој се претходно констатује да српски захтјев за изручење испуњава низ услова предвиђених Европском конвенцијом о екстрадицији.

Француска резерва на ратификацију Европске конвецније о екстрадицији гласи:

„Екстрадиција може да буде одбијена ако изручење може да има изузетно тешке посљедице за тражену особу, нарочито због њене старости или њеног здравственог стања“.

Сама Конвенција у члану 3. став 2. каже да екстрадиција неће бити дозвољена када држава од које се захтијева изручење има озбиљне разлоге да вјерује да је захтјев за екстрадицију због кривичног дјела дат у циљу гоњења или кажњавања особе због расе, вјере, националности или политичког мишљења или да има ризика да ситуација те индивидуе буде погоршана из једног или другог разлога.

Иако су Харадинај и његови браниоци тврдили пред француским судом да захтјев Србије за изручење има политичке мотиве, суд није прихватио тај став, већ је у својој одлуци децидно констатовао да „ма какав да је циљ ка којем се тежи или контекст злодела због којих се тражи изручење, догађаји због којих се тражи, с обизром на њихову тежину, не могу да буду посматрани као да имају политички карактер“.

„Не може се сматрати да је циљ захтијева Србије политички, с обзиром на то да је испунила услове у вези са процесуирањем ратних злочина, што је констатовано и у извјештају Европске комисије“, навео је поред осталог суд у одлуци у коју је Танјуг имао увид.

Ипак у дијелу одлуке који се тиче „тешких посљедица“ у случају изручења, суд је навео да је Харадинај командовао ОВК у вријеме извршења кривичних дејла за која се тражи изручење као и да је Косово једнострано прогласило независност 17. фебруара 2008. године, а што Међународни суд правде није оспорио у свом мишљењу од 22. јула 2010. године.

Такође, суд подсјећа да Србија није признала независност Косова и да ту територију сматра још увијек својом покрајином.

Суд констатује такође да је Харадинај основао партију Алијанса за будућност Косова у марту 2000. године и да је био премијер Косова од децембра 2004. до марта 2005. године.

Суд је имао у виду и да је одлобођен од оптужби у Хашком трибуналу 3. априла 2008. године и након поновљеног суђења 29. новембра 2012. године, као и да су политичке тензије између Косова и Србије још увек актуелне и још више појачане након његовог хапшења у Француској.

Суд је примијетио и да Харадинај ужива на Косову велику популарност, као и да још увијек има важну улогу у политичком животу Косова.

На крају одлуке наводи да га српске власти и представљају као ратног злочинца који је учинио најмонструозније злочине у Европи од Другог свјетског рата учествујући у мучењима, убиствима и силовањима.

Што се тиче испуњености осталих услова, суд их је детаљно анализирао и констатовао њихову испуњеност, изузев што је одбацио разматрање два додатна поднеска – наредбу о проширењу истраге од 5. јануара 2017. и ноту која му је достављена од 1. марта 2017, јер према оцјени суда, нису у сагласности за француским правом.

За услов гаранције поступка заштите и права одбране из Европске конвенције, суд је навео да „не може бити подржан став да Харадинај у Србији не би имао основне гаранције поступка заштите и права одбране“.

„Суд може да буде увјерен да су, на основу члана 696-2 до 696-4 Закона о кривичном поступку и Европске конвенције за екстрадицију законски услови за екстрадицију испуњени за дјела која су предмет захтјева“, наводи се у одлуци.

Суд је констатовао и да Харадинају у Србији не би било поново суђено за иста дјела за која је већ ослобођен у Хашком трибуналу, као и да је српско правосуђе надлежно да му суди.

Поред тога, суд је навео и да није застарјело кривично гоњење за дјела за која се Харадинај тражи, ни по српском ни по француском законодавству.

У изреци одлуке суд је констатовао да су испуњени услови за разматрање основног захтјева за екстрадицију од 6. јануара 2017. године.

Суд је одбацио поднесак Србије од 1. марта 2017. године, као и допуну захтјева за екстрадицију јер нису испунили формалне услове према француском кривичном законодавству, што значи да их није узео у обзир приликом разматрања захтјева за изручење.

Суд је такође имао у виду да Харадинај није сагласан да буде изручен.

У петом ставу изреке суд је навео да се „утврђује да изручење Рамуша Харадинаја држави подносиоцу захтјева, може да има изузетно тешке посљедице по њега“, а у сљедећем да доноси одлуку којом се одбија захтјев за изручење Србији.

Истом одлуком наређено је хитно укидање забране за напуштање територије Француске.

Суд је указао да жалба Касационом суду Француске може бити поднета у року од пет дана након објављивања одлуке и да може бити заснована само на формално-правним недостацима због којих би ова одлука била незаконита.

Резерва је инструмент међународног права путем којег се држава потписница неке Конвенције ограђује од примјене у случају не/испуњености одређених услова.

Стављање резерве је добровољно, и мора се опредијелити у тренутку ратификације документа у парламенту.

Тагови: Рамуш Харадинај