Србија корак ближе ка употреби нуклеарне енергије: Колико је реална изградња српске нуклеарке

Представници пет министарстава Владе Србије и 20 научно-академских институција и института данас је потписало Меморандум о разумевању у области примене развоја нуклеарне енергије у Србији. Меморандум треба да омогући окупљање стручних кадрова из земље и иностранства који ће радити на испитивању могућности за успостављање програма за мирнодопску примену нуклеарне енергије у Србији.

И политичари и научни радници се слажу да ће нам бити потребно све више енергије и то оне „чисте“, али указују да три главне ставке тренутно представљају баријеру за изградњу нуклеарке у Србији – законодавни оквир, недостатак знања и стручњака и финансија.
Вучевић: Исправљање историјске грешке

Премијер Милош Вучевић је истакао да је потписивање Меморандума почетак исправљања историјске грешке учињена осамдесетих година прошлог века, када је држава забранила изградњу нуклеарних електрана после катастрофе у Чернобиљу.

Вучевић је рекао да су „неке раскрснице промашене“ и да не можемо да вратимо време уназад, али да морамо да радимо на овом питању, јер прогнозе показују да ће Србија 2050. године трошити четири пута више енергије него данас.

„Нико нема дилему да ће питање електричне енергије бити доминантно и стратешко као и да улагање у ову област није само питање економије, него питање суверенитета и самосталности једне државе. Укључили смо научну заједницу како неко ко не зна ништа о овоме не би плашио и застрашивао грађане“, нагласио је Вучевић.

Министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је на панелу „Hуклеарна енергија од прошлости до будућности“, којим је отпочела јавна дебата о могућностима за коришћење нуклеарне енергије у Србији“, изјавила да је циљ потписивања Меморандума повезивање министарстава, академских и научних институција.

„Желели смо да им дамо ‘ветар у леђа’ како бисмо били у стању да уопште
разматрамо коришћење нуклеарне енергије у нашој земљи. Тема снабдевања енергијом је питање и енергетске и националне безбедности и зато је важно да на стручан и посвећен начин размотримо све чињенице и да не прескочимо ниједну степеницу на том путу, јер немамо простора за грешке“, поручила је министарка.
Месаровић: Покушаћемо да наставимо где смо стали

Експерт у сектору енергетике, професор др Миодраг Месаровић навео је да у 32 земље тренутно има 438 нуклеарних електрана, од којих је 168 у Европи, али да све више земаља разматра изградњу нуклеарки и да је највећа динамика по том питању тренутно у Кини. Он је подсетио да је у Русији 1954. пуштена у рад прва нуклеарна електрана и да је тада и у Србији на Електротехничком факултету формиран одсек за нуклеарну енергију, када су се наши стручњаци, паралелно са светским, образовали и одлазили у свет да се специјализују.

„Развијали смо серију нуклеарних електрана после ‘Кршког’, требало је четири да се изграде, а за једну је била спремна и конкурсна документација. Меморандум је све то прекинуо. Ми 35 година чекамо овај тренутак, да Србија на неки начин схвати значај нуклеарне енергије. Тај корак је коначно направљен, јер је сада свима јасно да обновљиви извори нису сами довољни да обезбеде потребну сигурност снабдевања. Сада смо се практично ресетовали и покушаћемо да наставимо тамо где смо стали“, рекао је Месаровић за РТ Балкан.

Он је указао да је једна од заблуда у вези са нуклеарном енергијом и то што многи истичу да је то скупа инвестиција.

„Нуклеарна електрана, са својим радним веком од 80 година, дугорочно је много исплативија од ветроелектране, која може да ради 25 година. На неки начин ову енергију дисквалификују чињеницом да је потребно веће почетно улагање, а занемарују колико дуго она може да производи енергију“, објаснио је Миодраг Месаровић.

Стручњаци тврде да је у нуклеарној енергији будућност, али и решење за енергетски систем Србије. Међутим, изградња нуклеарке за земљу попут наше био би велики залогај, а све чешће у јавности можемо чути да би решење било у такозваним модуларним електранама. Оне ће се производити серијски, у фабрикама и допремати на локацију. Оваква електрана може да се изгради много брже од класичне, али њена снага је три или четири пута мања.

Месаровић је за РТ Балкан рекао да ће Србија имати довољно времена да се одлучи за изградњу нуклеарне електране или евентуално мањег модуларног реактора, јер се очекује да се они на тржишту појаве до 2035. године.

„Мора неко време да прође да се они тржишно осведоче, а то је таман толико времена, колико ће нама бити потребно да се припремимо, да започнемо ово школовање стручњака које је иницирано Меморандумом, па да постепено почнемо да развијамо организације, прописе и све остало. То је све један дугорочан процес и потребно је да прође бар 15 година“, рекао је Месаровић за РТ Балкан.
Светска нуклеарна ренесанса

Државни секретар у Министарству науке, технолошког развоја и иновација др Мирослав Трајановић је рекао да се нуклеарна енергија, осим у енергетици, може користити у медицини и науци и да су бројне европске земље, које су раније биле скептичне по питању примене, одлучиле да користе нуклеарну енергију у различитим областима.

Међународни експерт за нуклеарну енергију Ђурица Танкосић, рекао је да је наша земља још осамдесетих година прошлога века имала амбиције да гради нуклеарна постројења за производњу електричне енергије и да је потребно наставити тамо где смо стали 1985. године.

Када је реч о људским капацитетима, Танкосић је нагласио да за разлику од земаља попут Египта, Бангладеша и Јордана које већ развијају нуклеарне програме, Србија има већи технолошки и ресурсни потенцијал и да нема нема разлога да не разматра увођење нуклеарне енергије.

„Нема никакве сумње да Србија то може. За изградњу је потребно 12 до 15 година, па и више од 20 година. Тренутно немамо све капацитете, али има довољно времена да се ради на томе“, сматра Танкосић.

Државна секретарка у Министарству заштите животне средине Сандра Докић је навела да се у Европи 26 одсто електричне енергије производи из нуклеарних електрана и да Пољска, високо зависна од угља као и Србија, планира изградњу шест нуклеарних реактора за производњу електричне енергије. Додала је и да неке суседне земље попут Румуније, проширују своје нуклеарне капацитете.

Председница Српског нуклеарног друштва професор др Ковиљка Станковић је указала на проблем недостатка стручног кадра и додала да младе треба усмерити ка природним наукама. Додала је да је у нуклеарним електранама потребно само пет одсто нуклеарних инжењера, док је остатак запослених углавном са средњом и вишом школом и да проблем недостатка стручњака може да се реши, ако се на време планира.

Када је у питању безбедност и заштита животне средине, стручњаци указују да у земљама у нашој околини има око 18 нуклеарних електрана и да се неке од њих налазе на 400 километара од наше границе, у Бугарској, Румунији, Мађарској, и напомињу да је због тога бесмислено противити се изградњи постројења у Србији.