Србија је сламка међу вихорове, али санкције Русији би била тачка без повратка

Велике кризе попут украјинске смањују и онај мали маневарски простор малих народа. Али Андрић је рекао да држава треба да тражи макар минимални простор, а ако не постоји да га створи, објашњава положај Србије професор Дарко Танасковић поводом западних притисака. Нада се, каже, да Русији нећемо увести оне санкције које би биле тачка без повратка.

Ми смо сламка међу вихорове и није нам лако, смањује се и онај мали маневарски простор средњих и малих држава и трпећемо огромни притисак, истиче Танасковић и изражава наду да Србија ипак неће морати да до краја подлегне тим притисцима и да неће одступити од неутралне позиције.

Србија да се одупре притисцима

„То је утакмица која се игра где ми немамо баш јаке адуте али бар треба да знамо шта је наш стратегијски интерес и у мери у којој можемо да га се држимо и морално да не паднемо тако да нас се наша деца и унуци стиде“, поручује професор и бивши амбасадор.

Описујући чему сведочимо у светлу жестоког медијског рата због украјинске кризе, Танасковић констатује да се сатанизује и дехуманизује не само руски председник Владимир Путин, већ и читав руски народ.

„Проблем је што се сада неки систем вредности у складу с тумачењем и интересима једне групације која чини можда 20 одсто становништва у свету намеће као једино могуће исправно тумачење и онда се тоталитарно намеће другима“, примећује професор уз опаску да кад се може дехуманизовати читав један народ, онда је заиста све могуће.

Методе преписане од Гебелса

Режисер и професор Факултета за медије и комуникације Станко Црнобрња подсећа да је негативан став према Русији, посебно међу америчким демократама, настао због наводне умешаности руских хакера у изборну победу Доналда Трампа.

„Од тад почиње мржња и према Путину лично, поготову у Демократској странци Америке на челу са породицом Клинтон. То се видело и кад су се демократе докопале власти“, објашњава Црнобрња и тај говор мржње карактерише као „жестоку неофашистичку линију која се ослања директно на Гебелса, а то је 24 сата пропаганде из свих средстава“.

Још једна одлика таквог приступа је, како каже, да се непријатељ поима као звер и као ниже људско биће.

„И то је Гебелс установио као метод и тај метод се сад примењује као да је из књиге преписан. Становништво се у држави која води такву врсту пропаганде припремило за могуће озбиљне жртве и морални став који се оправдава тиме да имамо посла с нижим људским бићима. Због тога се искључује Чајковски из дискурса јер не могу нижа људска бића да имају такав културни аутпут“, упозорава Црнобрња.
Медији се захуктавају, дезинформације су постале равноправне са информацијама и манипулације су постале свакодневница и, како каже професор, та континуирана линија не сме да се напусти – с њом мора да иде до краја колико год апсурдно деловала, колико год била неистинита и колико год била изопачена.

Са пропагандног рата прешло се на ратну пропаганду

Дарко Танасковић иде корак даље и упозорава да се ушло из фазе пропагандног рата у ратну пропаганду.

„Веома је опасно кад се на једној хемисфери уђе у ратну пропаганду, онда ту важе гебелсовски закони и онда забрањујете, уништавате све што је супротно. Својевремено су у Хрватској током рата у бившој Југославији донети прецизни прописи од Министарства информисања како се мора извештавати са ратишта. Ниси смео да говориш о југословенској армији него о србочетничкој војсци, не о Србима него о четницима. То је ратна пропаганда. Стравично је кад се она данас из моћног дела света усмерава према целој једној држави. То је паклена доследност, њих не интересује да ли је то уверљиво“, каже бивши амбасадор.

Смета и СПЦ

Он као пример таквог понашања наводи да се у западним медијима Путин пореди са Хитлером, што знамо да није, али њима више није важно да ли је то уверљиво.

„Трпају у исти параграф Српску православну цркву, Ал Каиду, селефије. Није важно. Ја говорим то што хоћу, притом могу да лажем и ствара се паралелна реалност, а ви доносите одлуке у функцији те паралелне реалности која постаје једина ваша реалност“, каже Танасковић и илуструје своје тврдње недавно усвојеном резолуцијом Европског парламента у којој се, између осталог, у негативном контексту наводног спољног уплитања у демократске процесе у ЕУ помиње и Српска православна црква.

Танасковић објашњава да православље смета јер је конзервативније, а представља и фактор обједињавања на националном нивоу.

„Било какво обједињавање на националном нивоу не одговара покрету опште нивелације, као што смета и ислам. Онда то смета на нивоу вредности које имају етички карактер. Оно то кочи и зато смета. Православље зато не одговара некој светској влади и тој елити. Тако да ће наша црква која се труди да буде умерена бити на удару. Образложење које је дато у Европском парламенту открива карте“, напомиње професор.

Упозоравајуће је за њега и недавно гласање на Извршном савету Унеска на специјалној седници посвећеној кризи у Украјини којом је осуђена Русија у оквирима активности те организације.

Око 18 држава се уздржало, а Русији није било чак дозвољено да стави амандаман на текст одлуке већ се тражило да она поднесе своју посебну резолуцију али, како каже Танасковић, она за то више није имала времена.