Србија има што многима нестаје: Ово је шанса и за историјски извоз хране

У ситуацији кризе, страха и неизвесности, каква је сада у свету, храна добија на значају што може повољно да се одрази на наш извоз пољопривредних и прехрамбених производа, каже за Спутњик стручњак за тржиште пољопривредних производа, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, Бранислав Влаховић.

Недавно упозорење Привредне коморе Србије (ПКС) да је због ефекта ковида и украјинске кризе смањен извоз замрзнуте малине, која Србији доноси значајан приход са иностраног тржишта, наметнула је питање како ће се у садашњим околностима генерално понашати тржиште хране.

Српска храна на светском тржишту

Значајно повећање трошкова живота и енергетска криза, код потрошача је пробудило страх од несташица основних животних намирница, што је довело до великих поремећаја на тржишту Европске уније. Пошто се малина која има високу цену не може сматрати основном животном намирницом извоз у Немачку, највеће тржиште за српску малину, још у јануару ове године је преполовљен у односу на годину раније, саопштила је ПКС.

Са украјинском кризом која је потом уследила потрошачи у Европи су, показале су анализе, усмерени на набавку основних животних намирница, попут уља, брашна, шећера. Такође, опредељују се за јефтиније воће због страха и неизвесности које доноси економска криза.

Влаховић, међутим, сматра да нема разлога да страхујемо за пласман наших пољопривредних и прехрамбених производа. Србија их је прошле године извезла у вредности од 4,2 милијарде евра, а увезла робу вредну 2,4 милијарде. Највише смо извозили воће, као и житарице, пшеницу и кукуруз, показују подаци Привредне коморе Србије.

Раст тражње и раст извоза

„Ако ово буде добра година са становишта наше пољопривредне производње то ће се добро одразити на наш извоз зато што генерално имамо вишкове у нашој производњи – и пшенице и кукуруза, јестивог уља, шећера. Са друге стране видимо да расте тражња на светском тржишту и наравно очекујемо да ће цене на светском тржишту даље да расту. Сматрам да ће се то позитивно одразити на кретање нашег извоза“, каже Влаховић.

Он напомиње да је тржиште Европске уније тренутно најзначајније у структури нашег извоза пољопривредних и прехрамбених производа у коме учествује са нешто мање од 60 процената. Извоз у земље ЦЕФТА је значајно смањен и креће се између 35 до 38 посто, а онда следе остале земље. Ипак, појединачно гледано највише извозимо у земље ЦЕФТА.

„Руска Федерација спада међу пет –шест земаља где смо највише извозили храну. Испред ње су БиХ, Црна Гора, Северна Македонија, што значи да је Русија наш стабилан спољнотрговински партнер што се тиче хране. Ако гледамо увоз из Русије он је мањи у односу на наш извоз и остварујемо позитиван биланс размене“, каже наш саговорник, прецизирајући да је у прошлој години наш извоз био вредан око 307 милиона долара, а увоз 227 милиона.

Јабуке дужим путем до Русије

Више од половине нашег извоза у Русију чинило је воће, где је извоз јабука био вредан 95 милиона долара и по његовом мишљењу њихови произвођачи овом кризом могу бити погођени, јер ће на то утицати дужи путеви допремања робе и раст транспортних трошкова. То ће се, ако криза потраје, одразити на цене, сматра стручњак за тржишта.

Иначе, укупан извоз српског воћа био је прошле године вредан око 700 милиона долара и највише га извозимо на тржиште ЕУ.

Могућ и историјски извозни резултат

Влаховић сматра да, генерално, наши произвођачи хране немају разлога за бригу, јер у оваквим ситуацијама храна добија на значају. Ако временски, односно агроеколошки услови ове године буду добри такви ће бити и приноси соје, сунцокрета, кукуруза, пшенице… што ће се одразити и на повећање извоза како тих примарних производа, тако и прерађевина, истиче он.

„Ми имамо вишкове хране, ако још буде добра година биће апсолутно задовољено домаће тржиште и ако тражња на међународном тржишту расте можемо очекивати да постигнемо и добре извозне резултате, чак можда и историјске“, закључио је стручњак за тржишта пољопривредних и прехрамбених производа.