Мисија Међународног монетарног фонда (ММФ), коју је предводио нови шеф мисије (Донал Мекгетиган), боравила је у Београду од 23. марта до 4. априла ове године. Званични разговори су се одвијали у оквиру првог разматрања резултата, односно ревизије станд-бај аранжмана (СБА), који је ММФ одобрио Србији 19. децембра 2022. године, као и поводом редовних консултација по члану IV Статута ове институције.

СБА са ММФ-ом у вредности од 2,4 милијарде евра, намењен је ублажавању последица економске кризе, а део ће служити као “мера предострожности”, у случају даљих економских поремећаја.

Од свог стварања 1952. године, СБА представља доминантни инструмент кредитирања ММФ-а, посебно за земље са тржиштима у успону. Надограђен је и унапређен 2009, како би био флексибилнији и одговарао потребама земаља чланица, а услови коришћења су олакшани. Тиме се омогућава ММФ-у да флексибилније одговори на потребе земаља за спољним финансирањем, и да подржи њихове политике прилагођавања краткорочним финансирањем.

Званични разговори почели су пленарним састанком у Народној банци Србије (НБС) између представника Србије са мисијом ММФ-а. Делегацију Србије предводила је гувернер НБС и гувернер Србије у ММФ-у. У разговорима је учествовао и министар финансија са сарадницима.

Током боравка мисије ММФ-а размотрени су спровођење и ефикасност мера економске политике у условима изазова који долазе из међународног окружења, изгледи српске економије у наредном периоду и реализација циљева економског програма који је подржан  овим аранжманом. Програм има за циљ очување макроекономске и финансијске стабилности, јачање отпорности привреде у условима глобалне енергетске кризе и подстицање високог, еколошког, инклузивног и одрживог раста у средњем року.

Поред тога, обавиле су се и консултације по члану IV Статута ММФ-а, које се редовно обављају са свим земљама чланицама у оквиру надзорне функције ове међународне финансијске институције. Претходне овакве консултације са Србијом обављене су 2021.године.

Мисија ММФ-а посебно је разговарала са неколико српских званичника, са министром финансија, министром привреде, министром енергетике, председником владе и председником Републике Србије.

Теме разговора

Генерално, теме разговора српских званичника са представницима ММФ-а било је стање јавних финансија Србије, макроекономски показатељи и структурне реформе, пре свега енергетског сектора. У ствари, најважнији део новог програма економске сарадње Србије са ММФ-ом, који ће се  реализовати преко СБА, односи се на енергетику.

У завршном саопштењу су изнети прелиминарни налази тима-мисије ММФ-а на крају званичне посете. Посете се организују као део редовних (обично годишњих) консултација по члану IV Статута ММФ-а, у контексту захтева за коришћење средстава ММФ-а (задуживање код ММФ-а), у оквиру разговора о програму које тим прати, или као део другог праћења економских кретања од стране тима ММФ-а.

Српске власти су се сагласиле са објављивањем овог саопштења. Ставови изнети у овом саопштењу су ставови тима ММФ-а и не морају нужно да представљају ставове Извршног одбора ММФ-а. На основу прелиминарних налаза ове мисије, тим ће припремити извештај који ће, зависно од одобрења руководства, бити представљен Извршном одбору ММФ-а ради разматрања и одлучивања.

– Српска економија је показала отпорност у врло неповољним условима попут високих цена хране и енергије, успореног раста трговинских партнера и рестриктивних глобалних финансијских услова.

– Макроекономски резултати у оквиру програма су добри и укључују фискални дефицит који је мањи од очекиваног, мањи дефицит биланса текућих трансакција и веће девизне резерве, уз снажне и диверсификоване приливе страних директних инвестиција.

– Међутим, инфлација и неизвесност су и даље на високом нивоу, и макроекономске политике треба да се и даље усредсређују на обуздавање инфлације путем рестриктивне комбинације политика и на даље јачање “бафера”.

– Енергично спровођење програма структурних реформи усмерених на реформе енергетског сектора од кључног је значаја за решавање питања рањивости Србије и подршку дугорочном расту.

Споразум на нивоу тима – мисије подлеже одобрењу Извршног одбора ММФ-а, који би требало да размотри ову ревизију у другој половини јуна ове године. Око 203 милиона евра (163,7 милиона СПВ) постало би доступно после састанка Извршног одбора, чиме би укупан износ исплата ММФ-а у оквиру програма износио око 1,2 милијарде евра.

Аранжман Србије са ММФ-ом који се спроводи од децембра 2022. године и траје 24 месеца има за циљ очување макроекономске и финансијске стабилности, јачања отпорности привреде у условима глобалне енергетске кризе, и подстицања одрживог раста.

Шири значај

Спровођење аранжмана ММФ-а има потенцијалне фискалне ризике, што значи да може да повећа расходе буџета, али ипак постоји могућност побољшања привредних реформи, које треба спровести. Сарадња Србије са ММФ-ом има далеко шири значај, а тиче се инвестиционог рејтинга земље, који је сада на нивоу ББ+, односно конкурентности привреде и начина како се посматра пословно окружење у Србији од стране иностраних инвеститора.

Званични представници Србије стално истичу како имају одличну сарадњу са ММФ-ом и да веома цене његову подршку у очувању постигнутих резултата, као и помоћ да се што лакше прође веома турбулентан период са којим је суочен цео свет, а о “партнерском односу говори сарадња која се већ дуги низ година развија на обострано задовољство“.

Шеф мисије ММФ-а навео је да Србија постиже “добре макроекономске резултате, да има добар привредни раст упркос изазовима, као и да су импресивне бројке по питању страних директних инвестиција, да се српска економија показала отпорном на спољне шокове, а изазов је инфлација, као и за друге земље у Европи и свету, па би по очекивањима инфлација у Србији до краја ове године требало да буде мања за осам процената, док спровођење актуелног аранжмана одлично напредује, те су, до сада, испуњени сви планирани циљеви”.

Оптимистичне процене

Ипак, може се оценити да је мисија ММФ-а на крају разговора са српским званичницима, који су хвалили постигнуте резултате, изнела доста оптимистичне оцене што се тиче стања српске привреде, зацтаних циљева, испуњења одређених квантитативних индикатора, процене раста, као и осталих макроекономских показатеља, да је Србија на добром путу када је у питању планирана агенда, посебно за сектор енергетике, а време ће показати колико оне имају реално утемељење.

Треба рећи да ће СБА да одреди где Србија економски иде у 2023-24. години, па и касније. Аранжман има необично велику пратећу документацију од читавих 106 страница текста и велики број табела, од којих су неке доста неразумљиве и нејасне. Поред Писма о намерама, који су потписали председник владе, министар финансија и гувернер НБС, налази се и Меморандум о економској и финансијкој политици, као и Технички меморандум.

То значи да ће влада за време трајања аранжмана морати да добије сагласност ММФ-а за кључне економске потезе, посебно оне који се односе на већу контролу јавних финансија – фискалну политику, управљање јавним предузећима и структурне реформе. СБА је много чвршћи облик сарадње, држава има на располагању одређен износ новца по повољнијим условима од тржишних (камата око 2,5 до три процента), али се од ње заузврат тражи да испуни одређене циљеве у вођењу економске политике, односно да испуни зацртане кварталне “квантитативне критеријуме извршења и индикативне циљеве“.

Ово може  да буде прилично непопуларно, јер се захтеви, углавном, своде на стезање каиша, смањење јавне потрошње, смањење буџетског дефицита и јавног дуга, а ако је потребно чак и смањење плата и пензија. ММФ је често знао ранијим владама и да послужи као алиби, ако треба спровести неке непопуларне мере.

Три смернице

СБА је заменио досадашњи “лабави”, саветодавни, необавезујући, нефинансијски 30-месечни аранжман – “Инструмент за координацију политике”, без коришћења средстава ММФ-а, који је Србија закључила са овом институцијом у јуну 2021. до краја 2023. године.

Ако би се резимирао значај новог СБА, он би требало да помогне да се покрију потребе за екстерним и фискалним финансирањем, које проистичу из повећаних трошкова увоза енергије и погоршања глобалних услова финансирања.

Његовим смерницама утврђено је:

– Прилагођавање енергетских тарифа и структурне реформе за обнављање финансијских биланса државних енергетских предузећа ЕПС-а и Србијагаса у року од две године, уз ублажавање утицаја на угрожена домаћинства и подршку енергетским предузећима кроз фискалне трансфере у кратком року;

– Чврста монетарна и фискална политика за контролу инфлације и пружање подршке стабилизованом девизном курсу;

– Даља фискална транспарентност и буџетске реформе, како би се подржала фискална дисциплина и ефикасна имплементација нових фискалних правила.

Пробрано друштво

Да је Србија у доброј економској ситуацији и да је добро реформисала привреду, не би прекидала досадашњи саветодавни аранжман и  закључивала нови финансијски аранжман са ММФ-ом. Није могуће да су српске јавне финансије стабилне ако је земља принуђена да од ММФ-а тражи финансијску помоћ за плаћање будућих обавеза, пошто јој је, како и ММФ каже, ограничен приступ међународном финансијском тржишту. Интересантан је податак да од 50 европских земљаља, само Србија, Јерменија, Азербејџан, Молдавија и Северна Македонија имају неку форму финансијског аранжмана са ММФ-ом.

Како се наводи у документу ММФ-а, најважније ствари за макроекономску стабилност земље су омогућавање ЕПС-у и Србијагасу да покрију трошкове и стабилизација производње електричне енергије. ММФ очекује да ће ЕПС стићи до тачке када покрива трошкове пословања у 2023, док ће Србијагас то постићи до истека СБА, односно до краја 2024. Ово ће се остварити добрим делом захваљујући поскупљењима струје и гаса у неколико наврата. Она ће додатно оборити куповну моћ и животни стандард грађана, који су већ на ниском нивоу због актуелих поскупљења. Нова ће их додатно снизити.

ММФ генерално предвиђа да ће у земљама западног Балкана економски раст бити мањи за два процента ове године, док ће у 2024. можда мало порасти. Инфлација у овом региону ће током 2023. износити око 10 процената, али неће до 2024. достићи пројектоване нивое. Препорука земљама западног Балкана је да уведу строже фискалне и  монетарне мере и наставе политику стезања каиша. Од изузетне важности је да се крешу трошкови, да би економије остале отпорне и да би могле да се носе са свим изазовима.

Дејан Јововић је научни саветник и редовни члан Научног друштва економиста Србије. Ексклузивно за Нови Стандард.

Насловна фотографија: Танјуг/Страхиња Аћимовић