Србија до краја године добија хиљадити километар ауто-пута: Детаљан преглед свих коридора (МАПА)

У плану је завршетак изградње деонице Моравског коридора до Крушевца, ауто-пута између Руме и Шапца, као и између Сремске Раче и Кузмина. У финишу су и радови на делу ауто- пута од Прељине до Пожеге у продужетку „Милоша Великог“

Србија би ове године требало да добије хиљадити километар ауто-пута. Према подацима „Путева Србије“ у нашој земљи има 937,3 километара путева првог реда, а са још пет деоница ауто-пута чији је завршетак изградње најављен до краја ове године коначно ће достићи четвороцифрени број километара који су асфалтирани у шест трака. Осим прве поддеонице на ауто-путу од Ниша до Мердара у дужини од око 5,5 километара чија је изградња данас званично завршена, у плану је завршетак изградње деонице Моравског коридора до Крушевца, ауто-пута између Руме и Шапца, као и између Сремске Раче и Кузмина. У финишу су и радови на делу ауто- пута од Прељине до Пожеге у продужетку „Милоша Великог“.

„Ауто-пут мира“: Ниш-Мердаре до Мерошине

„Ауто-пут мира“ кроз Србију је укупно дуг 76,3 километара, а прво је 2021. године почела изградња деонице од Ниша до Плочника, чији је први део од 5,5 километара саобраћајница до Мерошине, чија изградња је данас завршена. То је део будућег ауто-пута Ниш-Приштина-Драч дужине 383 килиметара који ће повезати Србију са највећом луком у Албанији и представљаће везу Коридора 10 са Рутом 6 (Скопље-Приштина) и Рутом 2б (Сарајево-Подгорица-Валона).

Деоница Ниш – Плочник је изузетно комплексна, јер ће имати шест тунела, 12 мостова и велики број надвожњака, подвожњака, као и бројне вијадуктове, због чега је подељена на четири поддеонице. Први део је дуг 5,5 километара од петље Мерошина до петље Мерошина 1, следећи од 8,8 километара је од петље Мерошина 1 до петље Прокупље исток, затим трећи и најдужи од 12,8 километара од петље Прокупље исток до петље Прокупље запад и четврти од петље Прокупље запад до петље Белољин дужине 5,5

Процењена вредност радова је 255 милиона евра, од чега је 185 милиона обезбеђено из кредита Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој, 40 милиона евра је помоћ ЕУ, а 30 милиона је обезбеђено из буџета Србије. На читавом делу ауто-пута кроз Србију дугог скоро 77 километара до административног прелаза Мердаре планирано је 85 мостова и 18 километара тунела.

„Милош Велики“: Деоница Прељина-Пожега

Раније је најављивано да ће цела деоница од Прељине до Пожеге од 30,9 километара бити завршена до краја 2021. године, па је обећање „скраћено“ на првих 12 километара до Паковраћа, који су пуштени у саобраћај прошле године. Изградња преосталих двадесетак километара до Пожеге, требало би да се оконча наредних месеци. Деоница је део ауто-пута Е-763, на траси Коридора 11, према граници Србије са Црном Гором, а процењена вредност радова је око 450 милиона евра. Извођач радова је кинеска компанија Си-Би-Ар-Си.

На овом делу је предвиђена изградња три тунела, 32 моста, 11 надвожњака и три петље. Та деоница ће повезати Чачак, Лучане и Пожегу и два округа, Моравички и Златиборски.

У „Путевима Србије“ за РТ Балкан кажу да се тренутно врше геотехничка истраживања и за наставак ове трасе од Пожеге до Дуге Пољане у дужини од 74,73 километара. Ова деоница је иначе део ауто-пута „Милош Велики“ од Пожеге до Бољара чија је дужина око 106,5 километара.

Моравски коридор: Од Појата до Крушевца

Када је реч о Моравском коридору, то јест ауто-путу од Појата до Прељине који ће спојити коридоре 10 и 11, завршетак Сектора 1 Појате-Крушевац од 27,4 километара се очекује у октобру. Део од Појата до Макрешана од 16,9 километара завршен је крајем априла, а деоница Макрешане–Кошеви од 10,5 километара која ће скратити пут до Копаоника требало би да буде покривена асфалтом до октобра.

Ова саобраћајница ће повезати сва већа насеља централне Србије између Појата и Чачка – Ћићевац, Сталаћ, Крушевац, Трстеник, Врњачку Бању, Краљево и Чачак, где живи око пола милиона становника. Дужина Моравског коридора је 112,37 километара, на њему се гради 88 мостова и надвожњака, 29 подвожњака и 11 петљи, а биће и уређен ток Западне Мораве.

Радови су почели крајем 2019. године, а изводи их турско-амерички конзорцијум Бехтел Енка. Вредност пројекта је 745 милиона евра. Саобраћајница је пројектована за брзине до 130 километара на сат и биће први домаћи дигитални ауто-пут. Такође, како је раније најављено, Моравски коридор биће и најшири ауто-пут у Србији.

Ауто-пут од Руме до Шапца

Према најавама надлежних, наредних месеци би требало да буде завршена и деоница ауто-пута између Руме и Шапца, са мостом преко Саве. Укупна дужина саобраћајнице од Руме до Лознице је 78 километара, од чега је ауто-пут Рума–Шабац дужине 22,08 километара, а дужина деонице Шабац–Лозница, која ће бити изграђена у профилу брзе саобраћајнице, износи 55 километара.

Комерцијални уговор о пројектовању и извођењу радова на ауто-путу Рума–Шабац и брзој саобраћајници Шабац–Лозница закључен је са азербејџанском компанијом „Азвирт“, а уговорена цена радова је 467,5 милиона евра.

На овај ауто-пут, осим везе са ауто-путем Београд-Шид, са севера, односно код Руме биће прикључен Фрушкогорски коридор, а са југа брза саобраћајница Лозница-Шабац.

Сремска Рача – Кузмин

До краја 2023. би требало да се оконча и изградња деонице ауто-пута Сремска Рача – Кузмин у дужини до 19 километара, са мостом на Сави са четири траке. То ће бити део ауто-пута ка Сарајеву и веза са ауто-путем Београд – Шид.

У Републици Српској је иначе почела изградња деонице од Раче према Бијељини. У Бијељини је у септембру прошле године почела изградња прве деонице ауто-пута који би требало овај град у Републици Српској да повеже са Србијом, а која је део будућег ауто-пута Београд-Сарајево.

Најављено је и да ће интегрисан гранични прелаз БиХ и Србије у Рачи бити пуштен у рад 2025. године.

Ауто-пут ка Сарајеву: Пожега-Котроман

Министар Горан Весић је прошлог месеца у Сарајеву, након састанка са министром комуникација и транспорта БиХ Едином Фортом, рекао да је време да Београд и Сарајево буду повезани ауто-путем, као и да је БиХ један од најважнијих суседа Србије.

„Наш циљ је да се регион повеже, а БиХ је један од наших најважнијих суседа. Ми у Србији градимо читаву мрежу ауто-путева. У овом тренутку градимо више од 400 километара брзих саобраћајница“, рекао је Весић.

Он је истакао да ће у наредних неколико година Србија бити повезана са БиХ и са два ауто-пута и две брзе саобраћајнице и да тога „није било ни у Југославији“.

Он је додао да нас чека и изградња ауто-пута Пожега-Котроман, за који је завршено више од 85 одсто пројекта. Министар је напоменуо да ће код Пожеге бити рачвање два ауто-пута, једног према Вишеграду и Сарајеву и другог према Црној Гори.

Од Пожеге до Котромана градиће се ауто-пут са четири коловозне и две зауставне траке, дужине 60,6 километара.

Војвођанско П

Почетком 2020. са кинеском компанијом „China Shandong International Economic and Tehnical Coorporation Group“ потписан је Меморандум о разумевању и изради планске и техничке документације за изградњу ауто-пута Београд (Борча)-Зрењанин-Нови Сад. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (МГСИ) расписало је тендер за измену планске документације, тачније Просторног плана подручја посебне намене коридора ауто-пута Београд-Зрењанин-Нови Сад са идејним решењем.

Разлог за измене и допуне је, како је објашњено, боље позиционирање трасе ауто-пута, а обухваћени су делови територије Београда, Панчева, Зрењанина и општина Опово и Ковачица.

Ауто-пут Београд-Зрењанин-Нови Сад проглашен је за пројекат од посебног значаја, а његова изградња најављује се од 2019. године, док је министар Горан Весић почетком године изјавио да ће радови почети 2024. године.

Траса „Војвођанског П“ већ једном је мењана, када је петља Ечка у односу на Просторни план, на захтев зрењанинских привредника и због потреба „Линглонга“, померена неколико километара ближе Зрењанину, ка фабрици гума. Весић је иначе, прошле године, као заменик градоначелника, рекао да Град Београд инсистира да се у пројекат градње брзог пута Београд-Зрењанин укључи и Зрењанински пут.

Ауто-пут кроз Јужни Банат

Скупштина АП Војводине усвојила је крајем априла одлуку о изради просторног плана подручја посебне намене ауто-пута кроз Јужни Банат. За овај пројекат већ је урађена претходна студија оправданости са Генералним пројектом, а техничку документацију је израдио Саобраћајни институт ЦИП.

Претходно, средином прошле године, ресорни министри Србије и Румуније потписали су споразум о изградњи ауто-пута Београд-Темишвар, којим су се две државе обавезале да ће успоставити везу директним повезивањем ауто-пута Београд-Ватин (државна граница). Тада је речено да ће ауто-пут бити дугачак 65 километара са српске стране, а са румунске стране око 78 километара.

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине ставио је у јуну на рани јавни увид материјал за израду просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора ауто-пута Е-70, деоница Панчево-Вршац-гранични прелаз са Румунијом (Ватин).

Вожд Карађорђе

У плану је изградња још једне саобраћајнице кроз срце Шумадије. Републичка ревизиона комисија оценила да су Генерални пројекат и Претходна студија оправданости за ауто-пут „Вожд Карађорђе“ потпуни и прихватила је предметну техничку документацију.

Усвојена је траса куда ће будући ауто-пут пролазити. Основни коридор аутопута/брзе саобраћајнице „Вожд Карађорђе“ протеже се од Лазаревца до Бора кроз подручја насељених места Аранђеловац, Топола, Рача, Марковац, Лапово, Свилајнац, Деспотовац и Брестовачка Бања.

Предвиђене су и везе оближњих градова са предметним коридором, такозване приступне саобраћајнице, тако да ће постојати и брза саобраћајница од Коридора 10, код петље Мали Пожаревац, преко Младеновца и Орашца, до источног обода Аранђеловца. Укупна дужина ауто-пута, са приступним саобраћајницама је 317,07 километара.

Брзе саобраћајнице у изградњи и у плану

Тренутно је у току изградња три брзе саобраћајнице, које се од пуног профила ауто-пута разликују по броју трака. Уместо шест, ови путеви имају укупно по четири саобраћајне траке, односно по две у сваком смеру. Увелико се ради на изградњи деонице Иверак-Лајковац, на Фрушкогорском и Дунавском коридору, док су надлежни више пута најављивали изградњу још неколико саобраћајница, од којих је већина углавном тек на нивоу израде просторних планова и техничке документације и за које је потребно обезбедити средства за изградњу у наредном периоду.

Лозница-Ваљево-Лазаревац

Радови на изградњи брзе саобраћајнице Лозница-Ваљево-Лазаревац на деоници Иверак-Лајковац, којом ће се Ваљево повезати са ауто-путем „Милош Велики“, почели су половином 2019. године, а тада је најављено да ће се, када се заврше, од Београда до Ваљева путовати 35 минута.  Укупна дужина деонице је 18,3 километара, а радови, које у складу са државним споразумом Србије и Кине изводи компанија „Чајна Шандонг“, вредни су 158 милиона евра. Брза саобраћајница пројектована је за брзину до 100 километара на сат.

Најављивана је и даља изградња брзе саобраћајнице на другу страну – од Ваљева ка Лозници.

Фрушкогорски коридор

Фрушкогорски коридор, планиран као брза саобраћајница са по две саобраћајне траке по смеру, требало би да буде завршен до пролећа 2025. године. Са својих 47,7 километара требало би да осигура и убрза саобраћај између Руме и Новог Сада и да преусмери око 11.000 возила који дневно прођу кроз Ириг, док би на територији Новог Сада имао улогу јужне и источне обилазнице, измештајући тешки теретни саобраћај са Салајке и Подбаре.

Како почиње укрштањем са путем Нови Сад – Зрењанин код Каћа, има и везу са ауто-путем Е-75, а завршава се обилазницом око Руме и излазима на ауто-путеве Београд-Загреб и Рума-Шабац, требало би и да обезбеди везу Војводине и западне Србије.

На траси овог коридора гради се и тунел кроз Фрушку гору који ће са 3,5 километара бити најдужи тунел у Србији.

Дунавски коридор

Захваљујући брзој саобраћајници чија је градња у току, Голубац, Велико Градиште и Пожаревац биће спојени са Коридором 10. Дунавски коридор дужине око 70 километара имаће по две траке у оба смера, ширине 3,5 метара. Када ова брза саобраћајница буде завршена, од Београда до Голупца путоваће се 75 минута. У Дунавски коридор биће уложено више од 330 милиона евра.

Уговор за изградњу брзе саобраћајнице од Пожаревца до Голупца, вредан 337 милиона евра потписан је у августу 2021. године са кинеском компанијом „Шандонг Хај-Спид Гроуп“. Приликом потписивања уговора је најављено да је рок за завршетак радова новембар 2024. године.

Претходни министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић је у октобру 2022. године најавио спајање Пожаревца са Коридором 10, што представља прву деоницу Дунавског коридора, до краја 2023. године.

Пројекат брзе саобраћајнице од петље Пожаревац на ауто-путу Београд-Ниш обилазницом око Пожаревца преко Великог Градишта и Голупца проглашен је пројектом од посебног значаја за Републику Србију.

У наставку Ђердапски коридор са два крака

У плану је и изградња Ђердапског коридора који представља наставак Дунавског коридора. МГСИ је ставило у марту на рани јавни увид просторни план подручја посебне намене инфраструктурног коридора брзих саобраћајница Голубац – Доњи Милановац – Брза Паланка и Кладово–Неготин.

Обухватиће територије општина Голубац, Мајданпек, Кладово и Неготин, а протезаће се од планиране везе са Дунавским коридором код Голупца, ка истоку кроз Ђердапску клисуру до Доњег Милановца, где излази из клисуре и пружа се до Брзе Паланке, одакле иде у два крака пут Кладова и Неготина.

„Дужина брзе саобраћајнице од Голупца до Брзе Паланке биће око 89,32 километара, до Кладова и Неготина 54,22 километара, а укупна дужина коридора износиће 143,54 километара“, наводи се у плану који је објавило Министарство грађевинарства.

„Осмех Војводине“: Сомбор-Кикинда

Јавни увид нацрта просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута од граничног прелаза са Мађарском (Бачки Брег) преко Сомбора, Куле, Врбаса, Србобрана, Бечеја и Кикинде до граничнога прелаза са Румунијом код Накова завршен је 25. маја ове године. У нацрту се наводи да је у току израда техничке документације за изградњу ове брзе саобраћајнице која је већ добила назив „Осмех Војводине“. На коридору будуће саобраћајнице, дугом 164 километра, планирана је изградња 11 петљи и 12 раскрсница, као и 152 моста, пропуста, натпутњака и подвожњака.

Планиран је и директан прикључак за Арачу, као археолошком, културолошком и верском локалитету од посебног значаја. Према ранијим најавама, изградња ће коштати око 430 милиона евра и требало би да траје две до три године.

Ова саобраћајница би требало да смањи време путовања до Сомбора за пола сата, односно на један са. Кикинда би требало да буде ближа за двадесетак минута, уколико се иде преко Србобрана. Уместо два сата, између Сомбора и Кикинде путовање би требало да траје сат и по.

Министар Горан Весић је у разговору са амбасадорком Кине Чен Бо којој ускоро истиче мандат у Србији пре неколико дана рекао да су кинеске компаније заинтересоване за изградњу још две саобраћајнице у Србији – за ову трасу од Сомбора до Кикинде и за пут Београд-Зрењанин-Нови Сад.

Параћин-Зајечар-Неготин

Планирана траса брзе саобраћајнице Параћин-Зајечар-Неготин почиње од постојеће петље Параћин на ауто-путу Е-75 деоница Београд-Ниш и пружа се дуж постојећег државног пута до Зајечара, кроз територије општина Параћин и Бољевац (обилазећи грађевинска подручја појединих насеља), односно града Зајечара. За део трасе преко превоја Честобродица, у склопу израде идејног решења, истражиће се најповољнија могућност његовог пролаза. У наставку, непосредно испред града Зајечара, траса напушта постојећи коридор и обилази грађевинско подручје Зајечара, добијајући улогу западне обилазнице.

Након тога планирана траса се даље пружа ка северу и Неготину, кроз територије градова Зајечар и Бор, као и општине Неготин. Овај део трасе пута се највећим делом поклапа са постојећим државним путем Првог Бе реда број 35 и завршава се на уласку у Неготин. Траса се планира и пројектује за брзину од 80 до 100 километара на час.

Краљево-Рашка-Нови Пазар

МГСИ је у јуну огласило рани јавни увид поводом израде просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора брзе саобраћајнице Краљево-Рашка-Нови Пазар. Предложено је да оквирна граница плана обухвата делове територија градова Краљево и Нови Пазар, као и делове општине Рашка. Просторним планом биће обухваћени коридор планиране брзе саобраћајнице на правцу Краљево-Нови Пазар дужине око 83,4 километара.

Коридор брзе саобраћајнице почиње од петље Адрани и пружа се јужно новом трасом, заобилазећи са западне стране грађевинско подручје града Краљева и пресецајући постојећи стари пут Чачак-Краљево.

У реону насеља Матаруге и Прогорелица траса брзе саобраћајнице се спаја са постојећим државним путем Првог Бе реда број 22 и даље се већим делом пружа његовом трасом кроз Ибарску клисуру, при чему се на појединим деловима дефинише нова траса прилагођена потребној геометрији пута. Од насеља Ушће новопланирана траса брзе саобраћајнице се одваја од трасе постојећег пута, са којом се поново спаја код насеља Баљевац. Даље, заобилази грађевинско подручје Рашке са западне стране и пружа се новом трасом све до Новог Пазара. Овом саобраћајницом возила ће моћи да иду од 80 до 100 километара на час.