Срби знају какав је „поклон“ Британије за Украјину: НАТО затровао земљу за будућих милијарду година

Да ли случајно, тек Британија је такорећи на годишњицу НАТО агресије на Србију, током које је истоварено 15 тона осиромашеног уранијума, саопштила да Украјини шаље муницију са том опасном материјом. Та радиоактивна супстанца и данас убија људе по нашој земљи.

Велика Британија је саопштила да муниција која садржи осиромашени уранијум „нема никакве везе са нуклеарним оружјем“ . Том тврдњом она је покушала да демантује констатацију Москве да Лондон Украјини шаље оружје са нуклеарном компонентом.

Да је британски деманти био траљав јасно је већ због релативизације сопственог саопштења. Утицај на здравље људи и животну средину од употребе муниције са осиромашеним уранијумом вероватно ће бити мали, јер су, како кажу, у питању само трагови осиромашеног уранијума.

Знају Британци, али…

Србија добро зна о каквим траговима је реч. Како је својевремено израчунала проф. др Светлана Жунић из Центра за нуклеарну медицину Клиничког центра Србије, територија Србије, али и Балкана контаминирана је не само у току НАТО бомбардовања, већ и све време заливских ратова почевши од 1990. године, када је осиромашени уранијум први пут употребљен. А употребљено је више од 3.000 тона осиромашеног уранијума од чега око 15 тона у Србији, Црној Гори и БиХ, где је у испаљеним нуклеарним пројектилима било близу шест тона уранијума 235.

То је, како је израчунато, довољно за конструкцију близу 170 реплика нуклеарне бомбе која је бачена на Хирошиму и која је садржала 35 килограма уранијума 235.

Треба ли уопште подсећати какве су последице нуклеарног удара на Хирошиму и Нагасаки које и данас постоје.

Научни саветник у пензији Института за физику у Земуну, др Зорка Вукмировић за Спутњик каже да је осиромашени уранијум нуспродукт производње нуклеарног горива обогаћеног ураном 235.
Знају то добро и у Британији. Енглеска је још 1960. године кренула са тим истраживањима, осамдесетих су били најинтензивнији експерименти и њихови истраживачи знају за све последице, истиче наша саговорница.

Умирање од канцера

Она подсећа на бомбардовање осиромашеним уранијумом релеја Пљачковица код Врања и последице на раднике који су чистили терен око тог срушеног релеја. Њих седам је већ умрло од канцера, а и осми је болестан.

То је и био разлог за покретање тужбе против НАТО-а, односно захтев за накнаду штете оболелим од канцера и породицама оних који су преминули. Адвокату Срђану Алексићу у томе је помагао италијански тим на челу са Анђелом Фиоре Тартаљом који је доказао узрочнопоследичну везу осиромашеног уранијума и оболевања италијанских војника који су као припадници Кфора били на контаминираном подручју на Косову и Метохији. Тартаља је у Италији добио 350 правоснажних пресуда у корист војника оболелих од канцера, практично све поднете са таквим захтевом.

„Оно што се зна је да је НАТО признао да је бацио 10 тона муниције са осиромашеним уранијумом на територију Србије. И најважније је било да се покаже на којим је местима коришћена та муниција. Направљена је једна мапа у сагаласности са нашом војском која је закључила да је реч о 15 тона осиромашеног уранијума. Допунила је мапу одређеним местима и она је знатно већа него што је НАТО покушао то да представи. И то је усаглашено“, каже Вукмировићева.

Дугорочне последице

Она подсећа да је у последње време наш недавно преминули генерал Божидар Делић указивао на податке о томе да је у питању много већа количина од 15 тона. И он је, како каже, преминуо управо због тих ефеката осиромашеног уранијума јер је све време био доле на терену.

„Најважније је да се открију места на којима још постоје те контаминације, јер ту се живи, једе се храна, пије се вода. Оно што је најгора последица је што сав тај уранијум који је бачен и који кишом улази у подземне воде може да угрози воду за пиће. Највећи број тих места за које се зна је уз границу са Албанијом и та места најваћим делом припадају водотоку Дрима. Значи, одлазе у Јадранско море“, констатује научница којој је специјалност физичка хемија.

Она са жаљењем констатује да је дефинитиван број оболелих непознат. Подаци нису расположиви јер нико то систематично није пратио.

Нема прецизног броја оболелих

Оно што је познато је да је према подацима Института за јавно здравље, у Србији до 2014. године од канцера оболело 35.319 особа, а умрло 20.806. То је преко 5.000 случајева на милион становника, што је 2,8 пута више од светског просека. У 2016. години умрло је 22.004 људи, што је 60,8 одсто више у односу на 1991. годину, чиме се Србија са годишњим растом од 2,8 одсто попела у сам светски врх по стопи морталитета од канцерогених оболења. У САД које су нам оставили 15 тона осиромашеног уранијума, ти проценти падају. Стопа обољевања је у то време код њих пала за 0,6 одсто, а морталитета 1,6 процената.

Вукмировићева указује да је у Србији покренута иницијатива да се на целој територији очисти контаминирано тло да би, како каже, сви који ту живе могли да рађају здраве потомке.
„Иницијатива је покренута 2017. да се идентификују сва места која су контаминирана уранијумом и да се очисте као што је наша војска, уз Институт за нуклеарне науке Винча, очистила области које су на југу Србије, око Врања. Тај отпад је као радиоактивни депонован по свим правилима и прописима у Институт Винча, у њихове хангаре за одлагање радиоактивног отпада“, напомиње наша саговорница.

Милијарде година контаминираности

Уколико то не буде учињено велика је опасност. Она напомиње да би у супротном тло остало контаминирано милијардама година. Додатни проблем је растворљивост уранијума у додиру с водом, па киша тај отпад раствара и шаље све дубље до подземних вода, односно изворишта воде за пиће.

То, како каже, мора да се контролише, што колико јој је познато, чини наша Агенција за нуклеарну безбедност и то, сматра она, треба даље да настави да ради у оним пределима који су приступачни нашим органима.

Белгија упркос НАТО-у

Она је подсетила да је Белгија у јуну 2009. забранила осиромашени уранијум у сваком виду.

„Не само као оружје, него да се сировина за производњу таквог оружја уопште користи и транспортује преко Белгије, упркос томе што НАТО баш у Бриселу има седиште. Белгија као држава реагује на доказе о штетности уранијама генерално и противи се свакој манипулацији осирумашеним уранијумом који је нус продукт производње нуклеарног горива обогаћеног ураном 235“, каже наша сгаоворница која заговара забрану употребе муниције са осиромашеним уранијумом.

Поред Белгије, једина земља на свету која је то забранила 2011. године је Костарика.

Битно је, сматра она, да се на нивоу међународних организација установи забрана и утврде санкције за оне који то прекрше. Али пре тога, како истиче, морали бисмо да имамо већи број земаља које ће да забране то оружје.