СРБИ СУ МАЊЕ ВАЖНИ: Морају ли Срби да уђу у НАТО да би добили одштету због НАТО бомби

Фото: Tanjug / DIMITRIJE GOLL

Око 220 немачких војника који су службовали у оквиру НАТО-а на Балкану поново је затражило одштету од своје државе због излагања осиромашеном уранијуму. У Србији 4.000 угрожених још чека вештачење медицинске документације.

Италија је обештетила своја 22 војника који су боравили на Косову у време агресије НАТО-а на СРЈ, јер су по повратку кући оболели од карцинома и због тога су тужили своју државу. Такође, три војника Велике Британије су покренула спор и на првом степену добили пресуду у своју корист, а они су само утоваривали муницију с осиромашеним уранијумом и оболели.

Шта је са Србијом?

Професор др Срето Ного, председник Удружења грађана „Осиромашени уранијум“, за Спутњик каже да је у њихово Удружење стигло око 4.000 предмета са уредном медицинском документацијом. Проблем је нађи релевантну међународну установу која ће прецизирати колико њих је од овог броја оболело због осиромашеног уранијума, којим је гађана СРЈ током НАТО агресије.

„Сваки карцином није производ радиоактивног деловања, него ту има и других разлога. Ту документацију би требало да прегледа неко од медицинских стручњака и каже за који карцином је „заслужан“ осиромашени уранијум, или неки други агенс који је био у ваздуху за време бомбардовања“, каже др Ного.

Када је бомбардована „Петрохемија“, додаје он, појавиле су се много карциногеније супстанце од осиромашеног уранијума. Постоји случај једне Крагујевчанке која је живела поред фабрике „Застава“ и оболела је од карцинома мутације гена после бомбардовања фабрике. Професори нуклеарне медицине су ми потврдили да постоји такав карцином, који управо настаје услед дејства осиромашеног уранијума. Њен здравствени картон је пре тога био беспрекоран. Врло брзо је преминула, а нама се јавио њен супруг с комплетном документацијом. Поред овога, да би било ко од ових људи тужио било кога, морамо да имамо и тачне коте где је гађано осиромашеним уранијумом, а то нам је недоступно.

Нема ко да плати

„Постоји сарадња са Италијанима и они су чак нудили да њихов институт, који је за војнике обавио вештачење, то уради и за нас. Међутим, то кошта око 3.000 евра, а ми нисмо имали та средства да обезбедимо“, напомиње наш саговорник.

Он подсећа да су још прошле године у октобру биле спремне прве тужбе због болести изазваних бомбардовањем. Првих пет држава у којима је требало да грађани туже НАТО министре одбране, премијере и шефове држава у време агресије НАТО-а на СРЈ 1999. године, биле су Америка, Енглеска, Немачка, Италија и Француска.

Ного наглашава да Удружење има контакте с адвокатима из Немачке, Италије, Француске и Енглеске, као и да су послали допис адвокатима у Чикагу, где има пуно наших људи. По његовим речима, ако би тужена држава била спремна да издваја новац за лечење оболелог због карцинома, а за које треба издвојити и до 20.000 евра, они би одустали од других захтева.

Пандорина кутија

„Хтели смо да поднесемо тужбе пред националним судовима тих земаља, јер сматрамо да наши грађани имају иста права као и грађани других земаља Европе. Зашто би наш грађанин био мање битан него грађанин Италије или Британије?“, пита он.

Деветоро људи који су учествовали на рашчишћавању рушевина од бомбардовања у селима код Врања је умрло. Од карцинома је преминуо директор болнице у Врању. Сваког дана једно дете у Србији оболи од неке малигне болести. То је званично саопштење Министарства здравља. Процењује се да ће око 750.000 људи на Косову и Метохији оболети од карцинома. То је Пандорина кутија, закључује наш саговорник, која ће се морати кад-тад отворити.

rs.sputniknews.com, Бранкица Ристић
?>