СРБИ МЕШАВИНА НАРОДА ИЗ БРОНЗАНОГ ДОБА И СЛОВЕНА: Велико истраживање које мења теорије из наставе

AP Photo / Daniel Ochoa de Olza

Теорија коју смо до сада учили у школама, да је доласком Словена на Балкан дошло до замене становништва, пала је у воду, каже велика међународна студија о пореклу становништва Балкана. Око 50 одсто генома данашњих Срба је аутохтоно до бронзаног доба, а друга половина словенског порекла и потиче од миграната који су на ове просторе дошли у 7. веку.
Резултате истраживања у коме су учествовале и наше научне институције у Српској академији наука и уметности представио је проф. др Карлес Лалуеза Фокс из Института за еволуциону биологију у Барселони.
Студија анализира генетичку структуру локалног становништва на подручју Србије у бронзаном, гвозденом, римском и пост римском периоду, као и данашњег становништва. Анализа је омогућила утврђивање континуитета популација на нашим просторима и удео ДНК у данашњем модерном становништву који води порекло из дубоке прошлости.
„Истраживање продора Словена у Европу било је прилично тешка за генологију. Узели смо узорке Словена из Србије, а сада очекујемо и нове резултате, али суштина је једноставна, када имате ове узорке Словена од пре 10 векова, пре хиљаду година, они су већ тада изгледали као модерни Срби, вероватно су тада продрли у ову регију“, каже Лалуеза Фокс.
Узорци гена узети су из Виминацијума, Медијане, из римског насеља Кулине, али и са других древних насеља на Балкану, из Хрватске, Албаније, из Северне Македоније, па и са простора данашње Грчке. Студија зато даје ширу слику промена које су се дешавале у целом региону и основ је за анализу каснијих словенских миграција.

Мистерија одласка Словена на север Европе

„Очигледно се нешто догодило у периоду између бронзаног и савременог доба што је усмерило све народе Балкана на север, што је фасцинантно. Оно што сада акцентујемо су римско-балкански узорци, укључујући српске и хрватске. Можемо видети велику разноврсност у Римском царству, која се помера ка Блиском истоку. Међутим, када погледамо период након Римског царства, проценат ових разноврсности опада, не постоје више узорци са Блиског истока. Претпоставља се да се нешто догодило између Римског царства и Словена, нешто што је гурнуло на север целу популацију Балкана“, објашњава др Лалуеза Фокс.
Вишегодишња студија је резултат сарадње Универзитета у Београду, стручњака Биолошког факултета са Универзитетом у Барселони и лабораторијом Универзитета Харвард.
Проф. Миодраг Грбић, који предаје геномику на Универзитету Вестерн у Онтарију, а гостујући је професор и у Београду и Барселони, за Спутњик каже да ће студија променити теорију коју смо до сада учили у школама, да када су дошли јужни Словени, на нашем простору практично није било никог.
„Сада када истражујемо наш ДНК, можемо да видимо да није дошло до замене популације, већ да је дошло до мешања постојеће, старобалканске популације са новодошлим Словенима, тако да је наш генотип отприлике 50 одсто те старобалканске популације и 50 одсто словенске. Врло је интересантно да када се направи главна компонента анализе, када ставимо групе из бивших југословенских република видимо да долази до њиховог генетског преклапања. Поштено речено, неке генетске разлике између тих наших група, Срба, Хрвата, Босанаца, Црногораца, практично нема“, каже Грбић.

Праву историју пише генетика

Он додаје да је истраживање важно да би смо, како каже, имали праву историју, а не ону која се употребљава баналном политизацијом. Друштвене науке су једно, а генетика нешто друго, непогрешиво. Уз то Србија је непресушан извор гена, баштини Лепенски вир, Старчево, Винчу, даје и континуитет Римске империје.
„Управо смо у Барселони завршили секвенцирање 12 генома из Лепенског вира. То значи да сад идемо у нашу даљу прошлост, у неолитски период. Договорен је и наставак сарадње за убудуће, анализираће се Виминацијум са детаљима који би требало да анализирају социјалну структуру становништва, разлике између Римљана и ове наше старобалканске популације, која је била део становништва Виминацијума“.
Иако је пројекат представљен као први у нашој историји у коме је коришћена молекуларна генетика да би се истражило порекло народа на Балкану, оно је заправо потврдило да је интерно истраживање Удружења „Порекло“, такође рађено са Биолошким факултетом последњих шест година, било на правом путу.

Потврђен и Српски ДНК пројекат

„Српски ДНК пројекат“ такође је показао да су Срби спој староседелаца и Словена, као и Хрвати и други народи на нашем простору. Председник Удружења „Порекло“ Јовица Кртинић каже да велику међународну студију нико неће моћи да оспори.
„Узорци који су анализирани, који припадају људима који су живели пре више од хиљаду година су несумњиво толико уклопљени у оно што је данас словенски просек, а таквих нема у периоду железног доба и Рима, тако да је ту ствар врло јасна. Анализирани скелети из доцнијег периода, 8., 9. века, несумњиво говоре о упаду нове генетике, а она је могла доћи само са Словенима. Знајући данас дистрибуцију тих хапло група код европске популације знамо да су типичне за данашње Белорусе, Украјинце, Пољаке, Русе, посебно на западу“, каже Кртинић.
Професор Грбић додаје да су реакције на велико истраживање позитивне, те да ће оно сигурно отворити врата новим истраживањима. Подвлачи да Србија, за разлику од других на Балкану, има невероватно благо, цела династија Немањића је света, њихови остаци су сачувани.
„Енглези су пре неколико година ископали Ричарда ИИИ са неког паркинга, утврдили су ДНК анализом да је то он и то је била светска вест. Ако ми имамо целу серију Немањића сачувану, треба само да урадимо ДНК анализу, то би била светска вест и интересантно да се види да ли је наша елита била словенског порекла или је била нативна старобалканска популација“.
rs.sputniknews.com, Сенка Милош