Прошле године било је незамисливо да контролни пункт буде код моста у Бистрици, да се из Митровице не може до Звечана а да вас код „Трепчине“ капије не зауставе специјалци са дугим цевима, да специјалци хапсе Србе у самом центру града, сада се све то дешава, тврде Срби са Косова и Метохије
Претња Аљбина Куртија изговорена пре који дан у Бриселу, после још једне рунде преговора која Србима на северу Косова и Метохије није донела ништа ново ни добро, да ће „људи из Српске листе платити и патити“, на Северу је схваћена и као претња странци са далеко највећом подршком Срба на Косову, али и као нови притисак на све Србе, нова претња шта би могли донети дани који долазе.
„Притисак на нас Србе који живимо на северу Косова и Метохије и уопште на Косову све је јачи и тежи, повремено постаје неподношљив и тешко да би све ово ико други издржао сем нас који смо овде остали, овде живимо, гајимо децу. Наша деца коју смо рађали уз сирене за узбуну и барикаде, сада гаје своју децу уз специјалце под прозорима, уз стална хапшења, претње, претресе, рањавања наших сународника, пуцање на децу која носе бадњаке, и, најгоре од свега јесте што је наде све мање, што ће бити само горе и горе“, понављају и ових дана Срби у центру Северне Митровице док гледају оклопна возила косовских специјалаца која су, мало – мало па или у центру града, или на излазу ка Звечану, ка Сувом Долу, или горе изнад града на Малом Звечану одакле им је Северна Митровица као на длану.
Људи овде понављају да је све што Курти чини већ одавно усмерено на то да Срби на северу „плате и пате“, да их примора, натера, да оду, да им живот учини неподношљивим.
„Ако је Северна Митровица већ месецима, од упада специјалаца у колони оклопних кола преко источног моста у Бошњачку махалу и распоређивања на свим кључним тачкама око града, буквално опкољена, ако се из града више не може изађи ни преко Дудиног крша, ни поред НИС-ове пумпе према Звечану, ни преко Брђана, ни путем поред насеља Три солитера, а да не налетите на специјалце, претресе, онда не знам шта је то друго него покушај да се од града направи само још један гето, још једна енклава. Они од севера КиМ покушавају да направе оно што већ имамо на југу Косова, да Срби живе опкољени или албанским селима и градовима, или што је овде случај, опкољени јаким полицијским снагама. Сутра, можда у некој акцији доведу и Косовске безбедносне снаге, односно ту своју војску“, причају Срби на главном шеталишту у Северној Митровици.
Кажу, Куртијева тактика полако али сигурно постаје им сасвим јасна, огољена, а то је некад лаганије, некад брже привикавање на „нову стварност“, чија је суштина да Срби „и плате и пате“.
„Прошле године у ово доба било је незамисливо да буде онолики контролни пункт код моста у Бистрици, на магистрали Митровица – Лепосавић, било је незамисливо да се из Митровице не може до Звечана, а да вас код ‘Трепчине’ капије не зауставе специјалци са дугим цевима, претресају вам возила. Било је незамисливо да специјалци хапсе Србе у самом центру града, код споменика кнезу Лазару, сада смо се на све то већ навикли, све то је постало део наше стварности, ми са тим живимо. Питамо се сад, шта је следеће на шта ћемо бити приморани да се навикавамо, како ћемо још платити и патити“, питају наши саговорници из Северне Митровице.
Подсећају, последњих месеци, нарочито пролетос, није било дана да неко од Срба не буде ухапшен, спроведен у јужни део Косовске Митровице или у Приштину, у затворе високе безбедности. Ових дана стижу вести о новим оптужницама против Срба за наводне ратне злочине. Џаба адвокати ухапшених улажу жалбе, понављају да против њихових штићеника нема никаквих доказа, људи леже у затворима, понекад, попут Слађана Трајковића у тешком здравственом стању.
„Са хапшењима се, ваљда због годишњим одмора, последњих месец дана мало стало, питање је када ће кренути нови талас. Вероватно сад кад се амбасадори и шефови Еулекса врате са одмора. Пре који дан у Грачаници су пребијена двојица младића, а затим су стављени у кућни притвор и оптужени да су они напали полицајце, у другој енклави на Косову запаљена је кућа Србину коју недељу пошто је одбио да и кућу и имање прода комшијама Албанцима. Све то је део сталног притиска, подсећање где живимо, шта нас све чека. Буквално, не дају нам мира ни једног јединог дана“, кажу Срби из Северне Митровице са којима смо ових дана разговарали.
Део „нове стварности“ на коју су Срби приморани да се привикавају, да са њом живе свакако су и базе косовских специјалаца распоређене на више места по северу Косова и Метохије о којима, са горчином кажу наши саговорници, нико више и не говори, које су, као и албански специјалци са дугим цевима под прозорима Срба постале део њихових живота.
„Кад кренете из Зубиног Потока према Брњаку, односно према централној Србији морате проћи поред бетонског утврђења у коме су специјалци. Питање је њихове процене и воље кад ће вас зауставити са дугим цевима, претресати… Исто је и на путу од Лепосавића ка Јарињу, где је километар од административног прелаза право утврђење у коме су оклопна возила, а испред специјалци са аутоматима… Пункт код Бистричког моста да и не помињем, ту су двојицу наших комшија ранили… Базе су и у Шаљској Бистрици, горе код Газивода. Питање је када ће покренути радове код села Дрен у општини Лепосавић где планирају да заузму 80 хектара земље Срба староседелаца“, каже један наш саговорник.
Нова стварност на северу Косова, у очекивању шта ће Курти предузети да људи из Српске листе, односно Срби на северу Косова и Метохије „пате и плате“, јесте и чињенице да запослени у општинама Звечан, Лепосавић, Зубин Поток већ четврти месец не могу на своја радна места, да су у општинама до зуба наоружани специјалци…
„Да и не говоримо да је сваки излазак на пут, сваки прелазак преко Јариња и Брњака, сваки сусрет са специјалцима за свакога од нас велики стрес, јер, нико није сигуран, нико се не осећа безбедно, а свако сумња да је на неком од спискова за хапшење или на некој тајној оптужници“, тврде наши саговорници.
У тешким данима и временима која живе, која су њихова стварност, настављају они, велика, светла тачка био је дочек наших шампиона у Београду, пре који дан, кошаркаша, Ђоковића, баскеташа…
„Када одавде гледате десетине хиљада људи у Београду, када гледате наше кошаркаше, Новака, баскеташе, најбоље што као народ имамо, како из једног срца и једног гласа узвикују ‘Косово је срце Србије’, онда нам буде лакше, то нам врати веру да није све изгубљено, врати нам храброст да не смемо назад, да морамо издржати да ће можда, свим овим мукама, једног дана, доћи крај… А да ће у наредним данима, недељама, бити тешко, да ће бити све горе, у то знајући Куртија, не сумњамо“, кажу и данас у Северној Митровици.