То су непријатељи наше самосталности, а наш саговорник сматра да последице тога што не испуњавамо њихове захтеве, већ видимо – кроз дојаве о подметнутим бомбама, дипломатске притиске, подршку коју дају косовским Албанцима, Бошњацима у БиХ али и кроз притиске на руководство Републике Српске.
Спремна шарена лажа: Запад ће Србију да награди још једним кредитом уколико уведе санкције Русији
© ARIS OIKONOMOU
Србија са Запада има непријатељско деловање. Природан став државе је да брани своју самосталност, интегритет и добробит свог народа, а Москва нам у томе помаже. Међутим, они који нам траже да уведемо санкције Русији, управо су они који нас угрожавају, каже Слободан Јанковић са Института за међународну политику и привреду.
Шарена лажа за Србију
„Једино што би нам понудили у случају да учинимо један такав издајнички чин као што су санкције Русији, јесте неки кредит како би нас још више задужили. Србија није део Европске уније и нећемо вероватно ни бити и због тога бројни захтеви Европског парламента, међу којима су и санкције, нису ни обавезујући,” уверен је Јанковић.
Највише што у овом тренутку могу да нам понуде је отварање поглавља или, како наш саговорник каже –„шарену лажу,“ а заузврат траже да себи пуцамо у ногу.
„Да уведемо санкције Руској Федерацији изгубили бисмо подршку за очување Косова и Метохије у правном смислу као и за Републику Српску али и свако српско питање у региону,“ објашњава он.
Запад припрема терен за пораз
Јанковић сматра да Украјина не може више да прикрије велики број изгинулих војника, а говори се о неколико десетина хиљада што убијених, што повређених. Међутим, прве назнаке да се мења јавна прича на Западу и у самој Украјини о ситуацији на фронту видели смо управо у западној штампи где су наводили да ствари ипак не стоје тако добро.
Подсетимо се, каже наш саговорник да је још пре десетак дана донет специјалан пропис у Кијеву да Пољски држављани имају права као и држављани Украјине, да могу несметано да се крећу и обављају све послове у Украјини. Тада се већ причало да се отвара простор за улазак пољске војске и полиције у Украјину.
„Грађанима Украјине би се то представило као начин одбране или принудни савез, а гледано из Варшаве је то повратак дела територије који су изгубили 1939. године. Паралелно са тим, вероватно се одвија панични покушаји Сједињених Држава да испреговарају са Русијом да не изађу у јавност са подацима о војним, биолошким лабораторијама,” уверен је он.
Турска битна за Москву због НАТО
Јанковић објашњава да је актуелни проблем шири од Украјине. Турски председник је крајем маја најавио нову војну операцију на северу Сирије у којој би проширио зону одговорности са седам на тридесет километара дубине од турске границе. Отпочели су са артиљеријским припремама, каже наш саговорник али додаје да се та акција зауставила.
„Треба подвући и да је Анкара, пре свега, битна за Москву због НАТО. Реџеп Тајип Ердоган и даље не дозвољава пријем Шведске и Финске у Алијансу због Сирије али и због тога што зна да му Запад дише за вратом, јер подржава и тамошњу опозицију,” рекао је Јанковић.
rs.sputniknews.com, Наташа Јовановић
