СПОРНЕ ОДРЕДБЕ: Фантомски параграф ућуткује цркву

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Foto D. Dozet

БАШ као и Закон о истополним заједницама, и измене прописа о забрани дискриминације не престају да привлаче пажњу, иако је јавна расправа окончана 23. марта.
Спорове још изазива члан 18, који каже да се „дискриминација по било ком основу, учињена ван богослужбеног простора и времена, не може оправдати системом вредности верске заједнице“. Другим речима, цркве не могу ван својих служби износити нпр. ставове у односу на ЛГБТ популацију и истополне заједнице.

Овај члан, тврди проф. Саша Гајин, члан Радне групе за израду закона, противуставан је, јер Устав гарантује да се ниво поштовања и заштите права који је достигнут не може законским изменама смањивати, већ само повећавати. Као што се то односи на ЛГБТ популацију, тако се односи и на Цркву.

Међутим, чини се да је око овог члана најспорније то што њега није било у изменама закона које су стављене на јавну расправу, а које је објавила Влада.

Ово потврђује и Милица Маринковић, члан Радне групе у име Иницијативе за економска и социјална права, не желећи, ипак, да коментарише садржину док текст закона не буде коначан.

Сходно томе, заинтересована јавност није ни могла да реагује. Оваква пракса је крајње неуобичајена, а како смо чули од више чланова Радне групе, готово нико од њих не зна како изгледа финална верзија прописа, јер се она стално мења.

Спорне одредбе постојале су и у првобитној верзији закона из 2009, и у изменама 2019, па су, после реакције СПЦ, избачене, да би се појавиле на последњем састанку Радне групе, 24. марта.

– Четири су кључне примедбе на овај члан – каже проф. Гајин. – Прво је то што његове измене нису планиране текстом који је Влада ставила на јавну расправу, на шта сам скренуо пажњу министарки Гордани Чомић. Друга је наслов члана, који је далеко лошији и ужи него у постојећем члану 18 (звао се „Забрана верске дискриминације“, а сада „Дискриминација на основу слободног испољавања вере или уверења“).

Такође, сам члан је дискриминаторан, јер се везује за различито поступање свештеника и верских службеника током богослужења и ван њега. Веома важна примедба је и да је законодавац морао у процес доношења одлуке о пропису да консултује и оне на које се он односи, а у овом случају, како сазнајемо, цркве и верске заједнице нису консултоване.

– Представница заштитника грађана навела је да је измена овог члана неопходна ради поштовања европске директиве у области запошљавања, али овај члан нема везе са запошљавањем, већ члан 16, па су нејасни и разлози за његову измену – каже Гајин.

БЕЗ ПРИМЕДАБА НА РАДНОЈ ГРУПИ

ГАЈИН наводи и правно нејасне, компликоване, бесмислене и конфузне формулације. Иначе, на Радној групи се, баш као ни код предложеног нацрта Закона о истополним заједницама, нису појавиле примедбе и сугестије СПЦ.

novosti.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.