СПЦ и Матица српска против наметања „џендер“ идеологије: Уводи се хаос и озбиљна деформација језика

Усвајање Закон о родној равноправности, по више основа противуставног и бесмисленог, изазвало би хаос у јавној комуникацији због чега би законодавна и извршна власт требало да га ставе ван снаге, сматрају саговорници Спутњика.
Српска православна црква и Матица српска затражиле су од извршне и законодавне власти да покрену поступак за стављање ван снаге „неуставног Закона о родној равноправности и спорних одредаба Закона о забрани дискриминације“.

СПЦ и Матица: Говор мржње „џендер“ идеолога
„Позивамо представнике извршне и законодавне власти да ради очувања достојанства грађана Србије, српскога језика, ћириличког писма и историјски потврђених и стечених вредности у оквиру јединственог правног поретка Србије, покрену поступак за стављање ван снаге неуставног Закона о родној равноправности и спорних одредаба Закона о забрани дискриминације“, наводи се у објави.
Учесници научног скупа „Правни аспекти и последице закона о родној равноправности“ наводе да Закон о родној равноправности мења уставни идентитет Србије тако што фундаментално задире у људска права и основне слободе и целокупни вредносни систем и етичке поставке, по којима живе грађани.

„Посебно забрињава говор мржње које носиоци и заговорници такозване џендер идеологије и медији који су им наклоњени упорно и некажњено користе, не само према Српској православној цркви и Матици српској, него и према свим неистомишљеницима неприродног ‘уродњавања’ преко Закона о родној равноправности и Закона о забрани дискриминације“, наводи се у саопштењу објављеном на сајту Српске православне цркве.
Родно сензитивни језик – озбиљно деформисан српски
Чињеница да се због ствари које се тичу језичке праксе уводе санкције и да се морају плаћати казне уколико се не поштује нека норма, сама по себи је проблематична, каже за Спутњик председник Матице српске проф. др Драган Станић.

Он је против тога „на сваки начин“ јер сматра да све ствари које се тичу језика уопште не би требало да подлежу овој врсти правног санкционисања.

„Језик би просто требало да буде ствар коју ћемо сви волети, сви који њиме говоримо, и бринути се о нормативном и оном његовом делу који се односи на степен изражајности. Због тога мислим да је Закон једна ствар која је просто ужасавајућа. Тако да би из тих али и још бројних других разлога требало овај закон ставити ван снаге. А онда видети да се уради неки текст закона који одговара самој природи и језика, који мора да почива на једној врсти спонтаности и на жељи свих оних који се на њему изражавају да се постигне најбоља и норма, али и најбољи моменат изражајности.“

Према Станићу, тзв. родно сензитивни језик је један озбиљно деформисан српски језик и питање је куда би се процеси деформација српског језика даље могли кретали ако би се ушло у такву погрешну праксу. А то би било потпуно непредвидљиво и заиста бисмо били на путу суноврата српског језика, закључио је Станић.

Родно сензитивни језик не познају ни они који га на силу уводе
Професор новосадског Правног факултета Бранислав Ристивојевић сматра да бисмо у јавној комуникацији дошли у велики проблем зато што би, уколико би овај закон заживео, поред српског језика постојао још један службени језик, а он се зове родно осетљиви или родно сензитивни.
Реч је о језику којим ми не говоримо и којег бисмо морали сви из почетка да учимо, укључујући и оне који су га предложили, а посебно „свако разуман ко види да то није природан и нормалан језик и ко му се противи“, додаје Ристивојевић.

„Ни они га не знају јер правила тог језика не постоје, али је битно да су унели казнене одредбе за оне који њиме не говоре. Чињеница је да се тај језик намеће српском језику као старији мимо одредбе Устава која каже да је у Србији у службеној употреби српски језик. Сада се актом ниже правне снаге уводи други службени језик и то онај који је у хијерархији надмоћан над српским. То не само да је неуставно, то је потпуно и бесмислено и руши хијерархију правних аката јер се не може законом мењати устав. А и мимо устава и закона то је бесмислено са становишта природе и сврхе језика као средства комуникације. Не можете језик наметати на силу декретима. Језик се ствара по природи ствари а онда се касније нормом само дотера да лепше изгледа. Језик се не намеће законима.“

Закон неуставан и бесмислен
Ристивојевић подсећа да је 2009. године у Црној Гори донет Закон о правопису црногорског језика са два додата слова али да тај језик није заживео зато што је декретом донет на силу. Не може се декретом људима наметати језик него се мора пустити да се развије и да његови корисници у комуникацији дођу дотле да тај језик постоји, додаје Ристивојевић.

„Ово је потпуно непостојећи, вештачки језик који се на силу намеће казнама мимо уставне одредбе шта је службени језик. Ту имате по више основа и неуставности и бесмислице. Добро је, и мени је драго да се у односу на прошли пут кад смо се у Матици састали да се сад придружила и Српска православна црква. Верујем да ће државни органи одговорити на овај наш апел јер је он крајње добро образложен и правним аргументима, али и крајње разуман и рационалан. Могло би да дође до хаоса у јавној комуникацији у Србији кад би овај закон ступио на снагу а казнене одредбе требало би да ступе на снагу већ у мају. И зато би требало хитно радити на томе да се овај закон укине“, закључио је Ристивојевић.